Nema više ‘bratstva i jedinstva’: Fotografije koje govore o predratnom Kosovu

Renomirani srpski fotograf Imre Sabo svojim je fotoaparatom, tokom nemira 1980-ih i 1990-ih godina, snimio postepeno pogoršanje situacije na Kosovu, dokumentujući ključne događaje koji su doveli do izbijanja rata ali i njihov uticaj na lokalne Albance i Srbe.

U maju 1981. godine u naselju Kosovo Polje, starija žena po imenu Miluša sedela je na stolici ispod drveta i gulila krompire. Na grani iznad nje stajao je zakačen natpis sa rečima: „Kuća na prodaju“.

Ovo je prva fotografija postavljena na istoimenoj izložbi otvorenoj prošle nedelje u Beogradu renomiranog fotografa Imrea Saboa, koja govori o nekim od najvažnijih događaja na Kosovu 1980-ih i 1990-ih godina, kada su tenzije između kosovskih Albanaca i Srba postepeno rasle.

Izložba obuhvata fotografije na kojima je prikazan otpor Albanaca srpskoj vlasti, uspon Slobodana Miloševića, međuetničko nasilje i sistematska represija srpske države, kao i NATO bombardovanje Jugoslavije, čime je okončan rat 1998-99., a Srbija prisiljena da se povuče sa Kosova.

„Ta fotografija (Kuća na prodaju) bila je na naslovnoj stranici Ilustrovane Politike, novine za koje sam u to vreme radio“, kaže u intervjuu za BIRN Sabo, koji je tada imao 25 godina. „Nakon toga su moje fotografije mesec dana bile na naslovnoj stranici”.

Fotografija je bila veoma kontroverzna jer se činilo da sugeriše da Srbi žele da prodaju svoju imovinu i napuste tadašnju srpsku pokrajinu Kosovo. Sabo se priseća da je Ilustrovana politika, kada je fotografija objavljena, bila oštro kritikovana od strane nekih zvaničnika u Srbiji zbog izazivanja uznemirenosti, dok su drugi pokušavali da umanje važnost ovog pitanja, govoreći da se kuće prodaju širom Jugoslavije.

Sabovi urednici, pod pritiskom vlasti, tražili su da se on ponovo vrati na Kosovo i napravi nekoliko fotografija na kojima će Srbi i Albanci biti prikazani kako žive u ‘bratstvu i jedinstvu’ – jugoslovenski slogan koji je nastojao da sugeriše da su sve etničke razlike u socijalističkom sistemu prevaziđene.

Tako je Sabo u junu 1981. godine napravio fotografiju „Šaban i Jordan“, na kojoj dvojca komšija, Albanac i Srbin, zajedno poziraju u selu u blizini Kosova Polja. Ali i ova fotografija je izazvala kontroverzu jer je u pozadini bio beli konj.

„Urednik me je nazvao i rekao: ‘Mali, hoćeš da dobijem otkaz.’ Beli konj je, očigledno, bio simbol emigracije“, priseća se Sabo uz osmeh.

Govoreći o tome kako je pokrivao Kosovo, Sabo ističe da je samo „pratio i beležio dešavanje događaja“. „Ja sam beležnik, nisam tumač. Taj rat je, kao i uvek, za obične ljude bio greška. Ishod je taj da nakon što se sve završi, neki su ljudi mnogo bogatiji, a drugi mnogo siromašniji”, navodi on.

Sabo se priseća kako je bio razočaran kada je saznao da su neki ljudi koje je sreo, i  Albanci i Srbi, njega i njegovu ekipu lagali da su žrtve nasilja.

Ipak, on je i danas uveren da je pomirenje na Kosovu moguće: „Političare treba staviti u kavez da razgovaraju i dogovaraju se. Ako ne, normalni ljudi će to učiniti bez njih”.

„Problem ne možete da rešite čizmom“

Sabo je radio za razne novine i časopise. Osim Ilustrovana politika, tu je i nedeljnik NIN i dnevni list Danas, ali je takođe snimao fotografije i za mnoge međunarodne medije kao što su Stern, Le Monde, Der Spiegel, Newsweek i drugi.

Sabo je rođen 1956. godine, a do 1980-ih – vreme za koje smatra da je bilo dobro za njegovu profesiju jer su novinari još uvek imali određeni nivo poverenja, je postao ambiciozni mladi fotoreporter.

Kao primer navodi jednu od fotografija na izložbi, onu na kojoj Slobodan Milošević drži govor na Kosovu Polju u aprilu 1987. godine, kada je bio na čelu Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije.

„Kada sam 1987. godine dobio informaciju da dolazi Milošević, pozvao sam urednika telefonom i on mi je odmah dao auto da odem tamo. Bila su to nevina vremena. Verovalo se u mlade novinare”, kaže on.

Milošević je dve godine kasnije, kada je postao predsednik Srbije, održao još jedan govor na Kosovu Polju pred stotinama hiljada Srba, tokom kojeg se etablirao kao šampion srpskog nacionalizma – govor koji neki smatraju da je bio uvod u ratove koji su usledili i u raspad zemlje 1990-ih.

Na pitanje kako je gledao na Miloševića u to vreme, Sabo kaže je prvo pomislio da može da uradi nešto dobro. Ali stvari su se brzo promenile, kao i mišljenje fotografa.

On politiku ratnih 1990-ih godina opisuje kao „pokušaj da se problem reši čizmom. A čizmom se ništa ne može rešiti, čega smo danas dobro svesni”.

„To su bila opasna vremena“

Tokom 1990-ih, Sabo je izveštavao o sukobima koji su izbili širom regiona. Ističe da je bilo teško raditi kako treba jer novinari više nisu mogli da igde putuju, a njihovo je kretanje često bilo ograničeno nacionalnom pripadnošću. Naglašava da su mu tri puta uperili oružje u glavu.

„Prvo u Rumuniji kada je ubijen (predsednik Nikolaje) Čaušesku, kontrolor na kontrolnom punktu uperio je (oružje) ka mojoj glavi“, priča on. „Drugi put, Goran Hadžić mi je uperio kolt u glavu jer sam fotografisao neke njegove ljude kako kradu krave i odvoze ih u Srbiju“.

„I treći put kada je vojnik razbio nos radeći (gimnastički) ‘most’ puškom za fotografiju pored reke Žepe (u Bosni i Hercegovini)“, kaže on.

Sabo se priseća i jedne od svojih omiljenih fotografija, „Stražar u dvorištu“, snimljene na području Đakovice u februaru 1999. godine, tokom rata na Kosovu. Na njoj je prikazan stariji bračni par Srba, muž koji drži staru pušku dok žena viri kroz špijunku na vratima njihovog dvorišta.

„To je bilo prvo što se dogodilo kada smo posetili tu porodicu. Ušli smo u dvorište; napolju se čulo kako pucaju tri grane i ona je htela da to proveri. Nismo ništa inscenirali, samo smo odmah reagovali na stvarnu situaciju”, objašnjava Sabo.

„To su bila opasna vremena. Niko nikome nije verovao”.

I pored nasilja na Kosovu ali i nedavnih sporova poput prošlogodišnjeg oko registarskih tablica, što je ponovo podiglo tenzije do tačke ključanja, Sabo se i dalje nada da se odnosi između Albanaca i Srba na Kosovu mogu poboljšati. Ističe da po njegovom mišljenju rešenje ima dva inicijala – E i U.

„Ako smo zajedno u EU i igramo po istim pravilima, nije bitno kakve će biti tablice“, zaključuje on.

1 od 3

BIRN