„Živimo u vremenima kada je projekat razmene teritorija propao ali moram da kažem da ideja nije umrla“, kazao je na Pariskom mirovnom forumu Aljbin Kurti.
Danas je Dan primirja u Prvom svetskom ratu, odnosno pobede sila Antante nad Nemačkom, a u Parizu se tradicionalno na ovaj dan, kada je šumi kod francuskog grada Kompjenja, u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša potpisan mirovni sporazum, održava mirovni forum.
Događaju prisustvuju srpski predsednik Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti, a Kurti je imao i poseban solo panel „Serija uvida u saradnju i rivalstvo“.
Projekat podele propao, ali je ideja i dalje živa
Da ideja o podeli Kosova nije umrla, Kurti se uverava tako što to: „Vidim vrlo često, kad god sretnem ili čujem predsednika Srbije kako javno govori ili se angažuje u razgovorima u Briselu“.
„Znate, fantazija ne mora da bude realna kada se sagleda činjenična stvarnost, ali ona uslovljava razmišljanje, ponašanje i akcije faktora. Dakle, ljudi koji dnevno sanjaju već godinama o podeli Kosova, promeni granica – za njih je vrlo teško da se oslobode svoje nostalgije i gorčine i da se pravilno uključe u rešenje koje je demokratsko i evropsko“.
Sa druge strane, Kurti tvrdi da je ista ideja naišla na podršku kod bivšeg kosovskog rukovodstva, ne imenujući Tačija, ali kazavši da se radi o njegovom prethodniku, i to zbog „brzog rešenja između autorativnih lidera“.
„Koji mogu da govore o ljudima kao da se radi o njihovim porodicama i koji mogu da razgovaraju o teritorijama država kao da je to njihovo privatno vlasništvo. Ali to je vrsta feudalističko-monarhističko, kraljevskog ukusa kojeg nema više, ali opet, moram da priznam da uprkos tome što je propao projekat, ideja je još uvek tu, ali bez mogućnosti da oživi ponovo. Dakle, što brže normalizujemo odnose de fakto i de jure, biće bolje za svakog. Kažem de fakto i de jure, jer na primer, Srbija priznaje BiH de jure, ali ne i de fakto jer ima specijalne odnose sa Republikom Srpskom, koja koristi moć veta kojima podriva demokratsko izgrađivanje države. A na Kosovu, Srbija nas de fakto priznaje u toliko mnogo aspekta, ali ne i de jure. Dakle, potrebni su nam i de jure i de fakto da budu zajedno širom regiona i u isto vreme određena simetrija kada su u pitanju manjinska prava“.
On zna da prava manjina ne mogu da budu identična kada su u pitanju različite države, ali tvrdi da postoji „ogroman disbalans“ širom regiona, a da baš to uzrokuje „sporadične tenzije“ i „privlači određene centre da destabilizuju dalje situaciju“.
Nije dalje precizirao na kakav konkretno disbalans misli, osim što je predstavio ono što smatra da su velika prava Srba na Kosovu.
Kurti je inače ideju o podeli srpskog rukovodstva uporedio sa Rusijom: „Kao što je Moskva nesrećna zbog implozije i raspada SSSR, tako i Beograd nije bio srećan zbog dezintegracije bivše Jugoslavije, koju su naposletku i sami izazvali“.
„Srbija i Rusija posebna pretnja za Kosovo“
Kao spoljašnje pritiske po bezbednost Kosova, kazao je da su dva razloga za to – geopolitičke pretnje u aktuelnom vremenu, ali i pretnje, kako Kurti kaže, „posebno našeg severnog suseda koji ne priznaje našu zemlju“.
„Pre manje od dva meseca, 24. septembra, imali smo upad terorističke paramilitarne grupe iz Srbije na sever naše zemlje u blizini pravoslavnog manastira u Banjskoj/Zvečanu. Oni su izvršili atentat na jednog kosovskog policajca i očigledno su hteli da izazovu eskalaciju većih razmera kako bi stvorili opšti haos kao uvertiru za ulazak srpske vojske na Kosovo“, kazao je Kurti.
Štaviše, Kurti je potom izlistao ono što on prepoznaje kao „posebnu pretnju“ kada je u pitanju Vojska Srbije.
„Srpska vojska ima 48 operativnih baza blizu granice sa Kosovom, od kojih je 20 vojnih, 20 žandarmerije i bilo je potrebno da Džejk Saliven iz Nacionalnog saveta Bele Kuće izađe zajedno sa sekretarom Blinkenom i da kaže da to gomilanje trupa oko granice između Kosova i Srbije je neprihvatljivo i da moraju da se povuku kako bi se zadržala mirna situacija i splasle tenzije“.
Kurti dalje podseća da se ogromna većina izvršilaca onoga što klasifikuje kao teroristički čin, nalazi na slobodi u Srbiji, uključujući i vođu te grupe – Milana Radoičića, objasnivši kako je on preuzeo odgovornost, bio navodno priveden i odmah pušten.
„Dakle, kada je u pitanju bezbednost naše zemlje, mi moramo da vodimo računa o ovim grupama koje žele da budu vagnerovci, koje žele da izazovu destabilizaciju“, dodaje Kurti.
Kurti kaže da kosovske vlasti sa druge strane, moraju da se fokusiraju i na širu geopolitičku situaciju, u kojoj, kako naglašava, Kosovo nema alternativu, jer ne želi ni da je ima, a to je članstvo u EU i NATO.
„Međutim, postoje zemlje koje razmišljaju i rade drugačije. A to otežava situaciju jer očigledno Ruska federacija je uživala u pokušajima destabilizacije Balkana, gde mogu da proizvedu efekat prelivanja tako što će izvesti krizu agresije koju je već učinila pre skoro dve godine u Ukrajini“, kaže dalje.
Kosovo koje „sija“ i Putin koji je „toliko preokupiran Kosovom“
Kurti, štaviše, tvrdi da je ruski predsednik Vladimir Putin, čija je karijera „na zalasku“, „veoma mnogo preokupiran Kosovom“.
„Jer on mrzi da smo mi uspešna priča – kombinacija privrednog napretka i demokratskog napretka, ali i uspešna priča intervencije NATO-a, možda u sukobu sa intervencijama u Iraku i Avganistanu. Kosovo sija kao primer zapadne vojne humanitarne intervencije koja mnogo smeta despotskom predsedniku Putinu“, kaže ovaj zvaničnik iz Prištine.
I na ovom skupu je govorio o „Miloševiću i genocidu“.
Šta je još govorio na istom panelu, čitajte u:
Kurti u Parizu: Sve dok ne budu primljeni u EU, susedi Srbije nisu bezbedni od nje
Kurti u Parizu: Potrebni su nam prevremeni izbori na Severu, peticija rešenje
„Sukob republike i monarhije“
Kurti je ono što je okarakterisao kao dve ključne pretnje po bezbednost za Kosovo, protumačio i kao deo šireg konflikta, a to je, kako on to vidi, „sukob između demokratije i autokratije“, ali i između „Republike i carstva“, ili „demokratske republike i monarhije“, odnosno „monarhije u autoritativnom smislu“.
„Jer imate fenomen da određene zemlje su formalno demokratske ali ako pogledate iznutra, vidite jednog lidera, jednu stranku, jednu crkvu, bez političkog pluralizma, bez prevelike brige za ljudska prava, bez primenjene vladavine zakona. Zato to podseća više na monarhije 19. veka. A demokratije se bore, ne samo sa autokratijama, već i protiv predsednika koji više žele da budu kraljevi“.
Kurti tvrdi i da koji god da se sukob desio od nedavno, „ni Rusija, ni Iran nisu pasivni i van njih“.
„Postali smo dakle toliko povezani, imamo vesti u realnom vremenu sve vreme, tako da hibridni rat nema demarkacionu liniju. Tako da kad god vidimo pojavljivanje novog konflikta, imate određene sile ili super sile, koje žele da plamen bude veći i koje rade pre svih, uživaju u trenutku i ulažu u nastavak“, objašnjava svoje viđenje savremenog sveta.
Kurtijeva „pobednička formula“
Upravo zbog širenja kriza na druga žarišta u svetu, Kurtija to brine zbog moguće manje pažnje koja se usmerava na Kosovo, ali i zbog, kako on sagledava, uticaja Rusije ne samo na baltičke zemlje, već upravo na Balkan, a to je, ponavlja, „širenje ekspanzionističkih hegemonskih akcija“, koje Rusija „može da izvede preko zvaničnog Beograda“ i različitih grupa kao što su vagnerovci i noćni vukovi.
„Dakle, brinem jer će za njih biti lakše da izvrše prelivajući efekat na Balkan“, odgovorio je na pitanje o tome brine li ga moguća manja pozornost sveta na Kosovo.
Ali nije za njega samo u tome opasnost kada u negativnom svetlu govori o Srbiji, već je to i uticaj Kine, jer, Kurti zna da je jedna trećina spoljnog duga Srbije kod Kineza. Premda on pravi razliku: „Dok Rusija želi da vidi kolaps SAD, Kina želi da postane SAD“.
Zato se zalaže za veću solidarnost unutar EU ali i da EU razume to da:
„Imamo ogromnu mogućnost u sledećih nekoliko meseci kada su u pitanju odnosi na Balkanu, jer šta se može uraditi na Balkanu sledećih nekoliko meseci, može biti nemoguće u narednih nekoliko godina“.
Kosovo je dobilo dva obećanja, naglašava Kurti, jedno od predsednice EK Ursule fon der Lajen, o pomoći od 6 milijardi evra za „Balkansku šestorku“, te od predsednika ES – Šarla Mišela da je 2030. granična godina kada će ista šestorka biti prihvaćena u EU.
„Dakle imamo vremena i suštinu i verujem da treba da to iskoristimo kako bismo bili na šinama a to je nepovratno. Naravno, moram da kažem da je to za one koji žele da se pridruže EU, jer nemaju sve zemlje istu strast i želju za prijem u EU“.
Smatra da su studenti i poslovna zajednica ti koji mogu da pospeše prijem Balkana u EU.
Naglašavajući da je albanska dijaspora sa Kosova „ogromna“ – svaki treći Albanac na Kosovu je u dijaspori, dodaje na kraju:
„Mislim da zalog gospođe predsednice fon der Lajen i gospodina predsednika Mišela, zajedno sa nekim domaćim reformama, koje će se usmeriti na poslovnu zajednicu studente i profesore je pobednička formula“.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
