Kosovo treba da pokaže ozbiljniju posvećenost, uloži više napora i napravi kompromise kako bi proces normalizacije odnosa sa Srbijom napredovao, navodi se u izveštaju Evropske komisije koji je danas objavljen. Konstatuje se da sukob u Banjskoj predstavlja „najtežu eskalaciju situacije u poslednjih nekoliko godina“, te se Srbija poziva da sarađuje u privođenju pravdi osumnjičenih.
A kako bi se situacija stabilizovala, EK poziva na održavanje vanrednih izbora na Severu, uz „bezuslovno učešće Srba“. Sa druge strane, konstatuje da je upravo na Severu „posebno zabrinjavajuć“ nedostatak slobode izražavanja, te da borba protiv organizovanog kriminala predstavlja izazov.
Kada je reč o merama EU protiv Kosova koje su uvedene još juna meseca, EK navodi da je Kosovo preduzelo određene korake, ali i da je potrebno da se uradi „još toga“ kako bi bile uklonjene. Sa druge strane, za mere Prištine o zabrani uvoza srpske robe i poštanskih paketa, navodi se da su protiv duha Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i da nisu u skladu sa obavezama prema CEFTA.
Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, Evropska komisija u svom izveštaju za Kosovo koji je danas objavljen navodi da je Priština „ostala angažovana“, ali i da treba da pokaže ozbiljniju posvećenost, uloži više napora i napravi kompromise kako bi proces normalizacije odnosa sa Beogradom napredovao.
„Kosovo treba da održi svoje obaveze u okviru Dijaloga i da se posveti punoj primeni svih prethodnih sporazuma iz dijaloga i Sporazuma o putu normalizacije i njegovog Aneksa za implementaciju“, navodi se u izveštaju.
Evropska komisija takođe očekuje od Beograda i Prištine da se konstruktivnije angažuju kako bi omogućili početak pregovora o sveobuhvatnom pravno obavezujućem sporazumu o normalizaciji i pokažu fleksibilnost u cilju brzog i konkretnog napretka.
„Normalizacija odnosa je suštinski uslov na evropskom putu obe strane i obe rizikuju da izgube važne prilike u nedostatku napretka“, podcrtali su.
„Kosovo mora da implementira Statut ZSO predložen od strane EU“
Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, ujedno je nakon objavljivanja izveštaja poručila da Kosovo mora da implementira Statut Zajednice srpskih opština koji je predložio Brisel, kako bi napredovalo na svom putu ka EU.
„Mislim da smo mi jasni kada je reč o našim očekivanjima od Kosova. Implementacija nacrta Statuta Zajednice opština sa srpskom većinom biće veliki korak napred“, kazala je ona, prenosi N1.
Govoreći o odnosima Beograda i Prištine, naglasila je važnost posedovanja odvojenih mogućnosti pristupanja Evropskoj uniji, odnosno da se strane ne vezuju jedna za drugu.
„Podrška je mnogo pozitivnija ako pitamo koji je vaš doprinos na putu ka EU i naglasimo doprinos svake zemlje ponaosob“, navela je Fon der Lajen.
Banjska – najteža eskalacija situacije u poslednjih nekoliko godina
Izveštaj se bavi i situacijom na Severu Kosova. Navodi se da je na nju uticalo nekoliko kriza različitog intenziteta po brojnim pitanjima.
Komentarišući sukob naoružane grupe Srba sa Kosovskom policijom u Banjskoj 24. septembra, navodeći da je reč o „nasilnom napadu“, ocenuju da je ovaj događaj predstavljao „najtežu eskalaciju u poslednjih nekoliko godina“.
„U kontekstu ovog napada pronađene su ogromne količine malokalibarskog i lakog naoružanja (MLN). EU očekuje da počinioci budu uhapšeni i brzo privedeni pravdi i da Srbija u potpunosti sarađuje i preduzme sve neophodne korake u tom pogledu“, naveli su.
Poziv da se privedu pravdi odgovorni za dešavanja u Banjskoj
Dešavanja u Zvečanu 29. maja, kada je došlo do sukoba građana i KFOR-a i dešavanja u Banjskoj, pominju se i u izveštaju za Srbiju, uz poziv zvaničnom Beogradu da sarađuje i odgovorne za napad privrede pravdi.
„Zvanični Beograd mora da sarađuje u celosti i preduzme sve neophodne korake da obezbedi odgovornost za nasilni napad na Policiju Kosova od 24. septembra i za napad na KFOR 29. maja“, naveli su.
Takođe se strane pozivaju da primene obaveze u sklopu dijaloga.
Evropska komisija u izveštaju za Kosovo podseća da su prethodne krize bile izazvane pitanjima slobode kretanja, a posebno registarskih tablica, nakon odluke kosovske vlade od 29. juna 2022. da sprovede preregistraciju svih vozila sa srpskim registarskim oznakama gradova na Kosovu na RKS:
„To je dovelo do tenzija u julu 2022. godine i nastavilo se postavljanjem barikada i kolektivnim ostavkama kosovskih Srba iz kosovskih institucija u novembru 2022. godine“, naveli su.
Podsećaju i da su nakon izlaska iz institucija organizovani lokalni izbori u četiri opštine na Severu Kosova, koji su prvo bili zakazani za decembar 2022. godine, a da su zatim odloženi za 23. april 2023. godine.
„Dopunski izbori za gradonačelnika i opštine održani su u skladu sa pravnim okvirom Kosova i uloženi su napori da se održe na nesmetan i uredan način. Međutim, uprkos prekretničkom Sporazumu o putu normalizacije koji je postignut u Briselu 27. februara i njegovom implementacionom aneksu dogovorenom u Ohridu, Severna Makedonija, 18. marta 2023. godine, i uprkos tome što je Kosovo produžilo rok za registraciju kandidata za lokalne vanredne izbore, nisu sve stranke i zajednice iskoristile svoje demokratsko pravo da učestvuju i glasaju. Veoma niska izlaznost (3,47 % birača), nakon bojkota zajednice kosovskih Srba, pokazala je da ovi izbori ne nude dugoročno političko rešenje za ove opštine“, konstatuje Evropska komisija u svom izveštaju.
Poručuju da ostaje imperativ da se vrati situacija u kojoj Srbi sa Kosova aktivno učestvuju u lokalnoj upravi, policiji i pravosuđu na Severu Kosova.
„Potrebno je što pre održati vanredne lokalne izbore u sve četiri opštine, organizovane na potpuno inkluzivan način i uz bezuslovno učešće kosovskih Srba“, podcrtali su.
Potrebni drugi koraci da bi se uklonile mere protiv Kosova
Evropska komisije podseća i da su protiv Kosova uvedene mere 3. juna ove godine koje se pre svega odnose na finansijsku podršku, a zbog nedostatka odlučnih koraka za deeskalaciju.
„Ove mere su privremene i potpuno reverzibilne, u zavisnosti od koraka preduzetih za deeskalaciju tenzija na severu Kosova. Kosovo je preduzelo korake u pravom smeru, ali ostaje da se uradi još toga“, naznačili su.
Upravo je na današnjem predstavljanju ovog izveštaja u Prištini, šef kancelarije EU, Tomaš Sunjog, kazao da moraju da se preduzmu drugi koraci od strane Prištine kako bi mere bile uklonjene.
Izjava EU o merama se, kazao je, fokusira na tri oblasti:
„Deeskalaciju na Severu, prevremeni izbori na Severu i angažovanje u dijalogu, uključujući i osnivanje Asocijacije“, naveo je.
„U izveštaju se priznaje da postoji određeni napredak, uključujući uspostavljanje pravnog okvira za prevremene izbore i neka pitanja u vezi sa prekomernom eskalacijom u opštinskim zgradama, ali izveštaj naglašava da moramo da vidimo dalje korake. Nadamo se da će koraci biti preduzeti što je pre moguće i da će mere biti uklonjene što je pre moguće kako bi Kosovo moglo da uživa potencijal ne samo iz postojećih mehanizama već i iz plana rasta“, rekao je.
Sa druge strane, izvestiteljka Evropskog parlamenta za Kosovo, Viola fon Kramon, kazala je da je sada vreme da se ukinu sve mere protiv Kosova, uz konstataciju da je u izveštaju naglašen napredak u mnogim oblastima.
Šta još piše u izveštaju?
U izveštaju Evropske komisije o Kosovu ujedno se konstatuje da vladajuća stranka – Samoopredeljenje, ima „solidnu većinu“ u Skupštini, te da kosovska vlada „napreduje sa svojom ambicioznom agendom reformi EU“.
„Međutim, kontinuirani nedostatak međustranačke saradnje i neslaganja unutar većine pokazali su se kao izazov za reforme. Pored toga, poslanici Srpske liste bojkotovali su rad Skupštine“, dodaju iz EK.
Sa druge strane, navode da je bez obzira na to, u izveštajnom periodu zabeležen „važan zakonodavni napredak, uključujući izbornu reformu“.
Kada je reč o reformama javne uprave, EK navodi da prošlogodišnje preporuke nisu u dovoljnoj meri sprovedene.
„Skupština je usvojila novi zakon o javnim službenicima i platama kroz ubrzani postupak. Zakon o platama je trenutno na razmatranju u Ustavnom sudu. Izmenjeni Zakon o javnim službenicima rizikuje stvaranje i pogoršanje postojećih praznina u upravnim kapacitetima“, konstatovali su.
Naglašavaju da je Kosovo još uvek u ranoj fazi razvoja pravosudnog sistema, ali i da on „dobro funkcioniše“.
„Tokom perioda izveštavanja ostvaren je ograničen napredak. Ostaje potreba za jačanjem postojećih alata za zaštitu integriteta, odgovornosti, nezavisnosti i efikasnosti pravosudnog sistema“, dodali su.
Kada je reč o borbi protiv korupcije, navode da je Kosovo između rane faze i određenog nivoa pripremljenosti.
„Tokom perioda izveštavanja ostvaren je ograničen napredak, a korupcija i dalje izaziva zabrinutost… Kosovo bi trebalo da pojača napore za proaktivnije istrage, konačne sudske odluke i konačnu konfiskaciju imovine“, konstatuje Evropska komisija.
Takođe navode i da je Kosovo u ranoj fazi borbe protiv organizovanog kriminala, ali i da ona predstavlja izazov na Severu Kosova.
„Ostvaren je ograničen napredak u istrazi i krivičnom gonjenju slučajeva organizovanog kriminala. Kosovo je usvojilo novu organizacionu strukturu policije i unapredilo obaveštajne i analitičke kapacitete. Nastavljene su operacije službi za sprovođenje zakona protiv organizovanog kriminala. Uprkos tome, moćni instrumenti predviđeni Krivičnim zakonikom i Zakonom o proširenim ovlašćenjima za zaplenu imovine tek treba da budu u potpunosti iskorišćeni. Borba protiv organizovanog kriminala na severu Kosova i dalje predstavlja izazov“, navodi se.
Baveći se pitanjima zaštite prava nevećinskih zajednica, Evropska komisija konstatuje da Kosovo ima „dobro uspostavljen pravni okvir“, međutim:
„Potrebne su dalje mere u vezi sa dugotrajnim pitanjima kao što su nedostatak jednakog pristupa obrazovanju i zapošljavanju, nepoštovanje jezika i niska zastupljenost u javnim institucijama, uključujući romsku i aškalijsku zajednicu“, konstatovali su.
Tvrde i da Kosovo ima „određeni nivo pripreme“ u pogledu slobode izražavanja, ali i da je postignut ograničen napredak u rešavanju preporuka iz prethodnog izveštaja.
Sa druge strane, EK navodi da „i dalje postoji zabrinutost u vezi sa fizičkim napadima i pretnjama, javnim kampanjama klevete i govorom mržnje“.
Ujedno konstatuju da je „posebno zabrinjavajuć nedostatak slobode izražavanja na Severu Kosova“.
Zabrinuti zbog samocenzure i bezbednostoi novinara na Severu
Kada je u pitanju medijska scena na Kosovu, iako se konstatuje da je ona „živahna i pluralistična“, uz pravni okvir koji je uglavnom u skladu sa evropskim standardima, konstatuje se da je u odnosu na preporuke iz prethodnog izveštaja učinjen „ograničen napredak“. Evropska Komisija je takođe zabrinuta zbog fizičkih napada, pretnji, javnih prljavih kampanja i govora mržnje koji se usmeravaju prema novinarima.
Primetili su i da nisu sve pretnje protiv medija i novinara prijavljene vlastima, a posebno su zabrinuti zbog slobode izražavanja na Severu Kosova uključujući i „samocenzuru“, kao i bezbednost novinara i medijskih profesionalaca.
Sa druge strane, primetili su i da zabrinjava nedostatak „usklađenosti jezika javnih institucija kada komuniciraju sa lokalnim medijima, uglavnom sa medijima na srpskom jeziku“.
Konstatuje se da kosovskim institucijama nedostaje kapacitet za pravilnu primenu zakona o upotrebi jezika.
Izveštaj se bavi i ekonomskom situacijom na Kosovu. EK konstatuje da je napravljen određeni napredak, te da se nalazi između rane faze i određenog nivoa pripreme za razvoj funkcionalne tržišne ekonomije.
„Ekonomski oporavak Kosova značajno je usporen 2022. godine. Ovo je uglavnom bilo zbog smanjenja investicija i usporavanja rasta potrošnje domaćinstava zbog visoke inflacije, posebno nakon početka agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine. Uprkos otpornosti koju je privreda pokazala tokom nedavnih kriza, privatni sektor i dalje ometaju dugotrajni strukturni izazovi kao što su široko rasprostranjena neformalna ekonomija, velika rasprostranjenost korupcije i sveukupno slaba vladavina prava“, naveli su.
Mera o zabrani uvoza srpske robe i poštanskih paketa protiv duha SSP i obavezama prema CEFTA
U delu izveštaja koji se odnosi na spoljne odnose, Evropska komisija navodi da je ostvaren ograničen napredak tokom perioda izveštavanja.
„Kosovo je postiglo napredak u sprovođenju akcionog plana zajedničkog regionalnog tržišta, posebno ratifikacijom tri „sporazuma iz berlinskog procesa“ o slobodnom kretanju i međusobnom priznavanju kvalifikacija“, naveli su.
Sa druge strane, poručuju da je kosovska vlada nastavila da blokira mehanizme donošenja odluka u okviru CEFTA zbog neslaganja oko predstavljanja Kosova.
„Kosovo još uvek nije ratifikovao dodatne protokole CEFTA o olakšavanju trgovine i trgovini uslugama“, naveli su.
Pored toga, EU konstatuje da Kosovo nije postupilo u skladu sa svojim obavezama prema CEFTA-i kada je uvelo „privremene operativne mere bezbednosti“ u junu ove godine, kojom se blokira ulazak srpske robe i poštanskih paketa na Kosovo.
„Mera je takođe protivna duhu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju“, poručili su.
Sve u svemu, Kosovo treba da poboljša svoje upravne kapacitete i koordinaciju u svim sektorima kako bi postiglo efikasnu primenu pravnih tekovina EU, zaključuje se u izveštaju.
Evropska komisija navodi da je sada na Evropskom savetu da razmotri preporuke Komisije i donese odluke o predstojećim koracima u procesu proširenja.
Ceo izveštaj možete pročitati ovde
Paket proširenja za 2023
Evropska komisija izvestila je danas da je ujedno usvojila Paket proširenja za 2023. godinu, dajući detaljnu procenu stanja i napretka koji su postigli i Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija, Srbija, Turska, a po prvi put i Ukrajina, Republika Moldavija i Gruzija na njihovom putu ka pristupanju Evropskoj uniji.
Kada je reč o Srbiji, iz EK navode da je ona nastavila sa sprovođenjem reformi u vezi sa pristupanjem EU, uključujući i oblast vladavine prava.
„Srbija je počela da primenjuje ustavne amandmane iz 2022. radi jačanja nezavisnosti pravosuđa i usvojila je novi zakon o medijima. Primena potonjeg može značajno poboljšati regulatorno okruženje“, naveli su.
Sa druge strane, navode da će biti potrebne dodatne izmene i dopune da bi se u potpunosti uskladio sa pravnim tekovinama EU i evropskim standardima.
„Srbija prioritetno treba da poboljša svoje usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući restriktivne mere i izjave o Rusiji. Dalji rad i politička posvećenost su takođe potrebni za sprovođenje reformi u oblasti vladavine prava“, podcrtali su.
Evropska komisija ocenjuje da ostaje da je Srbija tehnički ispunila merila za otvaranje klastera 3 (konkurentnost i inkluzivni rast).
EK je ujedno preporučila otvaranje pregovora sa Ukrajinom i Moldavijom, davanje statusa kandidata Gruziji i otvaranje pristupnih pregovora sa BiH, kada se dostigne neophodan stepen usklađenosti
U izveštaju se naglašava da pristupanje EU jeste i ostaje proces zasnovan na zaslugama, te da u potpunosti zavisi od objektivnog napretka koji je svaki kandidat postigao.
„Proširenje je presudna politika za Evropsku uniju. Upotpunjavanje naše Unije je istorijski poziv, prirodni horizont naše Unije. Upotpunjavanje naše Unije, takođe, ima snažnu ekonomsku i geopolitičku logiku. Prošla proširenja su pokazala ogromnu korist i za zemlje pristupnice i za EU. Svi pobeđujemo“, poručila je ovim povodom predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen.
Pročitajte još:
Peta frekvencija, odstupanje od EU standarda: Šta piše u izveštaju EK o medijskoj situaciji u Srbiji
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
