„Hoću da budem jasan o tome da je mandat KFOR-a jasan i on ne uključuje aktivnosti primene zakona. Ovo ostaje kao isključiv prerogativ Kosovske policije. Sa kim? EULEX-om i KFOR-om, kroz razvijenu saradnju koji postupaju kao prvi, drugi, odnosno treći nadležan u lancu bezbednosti“, kazao je danas odlazeći komandant KFOR-a Anđelo Mikele Ristuća.
Situaciju je ocenio kao nestabilnu i koja lako može da eskalira, a kao ključni uzrok incidenata ocenjuje nedostatak poverenja među stranama. Na Severu se od izlaska Srba iz institucija stvorila „zapaljiva iskra“, te je njegov mandat prošao sve vreme u upravljanju krizom.
„U tom kontekstu, samo konstruktivnim pristupom svih strana koje se uzdržavaju od zapaljive i kontraproduktivne retorike može da se pomogne u stvaranju neophodnih uslova za trajnu bezbednost na Kosovu i u regionu, a na korist svim stranama i budućim generacijama. Budite uvereni da će KFOR nastaviti da obavlja svoj udeo u obezbeđivanju mira i sigrunosti na Kosovu i šire u regionu“, naglasio je.
Situacija nestabilna i lako može da eskalira
Odlazeći 27. komandant KFOR-a završio je svoju dvogodišnju misiju na ovoj poziciji. Kako je i sam kazao, suočio se sa brojnim teškoćama.
„Bilo je izuzetno izazovno za nas ovde“, kazao je na početku konferencije, naglašavajući da su konstantno upravljali krizom. „Gde je više događaja predstavljalo izazov za stabilnost na Kosovu i širom regiona Zapadnog Balkana“, dodaje.
Ova kriza, kaže, zahtevala je sve vojne i diplomatske napore da bi se uspostavila mirna i uravnoteženija situacija.
Situacija je postala složenija da se upravlja njom zbog serije vidljivih faktora koji su se „umešali“ u čitavu situaciju: nepoverenje među stranama, dugotrajna i nerešena pitanja, otrovna retorika i partijski narativi.
Uprkos ogromnim naporima, KFOR se suočio sa mnogo poteškoća – od pitanja tablica, preko izlaska Srba iz institucija, organizovanja opštinskih izbora, barikada, eksproprijacije, „ničim izazvanih a neopravdanih“ napada na vojnike KFOR-a u maju, hapšenje tri kosovska policajca potom u junu, sve do najnovijeg nasilnog napada na Kosovsku policiju u Banjskoj 24. septembra.
Svi ovi primeri potvrđuju da situacija ostaje nestabilna i može lako da eskalira, kaže.
A zbog poslednjih događaja KFOR je povećao svoje prisustvo i aktivnosti. Severnoatlantska alijansa je dozvolila raspoređivanje dodatnih trupa. Dodatne vojne snage su povučene iz strateških rezervnih snaga NATO-a za Zapadni Balkan.
Ponovio je da je sve urađeno u cilju kako bi KFOR mogao da obavi sve zadatke koji su predviđeni mandatom koji im je poveren rezolucijom SB UN 1244, a to je da KFOR ima zadatak da obezbedni sigurno i mirno okruženje za sve ljude na Kosovu, nepristrasno i u skladu sa mandatom.
To je za njega fundamentalna vrednost.
Ipak, Ristuća naglašava da samo političko rešenje može da donese trajan i nepovratan mir i poziva strane da se što pre vrate dijalogu.
Zbog toga KFOR u potpunosti podržava dijalog koji se vodi posredstvom EU, kako bi Priština i Beograd normalizovali svoje odnose.
„Zapaljiva iskra“ Severa
Ristuća je i danas naglasio da u potpunosti osuđuju napad na Kosovsku policiju 24. septembra u Banjskoj.
Naglasio je i da je prema količini zaplenjenog oružja jasno da je cilj bio „stvaranje nestabilnosti“.
„Kada je u pitanju aneksija Severa, kako ste vi kazali, vaša pretpostavka je vaša pretpostavka. To nije naš zaključak“, ovako je odgovorio na pitanje novinarke o navodima da je oružana grupa Srba planirala da „izvrši aneksiju Severa“.
Ipak, Ristuća je u više navrata ukazao da je nestabilnost na Kosovu primećena još 2021. godine i da je KFOR spremno reagovao.
„Sigurno je to da je situacija nakon napuštanja institucija od strane Srba sa Severa, uključujući i iz Kosovske policije, da je to dovelo vrlo opasnu zapaljivu iskru na Sever Kosova, a u toj opasnoj iskri, bezbednost je naša briga. Potrebne su nam obe strane da se odmah vrate u pregovore, da se pronađe rešenje takođe koje će dozvoliti reintegraciju zajednice kosovskih Srba u institucije Kosova“, kazao je.
U Zvečanu 29. maja „sačuvani mnogi životi i izbegnuto krvoproliće“
kada je u pitanju 29. maj, koji je NATO kvalifikovao kao dan u kojem je povređen najveći broj njegovih vojnika od ’99, Ristuća naglašava obrnuto – da su tada „sačuvani mnogi životi i da je izbegnuto krvoproliće“.
Ristuća kaže da je KFOR ovu situaciju dočekao spremno i da se to ne može posmatrati samo kao „vrh ledenog brega“, a kao ključan uzrok kvalifikovao je nepoverenje među stranama.
Objašnjavajući događaje koji su se tada dogodili, kazao je da je situacija počela da se pogoršava još 2021. godine, spominjući barikade, izlazak Srba iz institucija, organizovanje izbora.
Kazao je da su među učesnicima nereda tog dana bile nasilne osobe, koje je nazvao kriminalcima, ali koji su zapravo iskoristili „kao štit“ učesnike koji su mirno protestovali.
„To je razlog zašto smo mi radili na takav način da koordinišemo sa svima na terenu kako bismo izbegli tu eskalaciju 29. maja“, kazao je, govoreći potom o događajima u Banjskoj.
O zaplenjenom oružju: Istraga u toku, i mi i srpska strana čine najbolje u KZB ali je više ilegalnih puteva
Na više pitanja o tome kako je tolika količina oružja mogla da preko kopnene zone bezbednosti uđe na Kosovo, on naglašava da je istraga još uvek u toku, ali je kazao, da iako KFOR kontroliše sa jedne, a vojska Srbije sa druge strane, teško je kontrolisati taj rejon zbog brojnih ilegalnih puteva.
„Činimo najbolje što možemo sa naše strane kao što to čini i druga – srpska strana. Borba protiv organizovanog kriminala je naš zajednički interes, jer se radi o transnacionalnom kriminalu i on destabiliše sve. Ja sam 100% uveren da je interes svakog da se prekinu ovakvi incidenti i važno je da se sazna šta se dogodilo kako bi se povećala efikasnost na terenu. Još uvek traje istraga“, kazao je Ristuća.
O svim dešavanjima vezanim za najnovije tenzije na Severu Kosova čitajte na našoj tematskoj stranici:
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
