Izveštaj: UN upozorile na opasnost od novog sukoba Kosova i Srbije

Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog; sinoćno izdanje)

Manipulisanje događajima iz prošlosti kroz rast nacionalističkog diskursa može da oživi novi sukob Kosova i Srbije, zaključak je koji je ovog meseca, posle poseta Kosovu i Srbiji, doneo specijalni izvestilac Ujedinjenih Nacija. Pored izostanka saradnje u rasvetljavanju sudbine nestalih iz proteklog rata, u izveštaju se ističe i nedostatak krivičnog gonjenja ratnih zločinaca i veličanje osuđenih postavljanjem na visoke rukovodeće funkcije.

Izvestilac Ujedinjenih nacija (UN) upozorio je na rizik od novog sukoba zbog diskursa na Kosovu i u Srbiji. Specijalni izvestilac Fabijan Salvioli je nakon poseta Kosovu i Srbiji ocenio da osim diskursa koji se ne razlikuje od posleratnog, postoji i nedostatak saradnje dve zemlje u razmeni informacija o nestalima iz prošlog rata.

„Specijalni izvestilac je uznemiren kontinuiranom upotrebom na Kosovu i Srbiji etnocentričnih, nacionalističkih, jednostranih ili nepotpunih narativa o sukobu, u politici, medijima, kulturi i obrazovanju. Manipulacija prošlim događajima i istovremeno jačanje nacionalističkih i etničkih osećanja iz političkih razloga, čak i ako se čini da pruža kratkotrajnu političku korist za svoje pristalice i izvršioce, nije samo protivzakonito i protivno međunarodnim standardima, već je i kratkoročno“, piše u izveštaju.

„Ove slike, neprikladne i iznad svega akti javne neodgovornosti mogu dovesti do ponavljanja nasilja iz prošlosti.

Nalazi su za period od 22. novembra do 2. decembra 2022. godine, kada je izvestilac UN posetio Kosovo i Srbiju.

Izveštaj će biti razmatran u okviru sednica Saveta za zaštitu ljudskih prava, koja se održava od 11. septembra do 6. oktobra ove godine.

U dokumentu koji je sačinjen za Generalnu skupštinu UN, od vlasti u Srbiji i na Kosovu zatraženo je da svojim delovanjem odmah prestanu sa izazivanjem nacionalističkih osećanja i osećanja podela.

Negiranje zločina i veličanje zločinaca

Glorifikacija ratnih zločinaca i poricanje ratnih zločina takođe je dokumentovano kao stalna praksa u obe zemlje.

„Specijalni izvestilac je primio izveštaje o uznemirujućim izjavama javnih zvaničnika i političara o sukobu, uključujući poricanja ratnih zločina i kritike zvaničnika koji su pokušali da odaju počast žrtvama drugih etničkih grupa. Takođe je primio uznemirujuće izveštaje o osuđenim ratnim zločincima koji su bili na javnim funkcijama, uključujući visoke položaje“, navodi se u dokumentu.

Kosovske vlasti su opisane sa nedostatkom volje da gone i krivično sankcionišu slučajeve ratnih zločina, za koje se sumnja da su umešani bivši pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova.

„Nespremnost svedoka da svedoče zbog straha od odmazde suštinski ometa napredak i ističe potrebu za efikasnim i funkcionalnim programom zaštite svedoka, koji trenutno nedostaje na Kosovu. Vlasti su izvestile o povećanju budžetskih izdvajanja za 2021. godinu za poboljšanje institucionalnih kapaciteta za procesuiranje ratnih zločina (sa obezbeđivanjem četiri dodatna tužioca, šest pomoćnika i dva prevodioca). Međutim, kaže se da Odeljenje za ratne zločine i dalje radi sa već postojećim kapacitetima“, navodi se u izveštaju.

Uprkos svom zahtevu, specijalni izvestilac je dokumentovao da nije bio u mogućnosti da se sastane sa tužiocem za ratne zločine.

Što se tiče Specijalizovanih veća u Hagu, u kojima se sudi bivšim liderima OVK, specijalni izvestilac je ukazao na uspostavljeni okvir za suočavanje sa zločinima, „međutim, zabrinut je zbog niske stope procesuiranja i stagniranja pravosudne saradnje”.

„Kosovo nije podelilo informacije o nestalima“

Nedostatak saradnje i razmene informacija između Srbije i Kosova ostaje glavna prepreka u rasvetljavanju slučajeva iz poslednjeg rata, iznosi se zabrinutost u izveštaju.

„Izveštaji pokazuju da vlasti na Kosovu nisu podelile relevantne informacije i relevantnu dokumentaciju o nestalim osobama koje su im dostupne. Problem pogrešne identifikacije posmrtnih ostataka, nespremnost svedoka da daju informacije zbog pretnji, zastrašivanja, kao i da se mogu umešati, predstavljaju dodatne izazove“, ističe se u ovom dokumentu UN.

Spominje se i informacija koju je Vlada Kosova stavila na raspolaganje za izgradnju spomen-obeležja za decu stradalu u ratu na Kosovu za period 1998. i 1999. godine, kao i za komisiju za dokumentovanje štete pričinjene kulturnom nasleđu.

„Obim ovih inicijativa, u vremenskom smislu, čini se da isključuje žrtve ubijene nakon 1999. godine, kao i pravoslavni verski spomenici napadnuti 2004. Pored toga, u selu Meja podignut je spomenik žrtvama masakra u aprilu 1999. godine, uglavnom civilima kosovskih Albanaca katoličkog i muslimanskog porekla, navodi se u izveštaju.

U delu preporuka od Kosova je zatraženo da izdvoji dovoljna sredstva kako bi uneo dinamiku u traženju i identifikaciji nestalih lica, kao i hitno obnavljanje saradnje sa nadležnim organima u Srbiji, posebno sa Radnom grupom za nestale.

O ovoj temi se godinama razgovaralo u okviru Briselskog dijaloga, sve dok se u sporazumu od 27. februara strane nisu dogovorile da usvoje zajedničku izjavu o ovom pitanju. Izvestilac je zatražio od Evropske unije da razmotri stvaranje sveobuhvatnih mehanizama kako bi se osiguralo da će se postići dugoročni napredak u tranzicionoj pravdi.