Čak i Aljbin protiv Kurtija?

Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)

U interesu Kosova bi bilo da Kurtijeva vlada izvrši povlačenje eskaliranih policijskih snaga, ostavljajući poseban kontingent za sprečavanje terorističkih akata. Dalje, bilo bi prikladno izraditi, konsultovati i objaviti nacrt statuta Zajednice opština sa srpskom većinom na osnovu odluke Ustavnog suda Kosova. Usvajanje nacrta statuta moralo bi da bude uslovljeno uklanjanjem paralelnih struktura, povratkom Srba u institucije Kosova, kao i vanrednim izborima za severne opštine na kojima bi učešće Srba bilo zagarantovano.

Za Kohu piše: Aljban Dafa

Proširenje suvereniteta Republike Kosovo na Severu je od suštinskog značaja. Ali podjednako bitno za bezbednost Kosova je uspostavljanje odnosa poverenja sa kosovskim Srbima na severu. Ovo je veliki izazov ne samo za Republiku Kosovo, već i za njene građane. Vlade Kosova su se zadovoljile formalnim suverenitetom nad severom, ograničenim na kontrolu pograničnih prelaza sa Srbijom i integracijom dela paralelnih srpskih struktura – ​​policije, pravosuđa i delom lokalne vlasti. Ova situacija je poslužila Srbiji, koja je imala efektivnu kontrolu nad Srbima na severu, – vladama Kosova, koje su mogle da tvrde da imaju sever pod kontrolom, kao i zapadnoj zajednici koja je imala koristi od toga da se ne bavi suštinskim problemom odnosa posleratnog perioda između Srbije i Kosova – odnosno punog suvereniteta Republike Kosovo na njenoj teritoriji.

Premijer Kurti, u svojim nastojanjima da proširi suverenitet Republike na severu, izgleda da se u potpunosti rukovodio svojim tumačenjem moralnog i ustavnog prava Republike, ne uzimajući u obzir snage koje mu se suprotstavljaju. Budući da je pun vere u snagu morala i prava na delovanje demokratske države, on je, čini se, potpuno prevideo moralno pravo kosovskih Srba da se ne osećaju predstavljeno u Republici Kosovo i ekstremnu zavisnost Republike Kosovo od zapadne zajednice za međunarodno priznanje, bezbednost i povećanje institucionalnih kapaciteta.

Nejasno je da li je premijer Kurti svestan oluje u kojoj je Kosovo. Kfor je potpuno ćutao po pitanju kidnapovanja trojice kosovskih policajaca od strane srpskih snaga sredinom juna, dok su Sjedinjene Američke Države (SAD) odlučile da isključe Kosovo iz preostalih aktivnosti multinacionalne vojne vežbe Defender 2023. zbog raspoređivanja specijalnih jedinica Kosovske policije u pratnji novih gradonačelnika opština na severu. U međuvremenu, krajem juna, Evropska komisija je preduzela mere da obustavi sastanke na visokom nivou i finansiranje Kosova kroz pretpristupni program IPA 2024. Ova odluka je izgleda doneta u potpunoj suprotnosti sa zakonodavstvom Evropske unije (EU) pošto zaključci sa sastanka Evropskog saveta od 29. do 30. juna predviđaju da će se, ukoliko strane – Srbija i Kosovo – ne eskaliraju, suočiti sa posledicama, ali Savet nije odobrio kaznene mere protiv Kosova.

Kurti je kritikovao ove stavove kao nepravedne. Prema Kurtijevim rečima, Kosovo, kao nezavisna država, već ima svoje interese za koje ne pravi ustupke, ali deli iste vrednosti sa zapadnom zajednicom i ima opredeljenu geopolitičku orijentaciju prema njoj. Prema njegovim rečima, zapadna zajednica treba da pomogne Kosovu da se suoči sa Srbijom, za koju Kurti smatra da predstavlja antidemokratske i antizapadne vrednosti.

Međutim, čini se da je ovaj ideološki pristup i naivan i da nije zasnovan na istorijskim poukama. Kurdi, na primer, imaju moralno pravo da imaju svoju državu, a u stvari je nemaju. Mi Albanci smo imali pravo da imamo svoju državu koja obuhvata celu teritoriju na kojoj smo bili većina nakon raspada Osmanskog carstva, ali tu državu nemamo. Dakle, moralno pravo ne mora uvek da se prevodi u međunarodnu podršku. Važni faktori koji utiču na ravnotežu snaga u međunarodnim odnosima – stanovništvo, teritorija, kao i ekonomska, vojna i diplomatska moć – suštinski su u kreiranju politike i ne mogu se ni na koji način prevideti.

Nažalost, albanski lideri nisu uspeli da razumeju ove faktore. Svesni slabosti države Albanije i Kosova – od proglašenja nezavisnosti 2008. godine – zauzeli su servilnu poziciju prema drugoj moćnijoj državi koja im obezbeđuje opstanak. Time su potpuno zanemarili izgradnju institucionalnih kapaciteta i jačanje instrumenata nacionalne moći, i to vojnih, ekonomskih i diplomatskih. Ali dok ogromna većina albanskih političkih elita nije uspela da shvati te svoje stavove i nikada neće biti bezbedna uprkos servilnosti i pokornosti velikoj sili – o čemu svedoči slučaj Salija Beriše, kojeg su SAD proglasile personom non-grata, i vođa OVK koji su u Hagu optuženi za ratne zločine – Kurti izgleda da ne razume strukturne slabosti i zavisnosti države Kosova.

S druge strane, iako je premijer Kurti suočen sa izuzetnim i često nepravednim pritiskom zapadne zajednice, čini se da je situacija dostigla fazu u kojoj treba definisati mudriji i strateški pristup. Jasno je da se pozicija Srbije preterano favorizuje, uprkos proruskom i destabilišućem stavu Beograda i autokratiji režima predsednika Vučića. S druge strane, jačanje države Kosovo zavisi od podrške međunarodne zajednice. Bez njihove diplomatske podrške, Kosovu bi bilo potpuno nemoguće da proširi svoj suverenitet na sever, a bez finansiranja zapadne zajednice bilo bi teško izgraditi konsolidovane institucije i ojača svoju ekonomiju.

To ne znači da će se premijer Kurti pokoriti volji zapadne zajednice, ali bi bilo u interesu Vlade Kosova da ne otežava sebi delovanje bez jasnog plana za sever i stvaranjem nepotrebnih neprijatelja..

Prevazilaženje otpora severnih Srba i jačanje Republike Kosovo ne može se postići bez podrške zapadne zajednice. Shodno tome, bilo bi u interesu Kosova da Kurtijeva vlada izvrši povlačenje eskaliranih policijskih snaga, ostavljajući poseban kontingent za sprečavanje terorističkih akata. Dalje, bilo bi prikladno izraditi, konsultovati i objaviti nacrt statuta Zajednice opština sa srpskom većinom na osnovu odluke Ustavnog suda Kosova. Usvajanje nacrta statuta moralo bi da bude uslovljeno uklanjanjem paralelnih struktura, povratkom Srba u kosovske institucije, kao i vanrednim izborima za severne opštine na kojima bi se garantovalo učešće Srba.

Ukoliko bi Vlada Kosova otvoreno i u dobroj veri razgovarala o ovim koracima sa građanima na severu i u ostatku zemlje, položaj Kosova u regionu i drugde bi se značajno poboljšao. Na taj način bi dobilo jaču podršku, koja bi služila kao pritisak na jednostrani pristup EU i SAD. Ovi koraci bi poslužili da u isto vreme Republika Kosovo pobedi u javnoj debati i pozitivno utiče na međunarodno javno mnjenje i izađe iz ove izolacije koja šteti jačanju njenih državnih kapaciteta.

(Autor je istraživač u Kosovskom centru za bezbednosne studije. Prethodno je bio istraživač na Institutu za demokratiju i medijaciju u Tirani, a od 2011. do 2019. godine služio je u redovima albanske mornarice).