Izvor: RTK/Aljbana Bajrami/Radio Kosovo
Dvanaesti jun bi trebalo da uđe u zvanične praznike i da bude obeležen kao Dan oslobođenja.
Pre 24 godine, 9. juna 1999. godine uveče, u Kumanovu je potpisan Tehničko-vojni sporazum. Zatim, 12. juna, NATO trupe su ušle na Kosovo, nakon 78 dana vazdušnog bombardovanja srpskih vojnih ciljeva u bivšoj Jugoslaviji.
To su bili dani kada su srpske vojne, policijske i paravojne snage pojačale napade na albansko civilno stanovništvo na Kosovu, ubijajući, silujući i deportujući desetine hiljada Albanaca. Na Kosovu je vršeno etničko čišćenje. Dešavao se genocid nad Albancima. Dvadesetčetiri godine kasnije, Kosovari slave 12. jun kao Dan oslobođenja, datum koji je trenutno uključen u dane sećanja.
Na 78. dan vazdušnih udara NATO-a na vojne snage i strateške objekte Srbije, 9. juna 1999. godine, potpisan je Tehničko-vojni sporazum u Kumanovu. Milošević i njegova vlada prihvatili su kapitulaciju na Kosovu. Bivši generalni sekretar NATO-a Havijer Solana je ovom prilikom izjavio da će „NATO obustaviti vazdušne udare u najkraćem mogućem roku, kako bi se proverilo poštovanje primirja i početak povlačenja srpskih vojnih snaga”.
Tako je okončan rat, koji je bio usmeren protiv zapadnih vrednosti i evropske civilizacije. Da bi se izborili sa situacijom nakon povlačenja srpskih vojnih, policijskih i paravojnih trupa sa Kosova, saglasili su se ministri odbrane zemalja članica NATO-a i dali zeleno svetlo međunarodnim mirovnim snagama, KFOR-u.
Savet bezbednosti UN je 10. juna 1999. godine odobrio raspoređivanje trupa KFOR-a na Kosovu i zadužio UN, Rezolucijom 12-44, za izgradnju privremene lokalne administracije. Dvanaestog juna počeo je marš međunarodnih mirovnih trupa na Kosovu.
Vojnike NATO alijanse, kao i vojnike Oslobodilačke vojske Kosova, albanski građani Kosova primili su kao oslobodioce; uz aplauze, bukete cveća, zagrljaje i suze radosnice i nade u očima.
Ulazak NATO-a na Kosovo, 12. juna, omogućio je da se više od 800.000 izbeglica vrati u svoje domove. Izbeglice – kosovske Albance, smeštene u Albaniji, kao i one u Makedoniji, ništa nije moglo da spreči, pa ni upozorenja o opasnostima od minskih polja duž graničnog pojasa, da se što pre vrate svojim kućama odakle ih je srpsko nasilje proteralo. Vratili su se na slobodno Kosovo.
Danas se navršavaju 24 godine od završetka rata na Kosovu u kojem su okončani srpski masakri i genocid nad nedužnim građanima. Dan oslobođenja Kosova označio je najveću prekretnicu u istoriji. Dana 12. juna 1999. godine, oko 50.000 vojnika KFOR-a iz 39 različitih nacija sveta ušlo je na Kosovo, što je vratilo nadu Kosovarima.
Američki predsednik Bil Klinton bio je zadužen za Belu kuću kada je Severnoatlantski savez započeo vazdušne napade na srpske ciljeve na Kosovu i u Srbiji. U svojoj prvoj poseti Kosovu, Klinton se obratio deci u Uroševcu, poručivši im da nikada ne mogu da zaborave nepravdu koja im je učinjena.
„Niko vas ne može naterati da zaboravite šta vam se dogodilo. Ali morate se potruditi. Širom sveta, ne samo na Kosovu, deca su ta koja prate i trpe posledice svojih roditelja. Kažem vam da je život veoma važan i veći od ovih strahota koje ste doživeli. Budućnost vam je sačuvala osmeh, sreću, radost.. Milošević je želeo da Kosovo drži pod kontrolom, da sve izvuče odavde, ali mi smo mu rekli ne“.
Američka državna sekretarka Medlin Olbrajt je u toj poseti zajedno sa predsednikom Klintonom dala nadu deci da će graditi svoju slobodnu i nezavisnu budućnost.
„Kada pogledam svu vas decu ovde, vidim budućnost Kosova. Deca Kosova imaju mnogo stvari da nas nauče i da nauče svet o hrabrosti u suočavanju sa progonom nakon tragedije koju ste doživeli. Održali ste lekciju za sve nas, da ćete nas naučiti o odlučnosti, trudeći se da očuvate jezik, kulturu i domove u kojima ste vekovima živeli“.
Godišnjica Dana oslobođenja Kosova podseća građane na trijumf nad agresorom, ali i povratak hiljada Kosovara svojim kućama.
Rat na Kosovu je počeo mnogo ranije. Oslobodilačka vojska Kosova je bila snaga koja je tokom 1998. i početkom 99. godine pokušavala da odbrani civilno stanovništvo koje je svakodnevno ubijala i masakrirala srpska vojska, policija i paravojne formacije, pod vođstvom Slobodana Miloševića.
Univerzitetski profesor, istoričar Ibrahim Gaši, kaže da 12. jun predstavlja epilog viševekovnog napora kosovskih Albanaca za oslobođenje.
„Bio je to uspešan završetak dugog procesa žrtvovanja, napora pokreta, ustanaka i političkih akcija, nelegalnih i legalnih, taj 20. vek koji se završio u poslednjoj godini na kraju veka trijumfom ovih pokreta“.
Gaši je rekao da ovaj datum predstavlja i otvaranje perspektive za budućnost naroda Kosova ka stvaranju novog državnog političkog identiteta.
„Kumanovski sporazum označio je početak perioda međunarodne administracije Kosova. Međutim, u Rambujeu je postavljeno pitanje statusa, pitanje referenduma nakon određenog vremena. Zatim u periodu delovanja rezolucije 12-44, kao da se znalo da će ova uprava biti privremena. Nakon događaja iz 2004. godine, proces definisanja statusa je počeo da se dinamizira, gde je nakon 2006. godine, uz međunarodno posredovanje, počeo pregovarački proces između Kosova i Srbije, otvoren je put ka pronalaženju međunarodno prihvatljivog pravnog rešenja za proglašenje nezavisnosti Kosova“.
Profesor Gaši je naglasio da je intervenciji NATO-a na Kosovu prethodio žestok rat između Oslobodilačke vojske Kosova i srpskih snaga, sve dok nije predstavio istorijsku putanju nacionalnog pokreta kosovskih Albanaca za nezavisnost.
„Počinje vrlo rano, u različitim oblicima, gde smo posle 1913. godine ostali van granica albanske države, bilo je suprotstavljenih pokreta, bilo je nasilja i terora i masovne migracije Albanaca. Kasnije su na Kosovu počeli i drugi pokreti. U međuvremenu, početkom 90-ih, kada je Jugoslavija ulazila u proces svog raspada, srpski nacionalizam se manifestovao na najgrublji način. Na Kosovu je počeo mirni politički pokret pod vođstvom Ibrahima Rugove. Ovaj pokret je imao svoj efekat, gde je internacionalizovao pitanje Kosova i stvorio političku svest za nezavisnu državu. Sledeća faza koja je dala život ovoj ideji nezavisne države bio je oslobodilački rat, koji je završen 12.“.
Istoričar Škodran Imeraj rekao je da je intervencija NATO-a na Kosovu jedan od najvećih događaja u novijoj istoriji Albanaca.
„Posle 1912. godine, kada su albanske zemlje nepravedno odvojene od debla matične države, Albanci su neprekidno skoro čitav vek činili neprekidne napore i ratove za oslobođenje Kosova. Naravno, većina pokreta koji su se razvili u ovom periodu imali su ideal, odnosno oslobođenje Kosova i njegovo ujedinjenje sa Albanijom. Ali period 90-ih godina bio je jedan od najvažnijih perioda naše novije istorije, jer se tamo podizala i gradila ideja o državljanstvu Kosova. Kao rezultat ovoga, imamo slavni rat OVK, koji je tokom 1998-99. godine bio jedan od najvažnijih ratova koje je vodio albanski narod na Kosovu. Ovo je takođe dobilo podršku NATO-a i kao rezultat imamo oslobođenje Kosova 12. juna 1999. godine“.
Međutim, u prazničnom kalendaru naše države ovaj dan se obeležava kao Dan mira. Još uvek nema jedinstvenog datuma koji bi se slavio kao dan oslobođenja Kosova. Čak su i udruženja proistekla iz rata OVK tražili da se 12. jun obeležava kao Dan oslobođenja, a ne kao Dan mira.
Univerzitetski profesor Ibrahim Gaši rekao je da ovaj dan treba da se obeležava kao Dan oslobođenja Kosova.
„Moralo bi da se vrati na Dan oslobođenja. I dalje imamo ograničenja, da stvari nazivamo pravim imenom, zbog reakcija koje je srpska zajednica imala i Ahtisarijev paket je dosta odredio terminologiju kako ih nazvati. Ali za kosovske Albance, koji su bili predmet genocidne politike i koji su bili na ivici nestanka, ovo je datum oslobođenja“.
Takođe, istoričar Imeraj, kaže da u glavnim datumima istorije albanskog naroda 12. jun treba da zauzme dostojno mesto, da uđe u zvanične praznike koji se nazivaju Dan oslobođenja Kosova.
„12. jun 1999. je jedan od najvažnijih datuma u našoj novijoj istoriji, jer je vrhunac naših vekovnih težnji za slobodom, nezavisnošću i nacionalnim oslobođenjem. 12. jun treba da bude praznik Kosova i da bude deo kalendara zvaničnih praznika i da bude slobodan dan, gde sve državne institucije Kosova organizuju komemorativne svečanosti, kao i većina zemalja u svetu“.
Ovaj dan se obeležava na različite datume u različitim opštinama Kosova. Pre 24 godine srpski osvajači su bili prinuđeni da potpišu sporazum 9. juna 1999. godine u Kumanovu. Potpisali su ga Majk Džekson, prvi komandant Kfora na Kosovu, i bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Nebojša Pavković, optužen u Hagu za ratne zločine i „genocid“ na Kosovu.
Ulaskom NATO-a, na Kosovu je otpočelo uspostavljanje privremene misije Organizacije Ujedinjenih nacija, koja bi određeno vreme upravljala teritorijom. U isto vreme, OVK je rasformirana i postala „Odbrambene snage Kosova“. 17. februara 2008. skoro deset godina od dolaska NATO-a, Kosovo je proglasilo nezavisnost. Sada i Kosovo ima svoju vojsku, Kosovske bezbednosne snage.
NATO trupe nastavljaju da doprinose održavanju mirnog i bezbednog okruženja na Kosovu.
Za Kohu se 12. juna priseća pukovnik KBS: Kao UČK ušli smo u Prištinu dok su Srbi slavili
Osmani, Kurti: NATO zaustavio genocid na Kosovu, večno zahvalni; Rama podseća na svađu sa saveznicima
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
