U toku je sednica Saveta Bezbednosti Ujedinjenih Nacija na kojoj je predstavljen izveštaj generalnog sekretara Antonia Gutereša u vezi sa radom UNMIK-a. Sednici prisustvuju srpski šef diplomatije, Ivica Dačić i kosovska ministarka spoljnih poslova, Donika Gervala koji su se takođe obratili predstavnicima ovog tela. Izveštaj koji je danas predstavljen obuhvata period od 16. septembra 2022. do 18. marta 2023.
Šefica UNMIK-a Karolin Zijade, koja je inače i predstavila izveštaj, naznačila je da su u ovom periodu zabeleženi „ozbiljni izazovi, kao i važan kolektivni napor da odnosi na relaciji Beograd-Priština krenu u smeru veće stabilnosti i normalizacije“. Precizira da je potreban i napor strana zarad pozitivnih promena, a s obzirom na cikluse tenzija, provokacija i nezadovoljstva.
Poziva na izbegavanje optužujuće retorike i ispunjenje preuzetih obaveza. U tom kontekstu kaže da bi trebalo da se izvrši „hitno i detaljno“ razmatranje statuta ZSO. Osvrnula se i na izbore na Severu Kosova. Iako kaže da su protekli mirno, naglašava da je neophodno da se razmotri pitanje zastupljenosti u okviru šireg političkog procesa.
„Biće potrebni napori obeju strana kako bi se ostvario potencijal da se u odnose unese pozitivna promena, s obzirom na prethodne cikluse tenzija, provokacija i nezadovoljstva, kojih je bilo tokom većeg dela 2022. godine, i koji su se nažalost nastavili, u nekim aspektima, i tokom prethodnih dana“, poručila je Zijade na sednici Saveta Bezbednosti UN-a.
Naznačila je da su redovni prekidi „efektivnog, pravovremenog i preventivnog delovanja“ i te kako dobro dokumentovani u izveštaju Generalnog sekretara.
„Bez pojačane posvećenosti mehanizmu za obnavljanje pregovora, na Kosovu bi moglo doći do još većeg pada poverenja, sa direktnim posledicama za regionalnu stabilnost. Zato bi trebalo da neprestana usmerenost na principe i deklaracije, zajednički potvrđene 27. februara u Briselu i dodatno razrađene 18. marta u Ohridu, ide u korak sa hrabrim liderskim delovanjem, i odnosnih strana i onih koji se o pregovorima staraju i podržavaju ih“, kazala je.
Precizira da su se obe strane obavezale na primenu novog “Sporazuma o putu ka normalizaciji između Kosova i Srbije”.
Kaže da neki koraci mogu odmah da se preduzmu, a kako bi se pokazala dobra volja na terenu.
„Za postizanje stvarnog napretka potrebna je ponovna izgradnja poverenja među onima koji su postali sumnjičavi o namerama i jedne i druge strane“, podcrtava Zijade.
Stoga precizira da je neophodno da lideri preduzmu „odgovorne korake“, kako bi smanjili verovatnoću daljih zastoja u rešavanju pitanja zbog kojih je u proteklim mesecima poverenje javnosti opalo.
„Među njima su i pitanja koja su ubrzano dovela do masovnog povlačenja Srba iz kosovskih institucija u novembru, kao i ona koja i dalje izazivaju polarizaciju javnog mnjenja, a vezana su za lokalne izbore održane prošle nedelje“, poručila je.
Smatra i da bi trebalo da se preduzmu koraci kojima će se pokazati da su policijski i pravosudni organi u potpunosti zaštićeni od uticaja političkih agendi i političkog uplitanja.
„Potrebno je jasno i konstantno obaveštavanje javnosti o pitanjima koja utiču na njihovu egzistenciju i ljudska prava – kao što su pitanja eksproprijacije imovine i mogućnosti oslanjanja na nepristrasne institucije pravosuđa. Neophodno ih je u to uveriti, i tako ukloniti osećaj nepoverenja i neizvesnosti među običnim građanima sa obe strane reke Ibar. Trebalo bi izbegavati optužujuću retoriku, a strahove ukloniti konkretnim razlozima za poverenje i optimizam“, dodaje Zijade.
Ona se osvrnula na prošlonedeljene izbore na Severu Kosova, navodeći da su oni protekli mirno.
„Međutim, moraju se razmotriti pitanja zastupljenosti u okviru šireg političkog procesa koji se sada odvija. Izabrani lideri, policijske snage i sve ostale službe na opštinskom nivou treba da zaista odražavaju i ispunjavaju interese svojih lokalnih birača“, poručila je.
Osvrnula se i na zajedničku Deklaraciju o nestalima, čije se zvančno potpisivanje očekuje 2. maja, odnosno na sastanku kosovskog premijera i srpskog predsednika.
Kaže da ova deklaracija ima potencijal da omogući nastavak pune saradnje Prištine i Beograda o pitanju nestalih lica u okviru postojeće radne grupe kojom predsedava MKCK.
„Ovim bi se porodicama na obe strane pružila šansa da dobiju odgovore o sudbini svojih najbližih“, poručila je Zijade na sednici.
Govorila je i o nacrtu statuta Zajednice srpskih opština koji bi takođe 2. maja trebalo da bude predstavljen u Briselu od strane Upravljačkog tima.
Zijade poručuje da bi trebalo da dođe do njegovog „hitnog i detaljnog razmatranja“ u dobroj veri.
„Iscrtavanje puta za punu implementaciju predstavlja minimalnu polaznu tačku koju lideri duguju javnosti na njihovom narednom sastanku na visokom nivou. Zajednički nadzorni odbor će, neizostavno, morati da se pokaže efikasnim u svom radu, i energičan u nadgledanju koraka koje preduzimaju obe strane“, poručila je.
Zijade ujedno podseća na obeležavanja 20 godišnjice Solunskog samita, ali i 10 godišnjice od potpisivanja u Briselu “Prvog sporazuma o načelima normalizacije odnosa”.
„U godinama između ova dva događaja, kako je već opisano u brojnim izveštajima podnetim ovom Savetu, nedoslednosti u posvećenosti i delima – i lokalnih i međunarodnih činilaca – redovno su sputavale napredak u unapređivanju normalizacije odnosa“-
Zijade tvrdi da su u drugoj polovini 2022, „akcije i reakcije“ odvukle Prištinu i Beograd još dalje od pravca koji je prethodno dogovoren u okviru dijaloga i još više ih, „zabrinjavajuće blizu, dovela do ivice fizičke konfrontacije“
„Odgovorni lideri bi morali sada da rade na promeni pravca ovih tokova“, poručila je, naglašavaju da je tokom susreta sa predstavnicima opštinskih, verskih i poslovnih organizacija i organizacija civilnog društva – najčešće nailazila na osećaj frustriranosti i zabrinutosti zbog neizvesne budućnosti.
„Međutim, podjednako sam mogla da vidim i motivisanost i volju za rad na stvaranju bolje stvarnosti. To je nešto što izuzetno cenimo u našem radu sa ljudima koji streme pozitivnim i vidljivim promenama“, poručila je.
Zijade naglašava da će UNMIK da nastavi da ulaže sve napore kako bi pomogao i liderima i njihovim biračima da „iskoriste pogodnosti poboljšane komunikacije i razumevanja zajedničkih problema – i da primene rešenja“.
Na kraju poziva međunarodnu zajednicu da uloži napore i da zajedno „ucrtaju realan put ka normalizaciji“.
„Prepreke ovom procesu mogu da poprime oblik pozerstva ili nedovoljne političke volje da se otvori prostor za odobravanje od strane javnosti. Implementacija će se zasigurno suočiti s mnogim zamkama i ona zahteva strpljenje. Međutim, nijedna od tih zamki ne može se meriti sa dobitkom koji se može postići za narod kroz istrajnost i ostvarenje rezultata“, ocenjuje.
Naglašava da će UNMIK i dalje da pruža podršku postignutom napretku na svim nivoimaa.
„Učinićemo to u očekivanju da će odluke koje donose politički lideri, i ispunjavanje njihovih dužnosti i obaveza, dovesti do većih mogućnosti za generaciju koja zaslužuje više“, zaključila je.
Pročitajte još:
Izveštaj o Kosovu na sutrašnjoj sednici SB UN, Dačić i Gervala u Njujorku
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
