Ivica Dačić smatra da gotovo nema nikakve šanse da Kosovo dobije potvrdu prijema za članstvo u UNESCO.
Ministar spoljnih poslova Srbije sastao se u četvrtak sa generalnom direktorkom UNESCO-a Odri Azule, sa kojom je razgovarao o očuvanju kulturne baštine Srbije i produbljivanju saradnje.
Nakon sastanka izjavio je da je zamolio tu organizaciju da posebnu pažnju posveti kulturnoj baštini na KiM.
„Priprema se i Skupština UNESCO-a u novembru. Za nas je bitno da, imajući u vidu naše stavove o KiM, za sada nema prijave Kosova za članstvo, ali to ne znači da toga neće možda biti. Za nas je dobro što je to svetska organizacija, ne evropska gde većina zemalja priznaje Kosovo. Mislim da gotovo da ne postoje nikakve šanse da Kosovo dobije potvrdu prijema za članstvo“ rekao je Dačić.
Istakao je i da Srbija pridaje veliki značaj svom članstvu u UNESCO-u, kao i da je to važno zbog očuvanja kulturne baštine, a posebno na Kosovu.
Podsetio ju je i da se ti objekti nalaze na Listi ugrožene kulturne baštine, odnosno koji su u opasnosti.
Pod zaštitom UNESCO-a na Kosovu su tri manastira – Pećka Patrijaršija, Visoki Dečani, Gračanica, kao i crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu.
Ovi spomenici kulture se nalaze na listi svetske baštine od 2004, odnosno na listi svetske baštine u opasnosti – od 2006.
Da ostaju na listi svetske baštine u opasnosti, poslednji put je odlučeno avgusta meseca pretprošle godine, na sednici Komiteta UNESCO-a za svetsku baštinu.
Usled ovakve odluke, tada nije prošao zahtev najviših kosovskih čelnika upućen ovoj organizaciji – da se četiri objekta SPC skinu sa liste, umesto Srbije Kosovo postavi kao odgovorno za njih i da se ne koristi „Autonomna pokrajina“ kao oznaka za Kosovo.
Jedan od zaštićenih manastira – Visoki Dečani, je ujedno pretprošle godine uvršten na listu Evropa Nostre kao jedan od najugroženijih lokaliteta kulturnog nasleđa Evrope, usled čega je više prištinskih zvaničnika tada ujedno pisalo i ovoj organizaciji, tražeći od nje da poništi odluku.
Europa Nostra je u obrazloženju svoje odluke izrazila zabrinutost zbog „stalnih rizika neprimerenog lokalnog razvoja“, tj. zbog plana za izgradnju puta Dečani-Plav kroz posebnu zaštićenu zonu manastira, ali i podsetila na dogovor naknadno postignut za izgradnju zaobilaznice. Ujedno su ukazali i na to što nije primenjena odluka kosovskog ustavnog suda iz 2016. godine, kojom se potvrđuje da se 24 hektara zemlje nalazi u posedu manastira.
Kosovske vlasti zapravo u kontinuitetu odbijaju da izvrše odluku kosovskog ustavnog suda o manastirskoj zemlji, usled čega se kosovske vlasti redovno podsećaju i kritikuju od strane Eparhije raško-prizrenske, kao i stranih ambasada na Kosovu, a na šta je ujedno još jednom ukazao i Stejt Department u svom najnovijem izveštaju o ljudskim pravima.
Najnovija polemika o ovom pitanju otvorena je i prošle godine, kada je kosovski ministar kulture, Hajrula Čeku (Hajrulla Çeku), ponovo kazao da, iako odluke Ustavnog suda treba da se sprovode, nikada ništa ne treba da uzimamo zdravo za gotovo.
On je ujedno ponovo izneo kritike na račun SPC i organizacije Evropa Nostra, a dok su navode ovog ministra još jednom osudili Kancelarija za KiM i Eparhija raško-prizrenska.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
