Kosovski premijer Aljbin Kurti odao je danas pred spomen-pločom u Prištini počast aktivistima Samoopredeljenja, Arbenu Đeljadiniju (Arben Xheladini) i Monu Baljaju (Mon Balaj) – ubijenim na protestima protiv Ahtisarijevog plana odnosno pregovora Beograda i Prištine, pre 16 godina. Samoopredeljenje je za njihovo ubistvo optužilo rumunski kontingent UNMIK-a.
Protest je na današnji dan 2007. predvodio upravo Kurti uz više slogana – „Decentralizacija je podela, podela je rat“, „Dole pregovaračke grupe“, „Ne pregovorima“. Kurti je učestvovao i u potiskivanju policije, da bi njegov primer sledili i građani.
Tada su demonstracije, najavljene prethodno kao mirne, zapravo i eskalirale. Osim dvojice poginulih, oko 80 građana je bilo povređeno. Dva dana nakon toga, ostavku je podneo nekadašnji ministar unutrašnjih poslova privremenih institucija.
Delovi Ahtisarijevog plana koji se tiču zaštite prava nevećinskih zajednica inkorporirani su u kosovski ustav naredne – 2008. godine. To su bili pre svega elementi za zaštitu nevećinskih, odnosno srpske zajednice. Upravo oni su od početka predmet borbe i protivljenja Aljbina Kurtija, ali i ostalih lidera.
Suprotstavljajući se Ahtisarijevom paketu, Samoopredeljenje je jačalo u zadobijanju veće podrške i kasnije nastavilo da se zalaže za uklanjanja elemenata Ahtisarijevog plana iz kosovskog ustava.
Ni kada je bio aktivista, kasnije opozicionar, i sada kao vlast na Kosovu – kosovski premijer ne menja svoj stav, a podsetio je i na ono što vidi kao opravdan uzrok protesta na današnji dan 2007.
„Osam dana ranije je objavljen paket Ahtisarijevog posrednika, za koji smo imali dosta kritika i koji smo obelodanili na javnim sastancima sa građanima, preko Kosovskog kutka. Bili smo nesrećni jer smo bili uvereni da Kosovo zaslužuje mnogo više, da narod Kosova zaslužuje mnogo više i da ne možemo da trpimo nove nepravde“, kaže danas Kurti, prenosi Koha.
I sada smatra da se Ahtisarijevom paketu tada s pravom protivio.
„Postojale su nove opštine zasnovane na etničkoj pripadnosti, posebne srpske oblasti oko pravoslavnih crkava i manastira, konačno ukidanje Kosovskih odbrambenih snaga, učešće Kosova u spoljnom dugu Srbije, pravo veta za srpske poslanike sa rezervisanim mestima i zagarantovanim u Skupštini Srbije. Kosova, i nastavak međunarodne vladavine sa izvršnom vlašću nad članom bez odgovornosti prema nama“, kazao je.
Dodaje da je šest nedelja nakon te demonstracije, Marti Ahtisari dodao još jednu preporuku za nadgledanu nezavisnost kao prvu stranicu svog predloga.
Poručuje i da nikada nije bilo diskutabilnije to da prema njegovom mišljenju opštine sa etničkom osnovom nisu vredele.
„Kosovu je potrebno više demokratije, a među važnim aspektima demokratije je politički pluralizam. U srpskoj zajednici na Kosovu apsolutno nema političkog pluralizma“, kazao je Kurti danas u centru Prištine, prenosi isti medij.
Sa druge strane, kaže da kroz kosovske institucije taj pluralizam može postojati, a da je upravo zbog toga Srbija „u panici“.
Navodi da Srbija, navodno, želi susret sa srpskim gradonačelnicima sa Kosova, a potom da proglase predsednika „Zajednice“.
„Žele da što pre okupe deset gradonačelnika iste stranke koja ih vodi, da proglase predsednika ‘Zajednice’ i time zgaze našeg ministra, naše Vlade, ministra iz reda srpske zajednice, nepravedno, pogrešno, štetno i neprihvatljivo“, rekao je Kurti.
Kaže danas da je i Republika Srpska u Bosni i Hercegovini počela kao „Zajednica“ opština, ponovivši da Zajednicu Srbi i ne žele, već Beograd.
„I Republika Srpska u Bosni i Hercegovini je počela kao ‘Zajednica opština’, uveren sam da Srbi sa Kosova ovo ne žele, ali sam uveren da je to upravo ono što Srbija želi”, poručuje.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
