„Ruska invazija otkrila je nešto čega smo se dugo plašili – suočeni sa izborom demokratije i autokratije, Beograd šalje jasne signale da će izabrati ovo drugo“, poručio je danas kosovski premijer u uvodnom govoru na samom početku Samita o Zapadnom Balkanu 2022.
Međunarodni skup „Samit o Zapadnom Balkanu 2022 – izgradnja mostova za mir, prosperitet i solidarnost“ održava se danas u Prištini pod pokroviteljstvom londonskog Ekonomista.
Samitu prisustvuju šefovi država regiona, poslovni i finansijski lideri i naučni radnici, koji će kroz panele Samita podeliti svoje uvide u nove strategije za rešavanje trenutne krize, povećanje stabilnosti i saradnje u regionu i šire.
Osim Kurtija, na skupu su i kosovska ministarka spoljnih poslova, Donika Gervala Švarc, ministarka ekonomije Artana Rizvanoli i ministar finansija, Hekuran Murati.
Samitu prisustvuju i američki ambasador u Prištini, Džef Hovenijer, britanski izaslanik Stjuart Pič koji je u Prištini od juče, bivši grčki premijer, bivši predsednik Evropskog parlamenta i ostali.
Današnji skup počeo je panelom „Uklanjanje barijera za održivi rast, prosperitet i stabilnost za Zapadni Balkan“, na kom je uvodnu reč imao kosovski premijer.
Naglasivši da su i početni panel i sama tema Samita jednako važni, Kurti je veći deo obraćanja posvetio razvoju Kosova od marta prošle godine, kada je on stupio na mesto premijera.
Govoreći pre svega o vladavini prava i demokratiji na Kosovu, nadovezao se i na to što se Kosovo, kako je kazao, „za razliku od suseda“ pridružilo drugim demokratskim zemljama po pitanju rata u Ukrajini, odnosno sankcijama Rusiji.
„Nasuprot drugim susedima, Kosovo se pokazalo kao pouzdan i veran partner za sve demokratske zemlje. Entuzijastički učestvujemo u projektu Evropa 2021 sa 26 drugih zemalja, među prvima smo se pridružili sankcijama EU, primili smo preko 1,800 izbeglica iz Avganistana, 9 novinara iz Ukrajine koji su sada stanovnici Prištine“, kazao je Kurti.
On takođe smatra da kako u Rusiji, tako i Srbiji, nema demokratije. Srbiju definiše i kao „jednopartijsku državu“ koja je „pretnja dugoročnom miru.
„Da je Rusija bila istinska demokratija nikada ne bi izvršila invaziju na Ukrajinu, isto tako da je Srbija istinska demokratija, a ne zemlja u kojoj opozicija nema šansu, ne bi predstavljala tako ozbiljnu pretnju dugoročnom miru u našem regionu“, kazao je Kurti.
Spomenuvši napore američkog predsednika Džoa Bajdena, kako je kazao, da promoviše demokratske vrednosti kojima je „predstavljen napor za očuvanje mira među narodima“, kaže da nasuprot tome „autokrate svom narodu okreću leđa“.
„Umesto da se lideri, kao što to Bajden čini, okrenu svojim ljudima, autokrate se okreću jedni drugima i nigde to nije tako ispoljeno kao u vezama Srbije i Rusije“.
Kaže da postoje tendencije zbližavanja Srbije i Rusije i podseća da zvanični Beograd još uvek nije uveo sankcije Moskvi.
„I otkad je počeo rat u Ukrajini, Beograd okreće glavu na drugu stranu od ruske agresije, ratnih zločina i zloupotrebe ljudskih prava“, naveo je Kurti.
Kaže da srpski predsednik, Aleksandar Vučić, uprkos svemu „nije imao problem da potpiše dva velika ugovora sa svojim prijateljima iz Kremlja“.
Tvrdi da prvi takav sporazum potpisan u maju obezbeđuje Srbiji trogodišnje snabdevanje prirodnog gasa iz Rusije, u vreme kada je Rusija radikalno smanjila snabdevanje evropskih zemalja gasom i time „namerno pogoršala“ energetsku krizu.
Drugi koji je potpisan prošlog meseca, prema Kurtijevom mišljenju je još „alarmantniji“.
„Prema tom dilu Beograd i Moskva su se dogovarali da sprovode konsultacije koje se tiču spoljne politike“, tvrdi kosovski premijer.
Uz poruku da su „dugo znali“ da Srbija želi da ima sve sa svih strana – rusko oružje, kineske investicije, evropski novac i američku toleranciju, kaže da je od rata u Ukrajini Srbija otkrila još nešto – da daje signale da će izabrati autokratiju.
„Ruska invazija otkrila je nešto čega smo se dugo plašili, ali nismo bili sigurni. Suočeni sa izborom demokratije i autokratije, Beograd šalje jasne signale, da će izabrati ovo drugo“, smatra Kurti.
Poručuje da je potrebno obezbediti spoljnu politiku vođenu čvrstim uverenjem da demokratski svet mora da govori istim glasom.
„Mora da se deluje gvozdenom odlučnošću u smeru zajedničkog cilja, sada nije vreme za neutralnost već za solidarnost. Perspektive za stalni mir, ne samo na Zapadnom Balkanu, već i u Evropi i šire, zavise od toga šta izaberemo da činimo zajedno“, poručio je Kurti.
Samit će danas u Prištini biti otvoren do 19 časova.
Šta je Kurti poručio nakon ovog panela, čitajte u:
Kurti: Neće biti odlaganja roka za preregistraciju, ova mera nije protiv Srba već za Srbe
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
