Na Brdu kod Kranja održan je 11. sastanak Procesa Brdo-Brioni. Lideri zemalja Zapadnog Balkana usvojili su zaključke na kraju samita, umesto deklaracije.
“Nećemo usvojiti deklaraciju. Zaustavili smo i pripremu nacrta deklaracije zbog određenih pitanja oko kojih smo podeljeni”, kazao je slovenski predsednik, Borut Pahor, koji je uz hrvatskog predsednika Zorana Milanovića suorganizator samita, prenosi RSE.
Pahor je kazao da su „insistirali na onome što nas povezuje, a ne onom što nas deli“ te da su svesni različitosti. Dodao je da su predsednici potvrdili važnost proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan te da se u zaključcima poziva na ubrzanje procesa proširenja.
„U zaključcima pozivamo da se BiH da status kandidata do kraja 2022. te da se omogući bezvizni režim ‘za sve zemlje Zapadnog Balkana'“, kazao je Pahor, prenosi RSE.
Lideri su u zaključcima ponovno naglasili važnost proširenja EU kao doprinosa održavanju mira i stabilnosti u regionu, naglasivši da je proširenje više nego ikada geopolitičko pitanje. Pozvali su na brži proces integracije u EU, u skladu s dobro poznatim uslovima za članstvo.
„Pozivamo EU da stane uz Zapadni Balkan u ublažavanju posledica ekonomske i energetske krize. Potvrđujemo našu opredeljenost za dijalog kao jedini način za prevladavanje razlika i otvorenih pitanja u regionu“, navodi se u šest zaključaka, prenosi RSE.
Na pitanje da li je na sastanku bilo pokušaja ohrabrenja Srbije da prizna Kosovo, Pahor je rekao kako „to nije bio cilj sastanka, jer je jasno da to u ovom trenutku to nije moguće“.
Milanović je kazao kako nisu pričali o tome na taj način.
“Jasno je da mi ne možemo nagovoriti Srbiju da to učini. To je na njima. Poznato je da ja pozivam sve koji do sada nisu priznali Kosovo, da to što pre učine. Ali nije nimalo realno da će Srbija u ovom trenutku to učiniti. To nije stav ni predsednika Vučića, a ni većine srpske javnosti”, kazao je Milanović.
Pokazali smo dosta razlika, dijametralnih stavova, ali razgovor je tekao civilizovano
Predsednik Srbije je takođe potvrdio da je na sastanku usvojen zajednički zaključak u šest tačaka koji reafirmiše podršku evropskom putu Zapadnog Balkana.
Vučić je objasnio da je zaključak usvojen bez hrvatskog stava o važnosti „legitimnog predstavljanja konstitutivnih naroda na svim nivoima vlasti u BiH“.
Prema navodima hrvatskih medija s tom formulacijom se nisu složili predstavnici BiH.
Vučić je posle sastanka izjavio da bi Srbija taj stav predsednika Hrvatske, Zorana Milanovića, podržala jer je u skladu sa Dejtonskim sporazumom.
„Uspeli smo da usvojimo zajednički zaključak u šest tačaka koji reafirmiše podršku evropskom putu Zapadnog Balkana, viznu liberalizaciju za sve u regionu (i za Prištinu), davanje kandidatskog statusa BiH i ono što je za nas važno, to je da tražimo podršku EU zbog teške energetske situacije u kojoj se našao Zapadni Balkan kao i cela Evropa, ukoliko je moguće da je dobijemo ukoliko nije, opet nikom ništa“, rekao je Vučić novinarima u Sloveniji.
Pored domaćina skupa i Aleksandra Vučića, na samitu su učestvovali i albanski predsednik Bajram Begaj, članovi Predsedništva BiH Željko Komšić, Milorad Dodik i Šefik Džaferović, predsednik Crne Gore, Milo Đukanović, kosovska predsednica, Vjosa Osmani i predsednik Severne Makedonije, Stevo Pendarovski.
„Pokazali smo dosta razlika, dijametralnih stavova, ali razgovor je tekao civilizovano, racionalno“, rekao je Vučić i dodao da su glavna tema sastanka bila očekivanja regiona od Evopske unije.
Dodao je da je atmosfera na sastanku bila bolja nego prošle godine, iako je teža situacija u regionu.
Zapad želi da Putinu izvuče argument Kosova iz ruku
Vučić je istakao da je u pregovorima Beograda i Prištine sada „sve potpuno drugačije u odnosu na ono što je bilo“.
„Biće mnogo dolazaka i odlazaka raznih stručnjaka. Prva stvar je – niko ne želi novi sukob na Balkanu, a druga da žele da (predsedniku Rusije Vladimiru) Putinu izvuku argument Kosova iz ruku koji on u razgovorima sa svim zapadnim zvaničnicima koristi i koji je rekao – ako ste vi napravili presedan sa Kosovom, mogu i ja“, dodao je Vučić, navodeći da to nije laka situacija za Srbiju.
Vučić se uzda u racionalni impuls građana Srbije
Vučić je rekao i da EU među građanima Srbije nije popularna i izrazio nadu da se to u narednom periodu može promeniti.
„Ja dolazim iz zemlje koja se nalazi na evropskom putu, neće da odustane od toga, ali u kojoj je EU najmanje popularna. Da danas imate referendum u Srbiji hoćete li da idete u EU ili ne, građani Srbije bi rekli ne. Nadam se da ćemo to uspeti da promenimo u mesecima i godinama koje su pred nama“, rekao je Vučić novinarima.
Dodao je da je jedan od glavnih razloga pitanje teritorijalnog integriteta Srbije jer su „svima puna usta teritorijalnog integriteta Ukrajine, a teritorijalni integritet Srbije su pogazili kao maljem“.
„Ljudi u Srbiji tu vrstu licemerja ne mogu da prihvate, ali se nadam da se taj racionalni impuls kod građana da proradi u budućnosti i da ćemo da razumemo šta su nam stvarni interesi i da ćemo to uspeti da odvojimo od emocija“, rekao je on.
Osmani: Jednoglasno za liberalizaciju, potrebno uzajamno priznanje Beograda i Prištine
Kosovska predsednica, Vjosa Osmani, je takođe kazala da je na samitu jednoglasno rečeno da bi Kosovo trebalo da dobije liberalizaciju, prenose prištinski mediji.
Osmani je ujedno poručila da nema zemalja u EU koje se protive liberalizaciji, ali i još jednom ponovila da će Kosovo podneti zahtev za status kandidata EU do kraja godine.
Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine poručila je da je neophodno uzajamno priznanje i da je ono jedino rešenje za mir i približavanje EU, ali i da „polu rešenja“ to ne mogu da proizvedu.
Sastanci lidera Inicijative Brdo-Brioni koju su pokrenule Slovenija i Hrvatska radi podsticanja bržeg pristupanja regiona EU održavaju se svakog leta od 2013, uglavnom u Sloveniji.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
