Otvoreni Balkan nije „opet neka Jugoslavija“, krajnji cilj može da bude carinska unija

Otvoreni Balkan i Berlinski proces su dve različite, ali ne i suprotstavljene inicijative; Pogrešno je smatrati da su oni koji su za otvoreni Balkan protiv evropskih integracija, ali greše i oni koji misle da je cilj inicijative stvaranje „nove Jugoslavije“, poručili su na Euronews-u predsednik Privredne komore Severne Makedonije, Branko Azeski i savetnik predsednika Privredne komore Srbije, Nenad Đurđević. Uputili su poziv Prištini, Podgorici i Sarajevu da se pridruže, dok je Azeski kao kao krajnji cilj inicijative naveo moguće stvaranje carinske unije.

Inicijativa Otvoreni Balkan potekla je u Novom Sadu, oktobra 2019. godine, pod imenom Mini Šengen, koje je sredinom prošle godine promenjeno. Njeni inicijatori srpski predsednik, Aleksandar Vučić, sadašnji albanski i bivši severnomakedonski premijeri, Edi Rama, odnosno Zoran Zaev, pokrenuli su je s ciljem ekonomskog povezivanja država Zapadnog Balkana, odnosno ostvarenja četiri sloboda – kretanja robe, ljudi, usluga i kapitala.

Ova inicijativa je do sada uspela da se realizuje kroz saradnju zemalja inicijatora. Sa druge strane, uprkos više poziva – inicijativi se nisu pridružili Sarajevo, Podgorica i Priština.

Najveći otpor otvorenom Balkanu zapravo pruža Kosovo u kontinuitetu, odnosno aktuelna vlast i to još od 2019, kada je inicijativa predstavljena u Ohridu, tj. potpisana zajednička deklaracija o regionalnoj saradnji.

„Duvaju novi vetrovi“

Za razliku od Prištine, Sarajeva i Podgorice, predsednik Privredne komore Severne Makedonije, Branko Azeski i savetnik predsednika Privredne komore Srbije, Nenad Đurđević, otvoreni Balkan vide kao sredstvo za jačanje regionalne saradnje od koje će svi imati koristi.

Azeski je kazao u emisiji Euronews veče, da su sa pokretanjem inicijative počeli da duvaju „novi vetrovi“ u regionu.

„Konačno smo shvatili da inicijative za regionalnu saradnju treba da krenu od nas, a ne da dolaze vani. Otvoreni Balkan je inicijativa koja je podržana od strane biznisa, zato što biznis oseća da je to njen projekat i sa njom treba da se nastavi“, ocenio je Azeski.

„Samo kod nas možeš da vidiš redove kamiona od 11 kilometara – zar to nije sramota za sve“

Na ovonedeljnom panelu u okviru foruma „Otvoreni Balkan“ u Beogradu najavljeno je izdavanje prvih indentifikacionih kartica koje će omogućiti slobodan pristup tržištu rada na zapadnom Balkanu, a što je jedan od dogovora postignut među članicama ove inicijative.

Nenad Đurđević, savetnik predsednika Privredne komore Srbije kaže da se primena ovih kartica za sada odnosi samo na tri zemlje, odnosno članice inicijative.

Đurđević objašnjava da će sa karticama svaki građanin moći da pristupi jedinstvenom tržištu radne snage i da će moći da se zaposli u bilo kojoj zemlji članici inicijative a na osnovu prijave preko portala.

„Nakon registracije (radnik) dobija identifikacioni broj i karticu s kojom onda može da formalno pristupi tržištu radne snage kod poslodavca i da ima regulisan status u toj zemlji“, naveo Đurđević i izrazio nadu da će se inicijativi pridružiti i Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Kosovo, odnosno da će se sistem kartica primenjivati u celom regionu.

Đurđević i Azeski na pitanje o tome zašto bi i za kakve to poslove ljudi iz jedne članice otvorenog Balkana putovali u drugu, poručili su da će se kroz inicijativu razraditi mogućnost konkurencije, te da će građanima biti na raspolaganju više opcija.

„…Imate poljoprivredne sezonske poslove, Albanija radi na razvijanju turističke ponude svog primorja, kod nas građevinske poslove obavljaju mnogi ljudi iz regiona, mnogi od njih dolaze regulisano ili neregulisano i naša želja je da kroz ovaj vid organizacije legalizujete sistem, da se povežu agencije koje se bave radnom snagom i da se stvori atraktivnost jednog regiona. Sutra kada otvarate neku veću kompaniju blizu granice, da radna snaga može praktično da fluktuira i da nema granica koje to sprečavaju“, objasnio je Đurđević.

Obojica ukazuju na još jednu prednost inicijative – olakšani prelazak granice.

„Imaće poseban prolaz. Samo kod nas možeš da vidiš redove kamiona od 11 kilometara – zar nije to sramota za sve nas. Građani će imati posebne prolaze isto kao i u EU. Sve će to značiti i za građane i za firme. Od prazne priče sada će imati konkretan interes“, kazao je Azeski.

Đurđević se osvrnuo na sertifikate za robu koja se transportuje preko granice, ukazavši na to da će oni biti priznati u svim članicama inicijative, usled čega, kako kaže, neće biti duple kontrole na prelazima, a samim tim i dužih zadržavanja.

Političke elite da se ne nameću privredi, već da sarađuju u konceptiranju zakonskih rešenja

Azeski kaže da većina privrednika u Severnoj Makedoniji podržava otvoreni Balkan i vidi njegov potencijal. Sa druge strane, ocenjuje da bez vladavine prava i funkcionalnosti države nema ekonomskog rasta.

„Čudo jedno imamo ovde na zapadnom Balkanu gde političke elite žele da se nametnu privredi – da li ta sujeta postoji? Raste budžet svake godine, ali sve to ide preko leđa privatnog sektora koji radeći za sebe i stvarajući profit zapravo radi za državu, jer plaća veće doprinose i poreze. Direktnu korist od toga imaju političke elite… Ako ja stvaram profit a to je u vašem interesu, zašto me ne bi podržali i slušali mene? Ali mislim da se stvari menjaju i da će biti drugačije“, poručio je predsednik Privredne komore Severne Makedonije.

Upravo zato je ukazao na potrebu da vlasti sarađuju sa Privrednim komorama u konceptiranju zakonskih rešenja, a ne da privrednici budu protivnici u implementaciji ovih rešenja.

Cilj nije nova Jugoslavija, ali može da bude carinska unija

U Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini vlada podeljeno mišljenje među političarima o tome da li bi ove zemlje trebalo da se priključe inicijativi. Sa druge strane, politički zvaničnici u Prištini su jednoglasni – protive joj se i vide je kao korak ka stvaranju „nove Jugoslavije“.

Azeski kaže da neretko čuje pitanje „šta je krajnji cilj otvorenog Balkana“. On, međutim, tvrdi da to nije „opet neka Jugoslavija“ i savetuje političarima da to objasne građanima.

„Krajnji cilj, treba jasno da se kaže, da je možda neka carinska unija… To je deo predvidljivosti da bi se uključili ljudi. Jer ako je tako i ako ja mogu sada, recimo, u ovoj krizi da podignem nivo proizvodnje električne energije u Makedoniji, onda ću da napravim javno partnerstvo u državnom preduzeću… Znaću unapred da ta struja može da se plasira i vani“, dodaje Azeski.

Upitan da li privrednici iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine i sa Kosova dele stav političkih elita u vezi sa inicijativom „otvoreni Balkan“, odnosno da li se protive, Azeski kaže da sve zavisi od okolnosti u kojima se vode razgovori.

„Kada razgovaram sam sa njima oni su svi kritični prema političkim elitama, a kada dođu u direktni dodir sa nama, tada taktiziraju“, naveo je.

Briselski proces i otvoreni Balkan su dve različite stvari

Ujedno, neretki su i lideri u regionu, a prvenstveno u Prištini i Crnoj Gori, koji kao argument za nepriključivanje otvorenom Balkanu navode da već postoji projekat regionalne saradnje – Berlinski proces i da druge inicijative nisu potrebne.

Azeski međutim, poručuje da su to dve različite stvari između kojih ne postoji konfrontacija.

„Berlinski proces i KIF (Komorski investicioni forum Zapadnog Balkana) koji je nastao u okviru Berlinskog procesa je institucija koja je nastala za interese privrednog biznisa. Otvoreni Balkan je inicijativa koju će da vode države uz našu pomoć, da bi poboljšali protok četiri sloboda koje su značajne za razvoj naših zemalja. Ipak, tamo je država uključena, u KIF-u smo uključeni kao glas državnog sektora i mi imamo te nadležnosti, ali one uopšte ne mogu da se porede sa ovim što može da se napravi sa otvorenim Balkanom. Za svakog postoji drugo mesto, postoje i druge asocijacije – ja radim u ovom trenutku da podelimo te nadležnosti… da se napravi selekcija i da se utvrde prioriteti – da KIF kao glas privrednog sektora radi ovo, a otvoreni Balkan ovo… Ima za sve mesta i uopšte ne treba da se bavi konfrontacija između njih“, poručio je Azeski.

Predsednik severnomakedonske Privredne komore ocenjuje da će razvojem otvorenog Balkana biti teško za ostale u regionu da se odupru pritisku da se ne priključe.

Čim se naprave prvi rezultati od onoga što je predviđeno, onda će pritisak u njihovim zemljama biti takav da će oni morati da podrže to

Potrebna depolitizacija otvorenog Balkana

Zamenik predsednika Privredne komore Srbije, Nenad Đurđević ujedno je prokomentarisao izjavu novog premijera Crne Gore, Dritana Abazovića, koji je, za razliku od predsednika ove zemlje koji takođe ističe u prvi plan Berlinski proces, nedavno za prištinske medije ukazao na pozitivne strane otvorenog Balkana, uz ocenu da je reč o inicijativi koja je stvorena da „uključi šest zemalja“ u regionu.

Đurđević je pozdravio spremnost i želju premijera Crne Gore, sa druge strane, ukazuje na potrebu depolitizacije same inicijative.

„Da se zaista uđe u srž tih sporazuma koji su dogovoreni – memoranduma o saradnji i da se vidi da li su i gde problematični ti sporazumi i za BiH i za Crnu Goru i za Kosovo, gde bi se tu stvarali problemi. Ali ja mislim da ne bi stvarali probleme njima. Štaviše, ti sporazumi su kao da su izvučeni ili su deo Berlinskog procesa. Ukoliko pogledate agendu Berlinskog procesa i akcioni plan, iz akcionog plana proizilaze ti sporazumi, osim stvaranja jedinstvenog tržišta radne snage koji nije u Berlinskom procesu“, poručio je Đurđević naglasivši da će se tek sa depolitizacijom doći do toga šta je zapravo problem.

Ujedno navodi i da su pogrešne percepcije da su oni koji su za otvoreni Balkan protiv Evropskih integracija, te tvdi da takva polarizacija postoji u javnom mnenju Crne Gore.

Đurđević takođe kaže da Berlinski proces i otvoreni Balkan nisu suprotstavljene inicijative.

„Mislim da je to potpuno pogrešno postavljena situacija. Otvoreni Balkan i sporovođenje inicijative u tom okviru je rađeno po modelu Evropske unije i mislim da ukoliko bi se ta inicijativa sporovodila kao što se sprovodi kod nas, da bi ona pripremala region i otvorila kanale za Berlinski proces“, zaključio je Đurđević.