Srbija je jedna od država koja se u 2021. suočila sa brojnim izazovima iz oblasti ljudskih prava, zaključak je dela izveštaja koji je objavio američki Stejt department. Navodi se da je tokom prošle godine u Srbiji boravilo 196.140 raseljenih koji su napustili Kosovo 1999. godine, kao i da je više od 68.000 „izuzetno ranjivih“ kojima je potrebna pomoć.
U dokumentu o Srbiji, koji obuhvata utvrđivanje stanja u znatnom broju oblasti, opisani su problemi zasnovani na, kako je navedeno u dokumentu, pouzdanim izveštajima.
„O ozbiljnim ograničenjima slobode izražavanja i medija, uključujući nasilje, pretnje i bezrazložna hapšenja i krivično gonjenje novinara, kao i brojnim delima ozbiljne korupcije u Vladi“, navedeno je u izveštaju Stejt departmenta.
Takođe, ukazano je i na krivična dela koja uključuju nasilje ili pretnje nasiljem prema osobama sa invaliditetom, kao i zločine, uključujući nasilje, protiv LGBTIQ populacije.
“Vlasti su preduzele mere da identifikuju, istraže, krivično gone i kazne zvaničnike koji su počinili kršenje ljudskih prava, kako u policiji tako i na drugim pozicijama u vladi, pošto su zloupotrebe obelodanjene. Ipak, brojni posmatrači veruju da su mnogi slučajevi korupcije, društvenog i porodičnog nasilja, napada na pripadnike civilnog društva i drugih zloupotreba ostali neprijavljeni i nekažnjeni”, ističe se u tekstu izveštaja.
U dokumentu se podseća se na ocenu izveštaja nevladine organizacije Fridom haus o zemljama u tranziciji kojom je Srbija označena kao hibridni režim i država u kojoj je stanje osnovnih sloboda i demokratskih institucija nastavilo da se pogoršava – bez znakova poboljšanja.
Pobrojava se i zaključak izveštaja organizacije Reporteri bez granica (RSF) iz 2021. prema kom je Srbija zemlja slabih institucija i ujedno plen lažnih vesti koje, kako navodi RSF šire senzacionalistički mediji uz podršku vlasti.
Primećeno je i da su vlasti Srbije iskoristile pandemiju kovida 19 da ograniče slobodu medija.
„Tabloidi su nastavili da budu popularan i moćan kanal dezinformacija. Brojne njihove mete bili su lideri opozicionih partija, građanski aktivisti i nezavisni novinari. Analiza koju je u aprilu 2021. objavio beogradski portal za proveru činjenica Raskrikavanje pokazuje da je pet velikih beogradskih tabloida objavilo ukupno 1.172 lažnih, neosnovanih ili manipulativnih vesti na naslovnicama tokom 2020. Za neprofesionalno novinarstvo nije bilo delotvornih sankcija“, konstatovano je u izveštaju Stejt departmenta, prenosi Glas Amerike.
U dokumentu su prenesni i podaci Nezavisnog udruženja novinara Srbije o registrovanih 95 napada na novinare tokom 2021. godine.
“U jednom slučaju radilo se o fizičkom napadu, jedan napad bio izvršen je na imovinu novinara, dok su preostali bili verbalne ili onlajn pretnje i zastrašivanje”, navedeno je, između ostalog u tekstu.
U izveštaju se navodi da su predstavnici vlasti, tokom 2021. dobijali daleko više prostora u medijima od opozicionih političara.
„Prema podacima nevladine organizacije Biro za društvena istraživanja većina medija je otvoreno bila na strani vlade u izveštavanju, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pozitivno predstavljen u 85 odsto svojih nastupa. U petomesečnom periodu, na primer, Vučić je u glavnoj informativnoj emisiji Radio-televizije Srbije dobio pet sati izveštavanja, dok je devet najvećih opozicionih partija dobilo ukupno devet minuta, ocene su analitičara koje je preneo nezavisni list Danas“, piše u izveštaju.
Takođe, kako je ukazano, tokom godine je nekoliko medija objavljivalo tekstove u kojima su brojni novinari aktivisti nevladinih organizacija i predstavnici nezavisnih institucija optuživani da su državni izdajnici koji pokušavaju da sruše ustavni poredak.
„Nevladine organizacije i njihovi zaposleni dobijali su pretnje koje su često odražavale ili pojačavale retoriku objavljivanu na društvenim mrežama. Veb stranice na kojima objavljuju sadržaje često su bile na udaru napada koji su ih onesposobljavali“, izvestio je Stejt department.
U dokumentu se iznosi i podatak nevladine organizacije Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) da 65 odsto građana Srbije veruje da je u zemlji veoma izražena korupcija i da je država neefikasna u borbi protiv korupcije.
„Njih 62 procenata verije da vlada vrši pritisak na pojedince, medije ili organizacije koji su identifikovali slučajeve korupcije u koje su navodno bili umešani članovi vlade. U javnosti je postojala široka percepcija da se zakon ne primenjuje dosledno i sistematski i da su neki od visokih zvaničnika nsiu kažnjeni zbog umešanosti u koruptivne radnje. Vlasti su prijavile povećanje broja gonjenja slučajeva korupcije. Presude zvaničnicima višeg ranga su, međutim, bile retke – dok je korupcija preovladavala u brojnim oblastima i ostala je zabrinjavajući problem“, kaže se u izveštaju Stejt departmenta.
Navodi se da je politički pritisak na pravosuđe i dalje zabrinjavajući i ukazuje na izveštaje o pritisku Vlade na ličnosti koje su kritikovale pravosuđe.
“Zvaničnici vlasti i poslanici nastavili su javno da komentarišu istrage koje su u toku, sudske postupke ili rad pojedinih sudija i tužilaca”, primećuje Stejt department.
Pozivajući se na izveštaj Evropske komisije iz 2021 – u izveštaju se konstatuje da je Srbija ostvarila slabe rezultate u procesuiranju ratnih zločina i poziva se na unapređenje saradnje Međunarodnog rezidualnog mehanizma i Tužilaštva za ratne zločine Srbije.
„Iako postoje bilateralni sporazumi između Tužilaštva u Srbiji i srodnih organizacija u Bosni i Hercegovini (BiH), Hrvatskoj i Crnoj Gori, regionalna saradnja o ratnim zločinima bila je ograničena. U izveštaju se navodi da saradnja sa Hrvatskom nije dovela do opipljivih rezultata i da Srbija tek treba da primeni pravosnažnu presudu BiH u slučaju Novaka Đukića, koji je pobegao u tu zemlju nakon što je osuđen“, ukazuje Stejt department u izveštaju o ljudskim pravima u svetu.
Primećeno je i da je saradnja u oblasti pravosuđa između Srbije i Kosova veoma ograničena u oblasti ratnih zločina.
Više od 68.000 ekstremno ugroženih raseljenih lica sa Kosova
U izveštaju se ujedno navodi da je, prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije Srbije (KIMS), tokom 2021. godine u Srbiji boravilo 196.140 raseljenih lica sa Kosova – uglavnom Srbi, Crnogorci, Romi, Egipćani, Aškalije, Goranci i Bošnjaci koji su napustili Kosovo zbog rata 1999. godine.
Od ovih raseljenih lica, utvrđeno je da je više od 68.000 „izuzetno ranjivih“ i kojima je potrebna pomoć.
„Stambena situacija mnogih raseljenih lica i dalje je izvor zabrinutosti. Od 2020. godine, poslednje godine kada su podaci bili dostupni, mnogi od više od 68.000 ekstremno ugroženih raseljenih lica sa Kosova živeli su u privatnom smeštaju ispod standarda. U 2020. KIMS je prijavio da je 68 raseljenih lica sa Kosova (svi Romi) ostalo u kolektivnom centru ‘Salvatore’ u Bujanovcu“, dodaje se u izveštaju.
Ipak, navodi se i da je tokom protekle 21 godine, ovaj komesarijat, uz finansijsku podršku međunarodne zajednice, sprovodio mere za obezbeđivanje adekvatnih uslova za život raseljenim licima sa Kosova.
„Prema KIMS-u, od 2020. godine vlada je raseljenim licima sa Kosova obezbedila 5.759 stambenih jedinica, generalno definisanih kao stambeni prostor za jednu porodicu“, navodi se.
Konstatuje se da su zvaničnici srpske vlade nastavili javno da izjavljuju da bi raseljena lica sa Kosova trebalo da se vrate, ali i dodaje da su visoki vladini zvaničnici tvrdili da za mnoge nije bezbedno da to učine.
Albanci izloženi diskriminaciji
U izveštaju za Srbiju se takođe navodi da su Albanci bili izloženi diskriminaciji i nesrazmerno velikoj nezaposlenosti, kao i da je „pasivizacija adresa brojnih Albanaca“ iz tri opštine na jugu Srbije dovela do gubitka ličnih dokumenata i pristupa zdravstvenim, obrazovnim i socijalnim uslugama.
Ujedno se konstatuje da je, prema izveštaju Saveta Evrope, upotreba govora mržnje u porastu, a da su mnogi političari i zvaničnici su koristili „uvredljiv i zapaljiv jezik“.
Precizira se da su Romi, Albanci i Hrvati najčešće bili na meti govora mržnje i diskriminacije, da tužioci često ne prepoznaju govor mržnje, kao i da regulatorna tela odbijaju žalbe građana.
Podseća se i da je Ministar unutrašnjih poslova, Aleksandar Vulin, nastavio je da javno koristi pežorativni izraz za Albance – „Šiptari“.
Izveštaj S.Departmenta o Kosovu pročitajte na linku.
Još jednu godinu zaredom deo izveštaja posvećen je sudbini braće Bitići – američkih državljana albanskog porekla koji stradali u Srbiji 1999. godine.
„Tokom cele godine mediji su izveštavali o nestanku i pretpostavljenom ubistvu Ilija, Agrona i Mehmeta Bitićija, koje su srpske paravojne grupe odvele u pritvor i sahranile na terenu policijskog centra za obuku kojim je komandovao Goran Radosavljević. Prema tvrdnjama tužioca za ratne zločine u vezi sa slučajem braće Bitići se vodi istraga – a zvaničnici prikupljaju nove činjenice kako bi utvrdili identitet počinilaca i podneli optužnicu za zločine protiv ratnih zarobljenika“, navodi Stejt department.
U izveštaju je precizirano da vlasti Srbije nisu postigle značajniji napredak u dostizanju pravde za žrtve – i nejasno je u koliko ozbiljnoj meri istražuju slučaj.
Primećeno je i da je tokom javne ceremonije juna 2021. Goranu Radosavljeviću koji je, kako je navedeno, povezan sa ubistvom braće Bitići, uručena medalja za dostignuća ostvarena u službi. Takođe, Stejt department ukazuje i na odlikovanje penzionisanom generalu Vinku Pandureviću, koji je 2010. pred Međunarodnim sudom u hagu, osuđen zbog umešanosti u zločine protiv čovečnosti i ratne zločine, uključujući ubistva, progon i prislilno premeštanje tokom ratova devedesetih godina prošlog veka u bivšoj Jugoslaviji.
„Organizacije za zaštitu ljudskih prava kritikovale su to kao pokazatelj da zemlja nastavlja veličanje ratnih zločinaca i istorijskog revizionizma u vezi sa sukobima iz 1990-ih u bivšoj Jugoslaviji“, piše u izveštaju.
Stejt department u izveštaju skreće pažnju na zaključak aktivista za zaštitu ljudkih prava i nevladinih organizacija na nedostatak efikasnog parlamentarnog nadzora bezbednosnih službi.
„Stepen nadzora vlasti nad pritavnim komunikacijama je nepoznat. Aktivisti civilnog društva i nezavisni novinari ukazali su na znatan nadzor objava građana, novinara i aktivista na društvenim mrežama – koji su kritični prema vladi“, notirano je u dokumentu.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
