Farmaceutska kompanija Nasus farma objavila je da je na tržištu Srbije dostupan sprej za nos „tafiks“ (Taffix TM) koji je efikasan u borbi protiv bilo kojeg virusa koji se prenosi vazduhom i da će to biti od velike pomoći ljudima u borbi protiv pandemije, ali i u prevenciji velikog broja respiratornih infekcija, prenosi N1. Iz ove kompanije navode da sprej deluje u roku od 50 sekundi i tokom pet sati pruža zaštitu od 97 odsto respiratornih virusa koji se prenose vazduhom, zahvaljujući stvaranju tankog sloja gela i tehnologiji mikrosfera.
Rezultati izraelske studije: Četvrta doza vakcine spas za starije od 60
Ljudi starije životne dobi koji su primili četvrtu vakcinu Fajzer-BioNTeka protiv koronavirusa imali su 78 odsto nižu stopu mortaliteta od ove bolesti od onih koji su primili treću vakcinu, pokazala je izraelska studija koja je danas objavljena, prenosi Nova.rs.
Najveća zdravstvena služba u zemlji Klalit saopštila je da je 40-dnevna studija obuhvatila više od pola miliona ljudi starosti od 60 do 100 godina, preneo je Rojters.
Oko 58 odsto ušesnika studije je primilo četvrtu dozu vakcine, dok je ostatak primio treću dozu.
Istraživaci su zabeležili 92 smrtna slučaja u prvoj grupi i 232 smrtna slučaja u drugoj, manjoj grupi.
„Glavni zaključak je da je četvrta doza vakcine spasonosna“, rekao je Ronen Arbel, istraživač na koledžu Klalit i Sapir.
Srbija 24 sata: Preminulo 12, novoinficirano 1,273
Broj osoba preminulih od posledica kovida u Srbiji, u poslednja 24 sata je 12. Zvanično je potvrđeno 1,273 novih slučajeva infekcije virusom korona, saopšteno je na sajtu Ministarstva zdravlja Srbije – covid19.rs.
Na respiratoru je 38 osoba, dok je broj pacijenata na bolničkom lečenju 709.
Više o tome u posebnoj vesti.
Proizvođači lekova i naučnici rade na pronalaženju leka za produženi kovid (Rojters/N1)
Nakon što su proizveli vakcine i tretmane za akutni kovid-19 u rekordnom roku, istraživači i proizvođači lekova okreću se pronalaženju leka za produženi kovid, neuhvatljiviju metu obeleženu stotinama različitih simptoma koji pogađaju milione ljudi.
Vodeći proizvođači lekova, uključujući one koji su lansirali antivirusne pilule i monoklonska antitela za kovid-19, vode razgovore sa istraživačima o tome kako da ciljaju bolest, izjavili su za Reuters naučnici iz SAD i Velike Britanije.
Kompanije uključujući GlaksoSmitKlajn, Vir Bajoteknolodži i Hjumanidžen, potvrdile su da su razgovarale sa istraživačima o ispitivanjima koristeći njihove trenutne tretmane protiv produženog kovida.
Drugi, uključujući Fajzer i Roš, rekli su da su zainteresovani, ali ne žele da razrađuju planove.
Istraživači, biotehnološke kompanije i stručnjaci za javno zdravlje kažu da su velike farmaceutske kompanije sastavni deo dobijanja dokazanog tretmana za bolest, od koje trenutno boluje više od 100 miliona ljudi, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
„Kada pogledate brojke za srčanu insuficijenciju ili dijabetes, to je osnova o kojoj govorimo“, rekla je istraživač Amitava Banerdži, koja se bavi ispitivanjem produženog kovida.
Produženi kovid, sa oko 200 prijavljenih bolesti koje uključuju umor, bol u grudima i moždanu maglu, definisan je simptomima koji traju duže od tri meseca. On stavlja na istu stranu ljude koji su imali i blagi i teški kovid, uključujući decu.
U toku je manje od 20 kliničkih ispitivanja lekova, od kojih je nekolicina prevazišla ranu fazu
Naučnici se nadaju da će njihovo istraživanje otkriti uzroke produženog kovida, glavne prepreke u pronalaženju ciljeva za nove lekove ili identifikaciji postojećih lekova koji bi mogli da deluju kao tretmani.
„Nadamo se da ćemo imati tretmane koje možemo da ponudimo osobama koje pate od produženog kovida da bi se njihovi životi vratili u normalu u bliskoj budućnosti“, kaže Dejvid Strejn, predavač na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Ekseteru čije je istraživanje pokazalo koji će tretmani biti testirani u velikom britanskom ispitivanju
Velike farmaceutske kompanije traže biomarkere specifične za bolest koji bi im omogućili da procene vrednost testiranih lekova, kažu stručnjaci.
„Ono sa čime se bore je definicija slučaja produženog kovida“, rekla je dr Ejmi Proal, stručnjak za postvirusne bolesti u „PoliBio Research Foundation“ u Vašingtonu.
Mogući osnovni uzroci koje istraživači proučavaju uključuju oštećenje od prvobitne infekcije, zadržavanje rezervoara virusa u telu, autoimuni odgovor, u kom imunski sistem napada sopstvene ćelije, i neregulisan imunski odgovor koji prouzrokuje prekomernu upalu koja oštećuje male krvne sudove ili nerve.
Istraživači dodaju da može da bude u pitanju kombinacija ovih ili drugih faktora.
Traganje za lekom
Veliko ispitivanje koje finansira Velika Britanija, koje vodi Univerzitetski koledž u Londonu, testiraće četiri leka na 4.500 pacijenata sa produženim kovidom.
Oni uključuju antihistaminike loratadin i famotidin, kolhihin za lečenje gihta i zapaljenja srca, svi dostupni kao generički lekovi, i Džonson i Džonsonov preparat za sprečavanje zgrušavanja krvi rivaroksaban.
Svi imaju podatke iz preliminarnih studija na ljudima koji ukazuju na to da bi mogli da deluju na zapaljenje i krvne ugruške.
Banerdži, vodeći istraživač u tom istraživanju, rekao je da će lekovi ciljati nekoliko potencijalnih mehanizama u osnovi produženog kovida.
„Akcella Therapeutics“ sa sedištem u SAD radi sa Univerzitetom u Oksfordu na leku razvijenom za nealkoholni steatohepatitis, bolest jetre obeležena neregulisanim metabolizmom, upalom i ožiljcima.
Naučnici se nadamo se da će lek obnoviti normalnu funkciju mitohondrija, energetskih fabrika ćelija. Loše funkcionisanje mitohondrija može da objasni dugotrajni umor koji mnogi pacijenti doživljavaju tokom produženog kovida.
„PureTech Health“, još jedna američka biotehnološka kompanija, vodi ispitivanje eksperimentalnog tretmana za plućnu fibrozu sa ciljem sprečavanja dugotrajnih ožiljaka na plućima povezanim sa kovidom.
U Sijetlu, istraživači sa Univerziteta u Vašingtonu i Kliničkog istraživačkog centra Fred Hačinson testiraju eksperimentalni tretman „Resolve Therapeutics“ koji cilja na umor kod osoba koje pate od produženog kovida.
Lek deluje tako što rastvara određenu RNK u krvi koja je povezana sa povećanom upalom kod pacijenata sa autoimunim bolestima kao što su lupus i Sjogrenov sindrom, rekao je dr Džejms Endrjus, reumatolog sa Univerziteta u Vašingtonu koji vodi ispitivanje.
Naučnici koji veruju da bi osnovni uzrok produženog kovida mogao da bude virus koji se zadržava, žele da testiraju da li postojeći tretmani ili vakcine protiv kovida-19 mogu da imaju uticaja.
Kompanija Moderna donira svoju vakcinu za rana ispitivanja u Velikoj Britaniji testirajući da li ona može da pomogne u pokretanju imunskog sistema i ublažavanju dugih simptoma kovida, saopštila je kompanija.
11 pacijenata u bolnicama pri kosovskom zdravstvenom sistemu
Služba Kliničke i univerzitetske bolnice Kosova saopštila je da je 11 pacijenata hospitalizovano koji su ili pozitivni ili se dovode u vezu sa kovidom.
Od toga je za pet pacijenata potvrđeno da su pozitivni na kovid, a dok je šest negativno.
Kako se navodi u saopštenju UBKSK-a, na terapiji kiseonikom je 6 pacijenata, dok su na intenzivnoj nezi dvoje.
Od ukupnog broja sedam je na Infektivnoj klinici, dvoje na Intenzivnoj nezi ove klinike, i po jedan na Klinici za pedijatriju i bolnici u Đakovici.
Kosovsko MZ: Novozaraženih 37, nema preminulih
Za poslednja 24 sata na Kosovu je registrovano 37 novih slučajeva koronavirusa od 1.325 testiranih uzoraka, saopštilo je kosovsko ministarstvo zdravlja.
Od poslednjeg preseka stanja nema preminulih, te ukupan broj smrtnih slučajeva usled posledica kovida-19 na Kosovu ostaje 3,130.
Više o tome u posebnoj vesti.
Nema kazni zbog nepoštovanja mera
Kosovska policija nije izrekla nijednu kaznu u prethodna 24 sata zbog nepoštovanja mera protiv pandemije koronavirusa.
Kosovske potvrde o vakcinaciji i dalje nisu priznate u EU
Kosovski kovid sertifikati još uvek nisu priznati od strane zemalja Evropske unije i ne zna se kada će do toga doći, piše Kallxo.
Prema navodima kosovskog ministarstva zdravlja, očekuje se da će do sredine aprila biti ispunjeni kriterijumi i standardi EU.
Priznanje sertifikata o vakcinaciji u zemljama EU koštaće kosovski budžet 168.000 evra, a ugovor je potpisan 21. februara ove godine.
Ovaj projekat, prema MZ, podeljen je u nekoliko faza.
„Faza za nadogradnju sertifikata o vakcinaciji za ispunjavanje kriterijuma i standarda EU po ugovoru je planirana da se tehnički završi do sredine aprila. Trenutno je napredak zadovoljavajući i očekujemo da ga tehnički završimo i ranije nego što se očekivalo“, kaže se u odgovoru EU.
Nakon ispunjavanja kriterijuma postavljenih od strane Evropske unije, Kosovo će podneti zahtev za priznavanje ovog sertifikata. Još uvek nije poznato vreme odobravanja sertifikata o kovidu19, jer prema ovom ministarstvu, to nije u njihovoj nadležnosti, piše Kallxo.com.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
