Više puta tokom godina se severni deo grada uređivao. Jedva sačuvane male zelene površine i igrališta za decu, osvanuli bi uređeni, sa decom, roditeljima i starijima srećnim zbog igre i druženja.
Ali bi to ubrzo nestajalo. Zelenilo i cveće bi se počupali ili sasušili, rekviziti za igru, klupe i kante za otpatke devastirali. Neretko bi se klupe i kante čak odnele.
Na dva prsta ruke se mogu izbrojati parkići koji su preostali u gradu na Ibru, pre svega zahvaljujući radnicima komunalnog, ali i savesnim komšijama.
Jedan od poslednjih Mohikanaca urbanog grada živi upravo u zgradi ispred koje je ostao parkić u centru Mitrovice. Zovu ga „dobri komšija“. Popravlja klupe i vodi bitku sa upornim rušiteljima, za sada bez pobednika. On još upornije popravlja.
Zatekli smo ga i danas da radi isto.
„Koliko je važno da održavamo, još važnije je da ne kvarimo“, rekao je dok zakiva polomljene daske i ravna posekotine.
Nije hteo pred kamere, ali ne odustaje od svog grada.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
