Vest je ažurirana u 16:00
Danas je četrnaestg godina od 17. Marta 2004. godine – najvećeg etničkog nasilja koje se dogodilo na Kosovu i Metohiji od ulaska međunarodnoih vojnih i civilnih snaga, juna 1999. Oko 286 srpskih kuća, preko 35 crkava, manastira i grobalja uništeno je i zapaljeno i više od 4.000 Srba sa juga KiM-a je proterano, u trodnevnom nasilju ekstremnih Albanaca koji su napali Srbe širom KiM-a. Ubijeno je osmoro Srba i 11 Albanaca – koji su stradali u obračunu sa američkim i francuskim KFOR-om koji je pokušavao da zaustavi nasilje. Međunarodni tužioci i sudije na Kosovu procesuirali su sedam slučajeva uništavanja crkava i 67 osoba osudili na zatvorske kazne od 21 meseca do 16 godina. Ipak, do danas nisu otkriveni nalogodavci za ovo, kako su međunarodni krugovi u više navrata ocenili – organizovano nasilje.
Četrnaest godina od 17. Marta biće obeleženo u Beogradu, Kosovskoj Mitrovici i Gračanici.
|
Materijali o 17. Martu: Raspeto Kosovo – pregled uništenih objekata SPC od 1999 do 2004. godine, (pdf) – izdanje Eparhija raško-prizrenska; Pogrom na Kosovu i Metohiji; Raspeto Kosovo – pregled vesti; #NoKosovoUnesco; OEBS: Odgovor sudskog sistema na martovske nerede 2004. godine, decembar 2005. http://www.osce.org/kosovo/17181?download=true; Izveštaj misije OEBS-a potvrđuje da su većina pravoslavnih grobalјa na Kosovu u žalosnom stanju: http://www.osce.org/kosovo/84453; Arhiva vesti o pogromu na Kosovu i Metohiji u proleće 2004. godin; poglavlja knjige Martovski pogrom na Kosovu i Metohiji koju su 2004. godine izdali Ministarstvo kulture Vlade Republike Srbije i Muzej u Prištini sa izmeštenim sedištem: Sudbina kulturne baštine na Kosovu i Metohiji; Svetinje i kulturna dobra uništeni u martovskom pogromu; Uništena i oštećena kulturna dobra na Kosovu i Metohiji u periodu od 1999. do 2004. godine; Ugrožena kulturna dobra na Kosovu i Metohiji; Bbliografija |
U Kosovskoj Mitrovici nastradalim Mitrovčanima biće služen parastos kod glavnog mosta na Ibru.
Parastos žrtvama martovskog nasilja biće služen i u manastiru Gračanica, polagaće se cveće ispred umetničke instalacije "Missing", održaće se i akademija "Trajni ožiljci nečoveštva" u lokalnom Domu kulture, koju organizuje Udruženje porodica kosmetskih stradalnika u saradnji sa Domom kulture Gračanica.
Godošnjica martovskog nasilja obeležiće se i u Beogradu, u spomen sobi „Kosmetske žrtve“, koje organizuje Udruženje porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji.
Ovim okupljanjima prisustvovaće predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju – pomoćnik direktora kancelarije, Petar Petković i zamenici direktora – Želјko Jović i Dušan Kozarev.
|
Martovsko nasilje okvalifikovano kao etničko čišćenje Admiral NATO snaga, Gregori Džons, pažljivo biranim rečima opisao je tada eskalaciju trodnevnog nasilja – "Ova vrsta aktivnosti zapravo je skoro jednaka etničkom čišćenju i ne može da se nastavi." Nemački mediji: Nasilje planirano U nemačkim medijima su se neposredno nakon nasilja pojavili i izveštaji o tome da je nemačka obaveštajna služba, BND, nekoliko meseci ranije, presrela telefonske razgovore Samedina Džezairija, poznatog i pod ratnim nadimkom "Komandant Hodža", jednog od najkontraverznijih bivših boraca OVK, saznavši da se nasilje planiralo. Kosovski mediji: Iza nasilja grupa proistekla iz OVK-a; kriminalna grupa formirana 2001. za nju znala "velika imena" U kosovskim medijima su se tokom prošle godine u više navrata pojavili napisi da iza 17. Marta stoji organizovana grupa "proistekla iz OVK-a", odnosno da je navodno krajem 2001. godine na Kosovu formirana kriminalna grupa za čije su formiranje i aktivnosti znala "velika imena", a čija je misija bila i da navodno organizuje martovsko nasilje, dok je podršku za to imala je od "svih ratnih stranaka", tajne službe i "velikih porodica". Za uspešnu "misiju" obećana im je amnestija, ali je ista grupa navodno i "uništena" krajem 2004. Ipa, ovi navodi nisu zvanično potvrđeni. |
Povod za nasilje navodno davljenje trojice albanskih dečaka; UNMIK demantuje
Povod za najveće etničko čisćenje Srba i nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji od 1999. godine bilo je davljenje trojice albanskih dečaka, 16. marta 2004, iz sela Čabra koje se graniči sa srpskim selom Zupče kod Zubinog Potoka. U kosovskim medijima optuženi su Srbi da su nesrećnu decu navodno pojurili sa psima u reku.
Portparol UNMIK policije, Derek Čepel (Dareck Chappel) je kasnije demantovao da su albanski dečaci nastradali bežeći od Srba. Ipak, to nije pomoglo da se napad ekstremnih Albanaca zaustavi u Mitrovici.
Tada se kao posebno pitanje otvorila uloga kosovskih medija, o čemu je OEBS u Beču izdao poseban izveštaj u kojem je kritikovao "očigledan spin", "neodgovorno i senzacionalno" izveštavanje elektronskih medija na albanskom.
"Takođe, treba napomenuti da su mediji, posebno elektronski, pokazali neprihvatljiv nivo emocija, pristrasnosti, nebrige i pogrešno primenili 'patriotski' žar. Posebno izveštavanje u veče 16. marta od strane tri glavna kosovska televizijska kanala zaslužuje najjaču moguću kritiku," navodi se u OEBS-ovom izveštaju.
|
Manastiri na udaru Prema podacima Eparhije raško-prizrenske iz aprila 2004. godine, ukupan broj uništenih crkvenih zgrada je bio blizu 100. U nasilju su uništena i remek dela hrišćanske srednjevekovne umetnosti, kao što je Bogorodica Ljeviška iz XIV veka, koja je danas pod UNESCO zaštitom, manastir Devič, Saborna crkva Svetog Đorđa, sedište Raško-prizrenske eparhije, bogoslovija Sveti Kirilo i Metodije sa kojom je izgoreo i prizrenac Dragan Todorović, starosedelačka prizrenska četvrt Kaljaja, Manastir Svetog Arhangela sa tadašnjim tek obnovljenim konakom, crkva Sveto Spasa i crkva Svetog Save u Južnoj Mitrovici. U procesu obnove od 2005. obnovlјeno je ili donekle popravlјeno oko 70% objekata oštećenih ili uništenih 2004., i po međunarodnim zahtevima, u obnovi su učestovale i kosovske institucije pod nadzorom i organizacijom Saveta Evrope. Svetinje i kulturna dobra uništeni u martovskom pogromu – publikacija se nalazi na sajtu Eparhije Raško-prizrenske Ukupni bilans U nasilju je učestvovalo oko 51.000 ekstremista u 33 pojedinačna nemira; oko 28 lica iz obe zajednice je poginulo, a 870 povređeno; napadači su spalili ili digli u vazduh 35 crkava, oštetili 11 crkava i manastira i uništili 286 kuća; u neredima su uništena 72 vozila UN-a. |
Nemiri na mostu
Više hiljada ekstremnih Albanaca narednog dana – 17. marta, krenulo je iz Južne Mitrovice ka glavnom mostu i tadašnjoj zoni poverenja, najpre paleći vozila međunarodne zajednice i rušeći pokretnu ogradu UNMIK-a, da bi potom prešli u severni deo grada i sukobili se sa Srbima koji su se brzo okupili sa severne strane mosta i potisnuli ih ka jugu.
U tadašnjim međunarodnim internim izveštajima, navedeno je da su se u delu oko zgrade opštine, mosta i parka, u Južnoj Mitrovici mogli videti građani sa automatskim oružjem, uperenim ka severnom delu grada, na koji se pucalo u više navrata, a fotografisana su i ambulantna kola koja su prevozila kamenice i oružje, doturajući ih demonstrantima oko glavnog mosta.
Mitrovica: Najmanje sedam osoba poginulo, preko 200 ranjeno
U ovim sukobima u Kosovkoj Mitrovici, ubijeno je dvoje Srba – stariji Borivoje Spasojević i majka dvoje maloletne dece – Jana Tučev. Borivoje je ubijen kao prolaznik na ulici, a Jana dok je otvarala terasu svog stana.
Bolnički izvori u Južnoj Mitrovici potvrdili su da je u sukobima povređeno 84 Albanaca, dok je bolničko osoblje na srpskoj strani navelo da je povređeno 22-oje Srba, od kojih pet teško, te da su dve srpske žrtve ubijene snajperskim hicima.
U tadašnjem sukobu na mostu, povređeno je i 11 francuskih pripadnika KFOR-a koji su pokušavali da zaustave nasilje.
Kasnije je potvrđeno da je u ovom nasilju najmanje sedam osoba poginulo, dok je preko 200 ranjeno. AP je tada javio da su poginuli četiri Albanca i troje Srba.
Eskalacija nasilja
Nasilje je posebno eskaliralo u Svinjaru, Čaglavici, Lipljanu, Kosovom Polju, Obiliću, Prizrenu, Gnjilanu, i Peći. Obilić i Svinjare su tada potpuno očišćeni od srpskog stanovništva. Spaljene su kuće u Kosovom Polju, kao i kuće u jednom od tadašnjih najznačajnijih povratničkih sela – u Belom Polju. U Gnjilanu su srpske kuće spaljene takođe. Zapaljene su škole i pošte. U Obiliću je napadnuta i zapaljena škola u trenutku kada je oko tridesetak đaka imalo časove.
|
Đurić: Martovsko nasilje opominje na empatiju i solidarnost; veliki deo međunarodne zajednice ostao ravnodušan "Po svojoj neselektivnosti, intenzitetu mržnje i rušilačkoj energiji, martovski pogrom nesumnjivo spada u red najmonstruoznijih zločina novijeg doba" – naveo je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić, u saopštenju za javnost povodom 17. Marta. "Lažnu tezu o spontanom talasu nasilјa, proisteklom iz revolta zbog utapanja dvoje albanske dece u selu Čabra, sve vreme plasiraju upravo oni koji su nasilјe inspirisali i organizovali, između ostalog i da bi izbegli krivičnu odgovornost, skrivajući se iza navodnog 'dešavanja naroda'," naveo je. "Naravno da martovski pogrom nije bio spontani izliv nasilјa. On je bez sumnje organizovan od strane albanskih političkih, kriminalnih i parabezbednosnih struktura, sa cilјem da se preostali Srbi etnički očiste sa prostora Kosova i Metohije," dodao je, ističući da je "ta namera u mnogim delovima" KiM-a "uspešno sprovedena u delo". Izneo je kritike i na račun reakcije međunarodne zajednice: "Neshvatlјivo je da je veliki deo međunarodne zajednice, posebno one države koje se izdaju za lučonoše demokratije, ostao ravnodušan pred ovim masovnim zločinom sprovedenim po modelima viđenim u Ruandi ili Kambodži, i rešen da stvar prepusti zaboravu, računajući na naše kratko pamćenje i sviknutost srpskog naroda na patnju." Na kraju naveo je i da "danas poručujemo da Srbija i srpski narod nikada neće zaboraviti martovski pogrom" i da "nikad neće odustati od insistiranja na pravdi i kažnjavanju krivaca, te da nikada više neće dozvoliti da mu se nešto slično dogodi". "Onima koji odgovorne za zločin štite poručujemo da nikada ništa dobro nije proisteklo, niti može proisteći iz patnje drugih i prećutkivanja zlodela," zaključio je on. |
Nasilje imalo "stepen organizovanosti"; "spreman plan za nasilje", "orkestrirano i organizovano"
Neposredno nakon martovskog pogroma – za srpsku stranu, odnosno martovskih nemira – za kosovsku i međunarodnu, otvorilo se upravo pitanje da li je nasilje bilo unapred pripremljeno i organizovano.
Portparol UNMIK policije, Derek Čepel, ocenio je da je nasilje imalo "stepen organizovanosti".
I tadašnji šef UNMIK-a, Hari Holkeri, rekao je prilikom posete Obiliću, koje je stradalo u ovom nasilju – da su albanski ekstremisti imali "spreman plan za nasilje".
Tadašnji Generalni sekretar NATO-a, Jap de Hop Shefer, opisao je 17. Mart kao "neprihvatljivo nasilje", "orkestrirano i organizovano od strane ekstremne frakcije u albanskoj zajednici".
U svom izveštaju Savetu bezbednosti UN, tadašnji generalni sekretar Kofi Anan izvestio je: "Napad koji su predvodili albanski ekstremisti protiv kosovskih Srba, Roma i Aškalija je organizovana, široko rasprostranjena i ciljana kampanja."
I više drugih evropskih zvaničnika je imalo slične izjave da je akcija bila unapred pripremljena.
Albanci se "osećali duboko marginalizovani i frustrirani"; posle 2 dana nemira "svaka srpska, romska, ili aškalijska kuća bila je spaljena u većini onih zajednica pogođenih nasiljem, ali su susedne kuće etničkih Albanaca ostale netaknute"
Ubrzo nakon 17. marta, međutim, otvorilo se i pitanje "frustracije Albanaca" usled "nerešenog statusa Kosova".
Human Rights Watch je u svom izveštaju iz tog perioda naveo da su se mladi Albanci "osećali duboko marginalizovani i frustrirani usled nedostatka mogućnosti i stagnacije ekonomije Kosova".
|
Otadžbina: 2004. Srbi proterani masovno, poslednjih šest godina KiM napuštano "kapiralno" i "u tišini" U međuvremenu se oglasio i opozicioni Narodni pokret Srba sa KiM-a "Otadžbina". Podsećajući na statistiku 17. Marta 2004. godine, a navodeći da međunarodna zajednica "nije želela da spreči ovo programirano nasilje", kritikuju i politiku Aleksandra Vučića, usled koje, kako tvrde – poslednjih šest godina "Srbi KiM napuštaju kapilarno i u tišini". Udruženja nestalih: Nastavlja se izgradnja društva koje nije u stanju da se suoči sa prošlošću Iz Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica sa prostora bivše Jugoslavije ističu da ni nakon četrnaest godina niko nije odgovarao za ovo nasilje, a da proteranim Srbima još uvek nije omogućen povratak, niti naknada za uništenu imovinu. "Ohrabrene ovakvim stavom dela međunarodne zajednice, vlasti u Prištini nastavlјaju da izgrađuju društvo koje nije u stanju da se suoči sa prošlošću, društvo u kome je pravda za srpske žrtve nepoželјna," dodaju. Srpska koordinacija ukazuje i na, ističu – odgovornost UNMIK-a i KFOR-a: "Proisteklu iz nečinjenja i nevršenja mandata određenog Rezolucijom SB OUN br. 1244, kao i na odgovornost EU (EULEX-a) i vlasti u Prištini za "doprinos anticivilizacijskoj 'kulturi' nekažnjavanja zločina nad Srbima, uništavanja srpske kulturne baštine i imovine Srba na Kosovu i Metohiji." Upućuju i poziv vlastima Republike Srbije da aktuelizuju pitanje krivične i imovinske odgovornosti za posledice martovskog pogroma, kao i "pitanje garancija da se takvo, ili slično nasilјe više nikada neće ponoviti". |
"Spontani i organizovani elementi koji stoje iza nasilja delovali su sa zajedničkim ciljem: da se oslobode preostalih etničkih Srba i drugih manjinskih zajednica na Kosovu. Nakon što je nasilje buknulo, raširilo se Kosovom sa skoro kliničkom preciznošću: posle dva dana nemira, svaka srpska, romska, ili aškalijska kuća bila je spaljena u većini onih zajednica pogođenih nasiljem, ali su susedne kuće etničkih Albanaca ostale netaknute," zaključuju se u ovom izveštaju.
Promena: "Standardi pre statusa" u "Standardi i status"
Bio je to jedini događaj o kojem su zapadni mejnstrim mediji tada izveštavali kao o događaju u kojem su Srbi bili žrtve, ali je on i ubrzao proces jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova koje će uslediti četiri godine kasnije. Upravo je opisana "frustracija Albanaca" poslužila da se dotadašnja politika za Kosovo "standardi pre statusa" zameni novom – "standardi i status".
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
