Kosovski premijer, Aljbin Kurti, još jednom je optužio Srbiju da je stala uz Rusiju, i kazao da je upravo kriza u Ukrajini jedan od razloga što je dijalog Prištine i Beograda u Briselu u zastoju. Nakon još jednog razgovora za zamenikom sekretara Stejt departmenta, koji je poručio da se treba omogućiti glasanje na srpskim izborima na Kosovu, Kurti sada poručuje da o tome komunicira i sa zemljama Kvinte i EU i da će se rešenje pronaći.
Kurti je danas, u izjavi za medije, kazao da su nakon ruske intervencije u Ukrajini znatno otežani razgovori u Briselu sa Srbijom u odnosu na prošlu godinu, kao i da sastanci na visokom nivou između njega i predsednika Srbije Aleksandra Vučića takođe zavise i od Brisela.
„Verujem da je situacija teža nego ikad, zavisi i od toga kada dobijemo poziv iz Brisela“, kazao je on.
Iako je Srbija u UN osudila invaziju Rusije na Ukrajinu, on je danas ponovo optužio Srbiju da je, za razliku od Prištine, stala uz Rusiju.
Uporedivši vlasti u Prištini, koje su, kako je kazao, posle ruske invazije na Ukrajinu, izrazile spremnost da prime 20 novinara, 5,000 ukrajinskih izbeglica i pridružile se sankcijama SAD i EU, sa druge strane „Srbija to nije uradila, već je praktično stala na stranu Rusije“, ističe Kurti.
„Evropa je u ratu, u Ukrajini se brani evropski kontinent, brani se zapadna demokratija i naša je ljudska, građanska, demokratska obaveza da podržimo Ukrajinu i uvedemo sankcije Ruskoj Federaciji, dok se zna da Srbija nije uradila ni jedno, ni drugo“, kazao je.
Samim tim, kako je dodao, sastanci u Briselu su u mnogo težoj situaciji nego prošle godine.
Ne želimo da se bilo kom građaninu Kosova koji ima državljanstvo Srbije oduzme pravo glasa
Kurti je potom govorio i o održavanju predstojećih srpskih izbora na Kosovu i poručio da kosovska vlada, zajedno sa ambasadorima Kvinte i EU, za to pokušava da pronađe rešenje.
Istakavši da, dok sa jedne strane smatra da ne bi trebalo da se Srbi koji imaju kosovsko i srpsko državljanstvo spreče da glasaju na srpskim izborima 3. aprila, sa druge strane rešenje za to ne sme ni na koji način da krši „ustavnost i državnost Kosova“.
„Izneli smo svoj stav i smatramo da s jedne strane ne treba da sprečavamo Srbe na Kosovu koji imaju državljanstvo Kosova i Srbije da imaju pravo glasa, ali sa druge strane ustavnost, zakon na Kosovu, Rezolucija od 15. januara, obavezuje nas na sve što ćemo preduzeti u budućnosti. U kontaktu smo sa ambasadama Kvinte i EU ovde na Kosovu kako bismo videli koje rešenje možemo da nađemo da se prava ne krše, ali da se ni na koji način ne krše i državnost, ustavnost, vladavina prava i rezolucija“, kazao je Kurti.
„Ne želimo da se bilo kom građaninu Kosova koji ima državljanstvo Srbije oduzme pravo glasa“, podrctao je kosovski premijer.
O istoj temi, Kurti je sinoć, drugi put u roku od mesec dana, razgovarao i sa savetnikom američkog sekretara Stejt departmenta, Derekom Šoletom, koji mu je poručio da je važno da glasačma koji na to imaju pravo, treba osigurati i omogućiti da učestvuju na predstojećim srpskim parlamentarnim izborima.
Parlamentarni i predsednički izbori u Srbiji održavaju se 3. aprila. Međutim, neizvesno je da li će se ovi izbori održati na Kosovu, a usled toga što je Priština januara meseca zabranila da se srpski referendum o izmeni Ustava Srbije održi na teritoriji Kosova i najavila mogućnost primene iste prakse i povodom ovih izbora.
Zabrana održavanja referenduma usledila je uprkos zahtevima međunarodne zajednice.
Međunarodna zajednica i sada ukazuje na potrebu poštovanja prava glasanja, poziva dve strane da pronađu rešenje i predlaže „ustaljenu demokratsku praksu“ koja omogućava ljudima da glasaju čak i ako žive drugde.
Beogradski zvaničnici, ujedno ukazuju na poštovanje prava odabira, ali, za razliku od EU, konkretno zahtevaju da se nastavi sa praksom za prethodne srpske izborne procese, kada su Srbi glasali na Kosovu.
Ovakav zahtev Beograda, međutim, nije zvanično upućen Prištini, potvrdila je juče šefica poslaničke grupe pokreta Samoopredeljenje, Mimoza Kusari-Ljilja (Lila).
Ona je kazala da predstojeći srpski izbori mogu da se održe na Kosovu, samo ukoliko Beograd uputi zvanični zahtev za njihovo održavanje, a u skladu sa kosovskim zakonima i evropskom praksom. Tvrdi da bi tada Priština odlučivala da li da odobri zahtev ili ne.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
