U okviru investicionog foruma u Londonu koji organizuje Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) održan je i panel premijera Zapadnog Balkana. Samit su otvorili predsednik EBRD-a Suma Čakrabarti, premijer Bugarske, Bojko Borisov, koji predsedava Savetu EU i britanski ministar za digitalizaciju, kulturu, medije i sport Met Henkok. Učestvovali su i predsednica Vlade Srbije, Ana Brnabić i njen kosovski kolega, Ramuš Haradinaj. Pemijeri Zapadnog Balkana govorili su o tome šta su to njihove vlade učinile kako bi unapredile ambijent za investicije, koji su im prioriteti, istakavši istovremeno važnost regionalne saradnje. EBRD, sa druge strane, u danas objavljenom izveštaju navodi da je podsticanje regionalne saradnje u poslednje dve decenije pomoglo Albaniji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Kosovu, Crnoj Gori i Srbiji da napreduju ka eventualnom članstvu u EU. Ipak, iz ove banke ocenjuju da će biti potrebne decenije – čak i po optimističnom scenariju, da taj region dostigne prosečan životni standard EU.
Brnabić: Regionalno infrastrukturno povezivanje prioritet Srbije
O čemu su dvoje zvaničnika – iz Beograda i Prištine – govorili na panelu saopšteno je iz vlada koje predvode, u odvojenim saopštenjima.
Brnabić je, navodi se – govorila o „prioritetima Srbije, viziji i značaju regionalne saradnje i regionalnim projektima, i pritom predstavila mogućnosti i povolјnosti ulaganja u Srbiji“.
|
Koha: Haradinaj pored Brnabić Prištinski portal Koha je, izveštavajući o samitu u Londonu, objavio i tekst o poruci ministarke Hodže sa Twitter-a, koja je, navode – objavila dve fotografije i video snimak „na kojem je Haradinaj s leve strane srpske premijerke Ane Brnabić“. Tekst je objavljen uz naslov „Haradinaj pored Brnabić“. Jedinstvena platforma za Zapadni Balkan U okviru ovog samita predstavljena je i „jedinstvena platforma“ kojom se, kako se navodi – „promoviše region od 18 miliona ljudi kao jedinstvena destinaciju za investiranje“. Platformu je predstavio predsednik Privredne komore Srbije, Marko Čadež, koji je istovremeno i predsednik Upravnog odbora Komorskog investicionog foruma zapadnobalkanske šestorke, a u prisustvu šest premijera regiona, evropskih zvaničnika, čelnika međunarodnih finansijskih institucija i korporacija – potencijalnih investitora u privrede regiona, navode iz PKS-a. „Platforma omogućava detaljno pretraživanje i poređenje podataka za svih šest ekonomija regiona u 20 različitih kategorija, koje obuhvataju propise u oblasti poreske politike, javnih nabavki i administrativnih procedura bitnih za poslovanje i ulaganje,“ ukazao je Čadež. Platforma se nalazi na adresi investinsee.com, sa podacima za svaki deo regiona ponaosob – Albaniju, BiH, Kosovo, Makedoniju, Crnu Goru i Srbiju. „Kosovo je parlamentarna republika i potencijalni kandidat za članstvo u EU. Proglasila je nezavisnost 17. februara 2008. godine i potpisala Sporazum o stabilizaciji (SSP) u oktobru 2015. godine,“ navodi se u uvodnom delu opisa Kosova. Na stranici se istovremeno navodi i da termin Kosovo upotrebljavaju na „način koji je naveden u Prvom briselskom sporazumu od 2013. i u Poglavlju 35 pregovaračkog okvira između Srbije i EU, bez prejudiciranja pozicija o statusu, te da je „u skladu sa Rezolucijom UNSCR 1244 i Mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova“. |
Ona je takođe ocenila da su potpisivanje ugovora o Transportnoj zajednici Jugoistočne Evrope, kao i „podrška svih strana da Beograd bude sedište Sekretarijata ove zajednice, pokazali značaj projekata koji na najbolјi način povezuju region“.
„Regionalno infrastrukturno povezivanje prioritet je Srbije u narednom periodu,“ naglasila je.
Budućnost regiona Zapadnog Balkana je u mladima i zato je njihovo povezivanje, kroz Regionalnu kancelariju za saradnju mladih od izuzetnog značaja za jačanje dijaloga, saradnje, i očuvanja stabilnosti u regionu, istakla je takođe predsednica Vlade Srbije.
Pored toga, drugi važan stub za održivi razvoj i napredak regiona je kultura, koja je uvek povezivala građane Zapadnog Balkana, ocenila je.
|
Izveštaj EBRD: Zapadnom Balkanu biće potrebne decenije da dostigne prosečan životni standard EU Insajder: Zapadnobalkanska šestorka ima snažan ekonomski potencijal za rast i konvergenciju sa EU, ali mora da unapredi svoje ekonomske performanse, ocenila je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) u danas objavljenom izveštaju o dijagnozi stanja ekonomija Zapadnog Balkana. U izveštaju piše da je podsticanje regionalne saradnje u poslednje dve decenije pomoglo Albaniji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Kosovu, Crnoj Gori i Srbiji da napreduju ka eventualnom članstvu u EU. Optimističan scenario Međutim, po EBRD, biće potrebne decenije – čak i po optimističnom scenariju, da taj region dostigne prosečan životni standard EU. Puna konvergencija, kako se navodi, zahtevaće od „zemalja Zapadnog Balkana“ utvrđenu i sveobuhvatnu „reformsku agendu“ za unapređenje produktivnosti i investicija. Slaba produktivnost je osnovni problem koji koči ekonomski razvoj tog regiona posle godina nedovoljnih investicija, slabih institucija i nepovoljnog poslovnog okruženja. Slabe institucije i preveliko prisustvo države Najveći izazovi su u konkurentnosti i upravljanju. Slabe institucije i preveliko prisustvo države u nekim industrijama, onemogućavaju privatni sektor, koji daje glavni doprinos ekonomskoj proizvodnji, da dostigne pun potencijal. U izveštaju se navodi da je produktivnost privatnog sektora na Zapadnom Balkanu na samo 60 odsto nivoa u EU, i to kod prerađivačke industrije 55 odsto, a kod usluga 70. Unapređenje produktivnosti i rasta sprečavaju prezaduženost preduzeća, „slaba inkluzija mladih“, nelojalna konkurencija sive ekonomije, korupcija, glomazna poreska administracija, problemi sa isporukama struje i ograničeni pristup finansiranju. BDP svega četvrtina od BDP Zapadne Evrope Sve to, naveo je EBRD, ostavlja Balkan s 20 miliona stanovnika i okružen članicama EU s prosečnim bruto domaćim proizvodom (BDP) po stanovniku od samo četvrt BDP zapada Evrope. Zamenik direktora za ekonomije i politiku zemalja u EBRD Piter Sanfi rekao je da njihovo istraživanje ukazuje na probleme koje treba rešiti. „Ipak, važno je na njih (probleme) gledati kao na izazove, a ne nepremostive prepreke. Oni ukazuju na potrebu sprovođenja sveobuhvatnog programa reformi“, istakao je Sanfi. Kako se dodaje, da bi se zatvorio jaz u prosperitetu između Zapadnog Balkana i EU moraju se pojačati reforme usmerene na izgradnju održivih tržišnih ekonomija. EBRD poziva Balkan za podsticaj privatnom sektoru, uz podršku domaćim i stranim investicijama. Ukazuje se da država mora da ima važnu ulogu u omogućavanju rasta, ali tako što će obezbediti „vladavinu prava, stabilno makroekonomsko okruženje i jasna pravila za biznis“. |
Ona je dodala da su regionu potrebne veće privatne investicije i povećanje izvoza, a da je u regionu Zapadnog Balkana najveći udeo direktnih stranih investicija u Srbiji (30,3 milijarde dolara u Srbiji od ukupno 55,5 milijardi dolara investicija u celom regionu).
Jačanje političke i ekonomske saradnje doprineće bolјoj poziciji regiona na globalnoj investicionoj mapi, a članstvo u EU zajednički je cilј svih u regionu, dodala je dalje.
Predsednica Vlade Srbije rekla je i da su za privlačenje novih investicija od klјučne važnosti kompetentni i kvalifikovani lјudi, te je to, dodala je, jedan od prioriteta Vlade reforma obrazovnog sistema i obrazovanje za IT.
Haradinaj: Najmlađa populacija u Evropi, to nas čini veoma privlačnim na tržištu rada
Iz kosovske vlade navode da je na ovogodišnjem samitu predstavljeno 39 konkretnih projekata – iz javnog i privatnog sektora, iz oblasti drumske infrastrukture, prerade otpadnih voda, pijaće vode, proizvodnje alternativne energije i proizvodnje uopšte, čija je vrednost oko 600 miliona evra.
A kosovski premijer, Ramuš Haradinaj, tokom svog obraćanja, dodaju – „pomenuo je rad Vlade Kosova na poboljšavanju pravne oblasti u korist stvaranja što boljeg ambijenta za strane investicije“.
„Kosovo ima najmlađu populaciju u Evropi, 65% populacije je starosnog doba do 35 godina, a to je činjenica koja nas čini veoma privlačnim na tržištu rada. Mladi su u velikoj meri ovladali informativnim tehnologijama, čime su nas stavili u sam vrh svih zemalja sveta po njihovoj upotrebi. Mnogi od njih govore i po nekoliko stranih jezika,“ kazao je dalje Haradinaj, saopšteno je iz njegovog kabineta.
On je takođe „izrazio posvećenost“ vlade razvoju regionalnih projekata i saradnji „zemalja Zapadnog Balkana“.
„Napori Kosova za privođenje kraju radova na osnovnoj infrastrukturi, autoputa, železnice, vodosnabdevanja strujom su preduslovi za investitore, regionalne saradnje i šire,“ rekao je, dodajući da je za „saradnju sa drugim zemljama neophodna dobra investitorska klima“ na Kosovu.
Nakon panela, održavaju se bilateralni sastanci zvaničnika EBRD-a, SAD, evropskih zvaničnika sa premijerima Zapadnog Balkana.
Brnabić se sastala u međuvremenu sa predsednikom EBRD-a, Sumom Čakrabartijem. Kosovski premijer se sastao sa direktorom Stejt departmenta za pitanja južne i centralne Evrope, Metjuom Palmerom. Sastanku su prisustvovali i ministarka evropskih integracija, Durata Hodža, kao i prvi potpredsednik kosovske vlade i ministar za zajednice i povratak, Dalibor Jevtić, koji takođe boravi u Londonu.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
