Piše: Serbeze Hadžiaj (Haxhiaj)
Nesrin Lušta, predsednica kosovske Komisije za naknadu žrtava zločina i sudija Vrhovnog suda, kaže da nijedna žrtva ratnih zločina do sada nije dobila odštetu za stradanje kroz koje je prošla.
To je zato što sudovi, prema zakonu, su dužni da žrtve u ovim predmetima upute da odštetu traže u građanskim postupcima. Ali ova je situacija komplikovana, kažu zvaničnici.
Odšteta od države se može tražiti ako žrtva nije u mogućnosti da istu dobije od osuđenog ili iz drugih izvora.
Ali Lušta, predsednica Komisije za naknadu žrtava zločina, koja je u sastavu Ministarstva pravde i koja pruža mogućnost žrtvama nasilnih zločina da se prijave za isplatu odštete, upozorava da je situacija za žrtve u predmetima ratnih zločina „izazovna u mnogim aspektima“ .
„Malo je teško pravilno postupati sa ovom kategorijom žrtava (ratnih zločina) jer je zakon stupio na snagu 2015. godine, a mi ne možemo retroaktivno nadoknaditi štetu žrtvama“, ističe Lušta u intervjuu za BIRN.
„Ali čak ni u predmetima nakon ovog perioda (2015.), nismo imali nikakav zahtev za odštetu od žrtava u sudskim procesima za ratne zločine“, dodaje ona.
Takođe je nejasno koliko će lako biti žrtvama da dobiju odštetu u predmetima pred Specijalizovanim većima Kosova (SVK) u Hagu, koji su osnovani da sude ratne zločine koji su navodno počinili bivši pripadnici OVK.
Iako je sedište SVK u Holandiji i u njima radi međunarodni personal, oni su deo kosovskog pravosudnog sistema. Međutim, kosovski zakon o SVK ne postavlja posebne kriterijume na osnovu kojih će se odlučivati u kojim okolnostima se može dodeliti naknada. To je naglašeno prošle godine u zaključku koji je donet u okviru procesa protiv bivšeg pripadnika OVK Saljiha Mustafe.
Nakon zaključka, Služba za učešće žrtava SVK zatražila je od tri međunarodna stručnjaka da procene situaciju. Izveštaji stručnjaka objavljeni krajem decembra 2021. upozoravaju da će se žrtve suočiti s „ozbiljnim problemima“ u obezbeđivanju odštete.
Lušta, koja je takođe sudija Vrhovnog suda Kosovo, ističe da žrtve u predmetima ratnih zločina mogu dobiti odštetu od komisije koju ona vodi.
„Mi dajemo odštetu kada su u pitanju ubista, trgovine ljudima, zločina protiv seksualnog integriteta i nasilja u porodici. Ali prema zakonu možemo dodeliti odštetu i žrtvama drugih vrsta nasilja. To nam daje prostor za obeštećenje tih žrtava (ratnih zločina)”, objasnila je ona.
„Ako je zločin ubistvo, bilo da se radi o predmetu ratnog zločina ili ne, mi nemamo zakonsku prepreku da žrtvama omogućimo odštetu. Iako ne postoji drugi mehanizam koji se bavi odštetom žrtvama, ne vidim nikakav problem da mi obeštetimo ovu kategoriju žrtava”, dodaje ona.
Međutim, žrtve čiji je identitet sakriven zbog njihove zaštite tokom sudskih krivičnih postupaka, ne usuđuju se da traže odštetu u građanskom postupku.
Naime, ako bi pokrenuli građansku parnicu i ukoliko podnesu zahtev za odštetu Komisiji za naknadu žrtava zločina, moraće da otkriju i svoj identitet. Ovo bi moglo dovesti njihove živote u ozbiljnu opasnost od odmazde.
„U ovoj situaciji potrebno je i pravno pojašnjenje jer ako su žrtve zaštićene, ne možemo ih obeštetiti jer je njihov identitet sakriven i u sudskim presudama. To znači da ne možemo da identifikujemo da li su to isti ljudi ili ne”, objašnjava Lušta.
„Slučajevi se odugovlače godinama“
Drugi problem za žrtve koje žele da podnesu zahtev za odštetu u građanskim parnicama je i činjenica da će na konačnu presudu čekati godinama.
„Tačno je da se slučajevi u parničnom postupku odugovlače godinama i u mnogim slučajevima žrtve se povlače iz postupaka i obraćaju nam se sa svojim problemima, iako je odšteta koju dobijaju od nas mala, ne više od 3.000 do 4.000 evra“, kaže Lušta.
Stručnjaci koji su pratili suđenja za ratne zločine na Kosovu, poput Leutrima Gašija, višeg istraživača Kosovskog institut za pravosuđe sa sedištem u Prištini, kažu da trenutni pravni okvir zemlje izneveruje žrtve.
„Sudije uvijek savetuju žrtve da traže odštetu u građanskom postupku, proces koji traje godinama”, ističe Gaši.
„Tokom monitoringa videli smo da u skoro 90 odsto slučajeva sudije nisu obaveštavale žrtve o mogućnosti da potraže obeštećenje od Komisije za odštetu žrtava zločina i dobiju odštetu od države”, dodaje on.
Mustafe Prenku, presednik Organizacije invalida i civilnih žrtava rata, naglašava da je država dužna dodeliti odštetu kada žrtve nisu u mogućnosti da istu dobiju od osuđenih lica.
On navodi da prema međunarodnom pravu država ima obavezu da pruži pravni lek žrtvama zločina.
„Suđenja za ratne zločine, izricanje kazne počiniocu i dosuđivanje odštetnog zahteva predstavljaju vid satisfakcije, te šalju poruku žrtvama da zločini nisu zaboravljeni”, ističe on.
Iako nijedna žrtva u sudskim procesima za ratne zločine koji se vode pred sudovima na Kosovu nije obeštećena, optuženima koji su oslobođeni optužbi isplaćeno je ukupno 180.100 evra odštete, potvrđuju iz Sudskog saveta Kosova.
Finansijska podrška optuženima pred SVK
Nedugo nakon što je 2015. godine Skupština Kosova usvojila Zakon o SVK, kojim je omogućeno osnivanje Specijalnog suda u Hagu, usvojen je i zakon kojim se obezbeđuje pravna i finansijska podrška optuženim licima.
Ovim zakonom se omogućuje isplata neograničenih sredstava iz državnog budžeta za zaštitu osoba koje Specijalizovano tužilaštvo optuži i za podršku posete članova njihovih porodica. Ali za žrtve novca nema.
Međunarodni stručnjaci koji su analizirali situaciju na zahtev SVK izrazili su zabrinutost da su sudovi Kosova podložni političkom uticaju i da nisu potpuno nezavisni.
Ali Lušta ne misli da bi se njena Komisija našla pod pritiskom političara zbog zahteva za odštetu žrtava ratnih zločina.
„Imamo kapacitete i tu nezavisnost i možemo se pozabaviti i ovom kategorijom žrtava, bez obzira na njihovu etničku pripadnost. Ali ako dođemo u situaciju da imamo veliki priliv (prijavljenih), onda ćemo morati da tražimo budžet”, objašnjava ona.
„Ako država želi da na dostojanstveniji način obešteti žrtve ratnih zločina, bez obzira da li oni nastupaju pred Specijalizovanim većima ili ne, onda vlada mora da izdvoji budžet za njih”, dodaje ona.
Ipak, napominje da je pitanje žrtava ratnih zločina u predmetima pred SVK „osetljivo”. Većina njih su kosovski Albanci koji tvrde da su stradali od strane pripadnika OVK, koje na Kosovu smatraju herojima, a SVK vide kao pokušaj da se okalja borba OVK.
Iz tog razloga, iako Lušta smatra da bi njena Komisija mogla da se bavi odštetnim zahtevima i u ovim slučajevima, ona sugeriše da „SVK treba same da pronađu rešenje“.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
