Koliko me sećanje služi, tačno pre 16 godina, 2001. godine, tačno na ovom mestu, bodrili smo reprezentaciju Jugoslavije koja je odnela pobedu protiv Turske. Prisećam se nekih imena reprezentativaca – Jarića, Bodiroge, Đorđevića. Čini mi se da ih je tada predvodio Svetislav Pešić. Kažu da su sadašnji reprezentativci Srbije tada imali 12 godina. Danas na istom mestu – Srbija protiv Slovenije, očekujemo večeras veliki šou, veliku utakmicu. Očekujemo naravno zlato. Srebro nam je već u rukama, ovako je reporterka lokalne televizije Mir na krajnjem Severu Kosova najavila početak večerašnjeg finala za evropsko zlato koje se igra u Turskoj pred velikim video bimom na otvorenom u centru Leposavića. "Posle dva srebra, treće – zlato. Po našem srpskom – treća sreća," prognozirali su građani Leposavića pred početak utakmice. Nije zlato, ali su se reči obistinile. Srebro u srpskim rukama po treći put, treća sreća i pobeda. Šampion Sale sada pravi šampione. Ostajemo sportska velesila, komentariše se na Severu Kosova posle utakmice.
Uz zvuke sirena, srpske trobojke, pesme o Kosovu i košarkašku himnu u Kosovskoj Mitrovici proslavljaju srebrnu medalju. I ovde se očekivalo zlato, ali, nisu razočarani:
"Imali smo grupu ključnih igrača koja nije igrala na šampionatu. A ovi mladi igrači, kao potpuno nova postava, ostavili su srce na parketu i pokazali kako se osvaja medalja."
"Ne ide se ispod srebra, to se računa."
"Kao srebro, kao zlato. I u slovenačkoj reprezentaciji su naši igrači!" – komentarišu Mitrovčani posle utakmice.
I u Kosovskoj Mitrovici, kao i u Leposaviću, finale se gledalo sa prijateljima, u baštama više kafića, po kojima je grad poslednjih godina i poznat.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
