"Kada se za mesec dana u Trstu sastanu lideri šest država zapadnog Balkana, trebali bi dati potporu ideji o stvaranju jedinstvenog tržišta na tom prostoru. Tome se nada poverenik Evropske unije za susedstvo i pregovore o proširenju Johanes Han (Johannes Hahn) i računa da će nemačka kancelarka Angela Merkel, kao i drugi lideri važnih EU članica, dati doprinos u uveravanju 'partnera na Balkanu' da podrže tu ideju," piše danas hrvatski Jutarnji list u tekstu pod nazivom "STVARA SE NOVI REGIONALNI POLITIČKI PROJEKT Šest država udružuje se s jednim zajedničkim ciljem, imaju snažnu podršku Merkel, evo što to znači za RH". U Briselu je Han pre nekoliko dana pojasnio da se ne radi o carinskoj uniji, kako je pogrešno citiran u Beogradu tokom nedavne posete, već o "regionalnom ekonomskom području". "Ipak, bila trgovinska unija ili 'jedinstveno tržište', ova ideja izaziva i strahove i protivljenje u regionu. Do sada su se protiv nje, što odlučno, što manje odlučno, izjasnili Crna Gora i Kosovo, a ni Albanija nema jasan stav," piše dalje Jutarnji list.
Argument protivljenja Kosova, javlja dopisnik Jutarnjeg lista iz Brisela Augustin Paljokaj – je taj što ga Srbija i Bosna i Hercegovina nisu priznale kao državu, a što se ujedno smatra "najvećom preprekom" za formiranje ovakvog tržišta.
"Te dve države ne dopuštaju ni posete državljana Kosova, a kamoli nešto drugo, te je u takvim okolnostima nelogično govoriti o zajedničkom tržištu," navodi Jutarnji list.
Kao drugi argument "strogog protivljenja Kosova” stvaranju jedinstvenog tržišta od 20 miliona ljudi jeste i to što je kosovski ministar spoljnih poslova Enver Hodžaj (Enver Hoxhaj) nedavno u Briselu spomenuo da Srbija želi slobodnu trgovinu s Rusijom i evroazijskom trgovinskom zonom, čime bi "mogla dodatno da poveća ulogu Rusije u regionu, a Kosovo poplavi jeftinom robom sumnjivog porekla".
"A politički, Kosovo to vidi kao ideju jačanja uloge Srbije u regionu," ocenjuje se.
Takođe, učešće Kosova u bilo kakvim regionalnim inicijativama "uvek se problematizuje", iako se veruje da je uz pomoć dijaloga u Briselu to pitanje rešeno.
Evropska unija je sve vreme regionalnu saradnju i slobodnu trgovinu smatrala ključnim alatom za postizanje mira i dugotrajne stabilnosti regiona, smatrajući da “trgovina ne poznaje granice” i da će to pomoći i u procesu pomirenja, navodi dalje Jutarnji list i dodaje:
"Zato bi danas i hteli tu saradnju da podignu na viši nivo i ukinu neke barijere za poslovanje, ali i da povećaju mogućnost slobodnog kretanja ljudi pa i radne snage, što trenutnim aranžmanima nije moguće."
"Srbija je uverljivo najveći izvoznik roba na Kosovu. No na Kosovu kažu da to više odgovara Srbiji, nego Kosovu," ocenjuje se dalje.
Osim Kosova, ideji jednog tržišta se za sada protive još Albanija i Crna Gora.
Iako je albanski premijer Edi Rama najpre podržao ovu ideju za koju se iz Brisela u hrvatskom listu navodi da to nije ideja srpskog predsednika Aleksandra Vučića, kako se predstavlja, već ideja same Evropske unije, albanski ministar spoljnih poslova Ditmir Bušati (Ditmir Bushati) je, ipak, kasnije izrazio neke rezerve, ali se ne navodi i koje.
Crna Gora smatra da bi to moglo da stvori alternativu njenom članstvu u EU.
"Upravo je Crna Gora, kao najnovija članica NATO-a, najdalje dogurala i u dugom procesu pregovora o članstvu u EU, mada takvo članstvo ni za Crnu Goru nije na vidiku u doglednoj budućnosti," navodi dalje Jutarnji list, koji podseća i na to da je svojevremeno i sama Hrvatska, neposredno posle rata, pa i krajem devedesetih – bila protiv stvaranja bescarinske unije, ili zajedničkog tržišta, videvši u tome "opasnost od stvaranja novih regionalnih asocijacija, sličnih nekoj 'novoj Jugoslaviji', u kojoj od država bivše Jugoslavije ne bi bilo Slovenije, ali bi bila i Albanija, te je i Zagreb na to gledao kao na moguću zamenu za članstvo u EU".
Uprkos svemu, Johanes Han još od sastanka u Sarajevu pre tri meseca na svim sastancima s predstavnicima država regiona lobira za ovu ideju:
"Sada je pojačao napore u tom smeru kako se približava samit o zapadnom Balkanu, u okviru takozvanog Berlinskog procesa, koji će se ovoga puta održati u Trstu, sredinom jula. Do tada bi se trebalo raditi na pripremi zakonskog okvira koji bi takvo tržište učinio delotvornim pa bi na tom skupu dali samo političku potporu."
Računa se da će u Trstu i nemačka kancelarka Angela Merkel, kao i drugi lideri važnih članica Evropske unije, dati doprinos u uveravanju partnera na Balkanu da podrže tu ideju.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
