Skup o rusko-srpskim odnosima i Zapadnom Balkanu u Beogradu: I o Kosovu i Krimu

"Jedini legitimni način da se reši ovaj problem jeste podela Kosova, na deo koji će pripadati Srbiji i na deo koji je nezavisan, ili koji će se priključiti Albaniji. Naravno to će zavisiti od referenduma u nekoliko delova ovog regiona i, naravno, ukoliko srpski stanovnici Kosova žele da se pridruže Srbiji – zašto ih zaustavljati?" rekao je za agenciju Beta ruski analitičar iz međunarodne nevladine organizacije za nadzor izbora u Zajednici nezavisnih država (CIS-EMO), Stanislav Bišok. On, zajedno sa članom predsedništva Saveta za međunarodne odnose pri Predsedništvu Rusije Antonijevičem Bezpaljko Bogdanom, profesoricom i zamenicom dekana Fakulteta za svetsku ekonomiju i međunarodnu politiku u Moskvi, Ekatarinom Entinom, kao i grupom ruskih intelektualaca, boravi u Beogradu gde se danas, u organizaciji srpskog Foruma za etničke odnose i Institutom za strateška istraživanja i analize upravo održava ekspertsko-strateški skup o Rusiji, Srbiji i Zapadnom Balkanu.

"Ako se Srbija pridruži Zapadu, Rusija više neće imati saveznika u ovom delu Evrope, a pitanje Kosova i Krima neće biti rešeno narednih najmanje 10 godina," kazao je Bišok.

Rusija će u Srbiji pojačavati prisustvo gde god može Predsednik Foruma za etničke odnose, Dušan Janjić, ocenio je da Srbiju upravo po pitanjima odnosa prema Zapadu, odnosno Rusiji, "čeka period izjašnjavanja", dodajući da će to biti glavna odlika 2017. i 2018. godine. "Čuli smo javne poruke Zapada da Srbija mora da smanji broj vojnih aktivnosti sa Rusijom i da se opredeli da li želi da sledi spoljnu politiku EU, a iste poruke dolaze i iz Rusije," rekao je Janjić za agenciju Beta, koji je domaćin današnjeg skupa u Beogradu. Predsednik Foruma za etničke odnose je ocenio i da će Rusija pojačavati prisustvo gde god može, "naročito preko vojske i obaveštajne zajednice". O uticaju Zapada i Rusije na Srbiju, Janjić je kazao da postoje brojne nevladine organizacije koje se definišu kao proruske, ili organizacije koje je "Rusija čak i napravila", i to je očigledno model koji je Moskva prenela sa Zapada.

Pitanje Krima i Kosova neće biti zvanično rešeno narednih 10-20 godina

U razgovoru za srpske medije pre održavanja skupa, Bišok je dalje objasnio paralelu između Kosova i Krima.

"Na Krimu nije bilo krvavih konflikata između različitih etničkih grupa, jer velika većina ljudi na Krimu bili su Rusi i oni koji govore ruski. Tamo je oko 10 odsto muslimana, ali svuda u svetu možemo da čujemo da je to muslimanska regija okupirana od strane Rusije. To nije istina. Na Kosovu su Srbi bili manjina, manjina prema kojoj se većina ophodila loše, na žalost. I nažalost, svetska zajednica se oglušila na situaciju na Kosovu sve dok Srbi nisu uzvratili  krajem '99-tih. Zapravo mislim da pitanje Kosova i Krima neće biti zvanično rešeno narednih 10, ili možda čak 20 godina. Postaviće se izazovi pred ove regione," rekao je.

Pošto je Zapad priznao nezavisnost Kosova "nema smisla postavljati pitanje legitimiteta" referenduma na Krimu, jer "ako se već jednom promene granice u Evropi, zašto ih ne promeniti i na drugom mestu u Evropi", dodao je.

Rusija neće više imati saveznike u ovom regionu ako se Srbija pridruži zapadnom bloku

O uticaju Rusije i Zapada na Srbiju, analitičar je rekao da "na žalost, danas nije moguće izbeći izjašnjavanje o pripadnosti određenom bloku" i da sada Brisel i Vašington primoravaju Srbiju da donese odluku i da se pridruži EU, pa čak i NATO-u.

Bišok je rekao da kulturološki i tradicionalno Rusija ima veći uticaj na Srbiju, ali da Rusija neće više imati saveznike u ovom regionu ako se Srbija pridruži zapadnom bloku:

"Ali i dalje mislim da Rusija treba da igra vidljiviju i čvršću ulogu u Srbiji jer naposletku, znamo da nije više u pitanju sentimentalna naklonost ka Srbiji. U pitanju je naš geopolitički interes, jer ako se Srbija pridruži Zapadnom bloku, onda Rusija nema saveznike u ovom delu Evrope i to je poprilično neprihvatljivo." 

Na Srbiju kulturološki i tradicionalno veći uticaj ima Rusija, dok je politički uticaj Zapada jači, složili su se i ostali ruski stručnjaci koji učestvuju na ovom skupu.

Na skupu koji je u 10 časova počeo u Medija centru govori se o ulozi etničkih sukoba u geopolitičkim trendovima kao novoj realnosti, transformaciji nacionalnih i državnih identiteta u globalizaciji i savremenim bezbednosnim izazovima.