Lekar koji nikada nije oguglao na ljudske muke i kome je lekarski poziv bio lična misija

„Bio je skromni velikan koji je za sobom ostavio veliko delo, bio je veliki učitelj generacijama studenata i mladih lekara početnika, koji se svemu što je radio predavao celim svojim bićem. (…) Ovaj titan ih je učio da budu titani, borci koji daju sebe do poslednjeg atoma snage, a sve to nenametljivo i sa očinskom toplinom, zbog čega su ga njegovi studenti beskrajno voleli i poštovali. Ličnim primerom im je pokazao kako odlaze najveći, direktno sa svog radnog mesta u večnost“, ovim se rečima Institut Dedinje oprostio od svog lekara Miška Borzanovića.

Profesor Milorad Borzanović preminuo je u nedelju od posledica infekcije koronavirusom u Beogradu u 61. godini.

Ostaće velika praznina na njegovom Institutu „Dedinje“, kojem se priključio još 1996. godine, dolazeći iz Kliničkog centra Priština i koji se od čuvenog lekara i profesora oprostio posebnim tekstom.

Četvrt veka neumorno je doprinosio uspesima i ugledu Instituta i bio je jedan od njegovih najeminentnijih doktora. Plenio je nesebičnom dobrotom, brilijantnim znanjem i požrtvovanjem, bio je omiljen i uvažen među kolegama, pacijentima i studentima, naveli su na Institutu u oproštajnoj poruci.

„Život pacijenata, za Miška Borzanovića, bio je svetinja, pa se oni danas u velikom bolu opraštaju od njega i ne štedeći reči, iskazuju svoja osećanja prema ovom velikom čoveku i stručnjaku. Zajednički imenitelj tih poruka je iskreno osećanje njegovih pacijenata da su zbog njegovog odlaska oni, pored Miškove porodice, najveći gubitnici, jer, retko se sreću ljudi koji plene tolikom dobrotom i predanošću da im se u potpunosti može predati život u ruke i poveriti briga o zdravlju“.

Na ponos svoje porodice i struke, osvedočio je svaki korak svoje blistave karijere, popločan visokomoralnim i ljudskim vrednostima, poručili su sa Instituta.

Na ljudske muke nikad nije oguglao, a stručnu pomoć pružao je svima sa podjednakom pažnjom, podsetili su takođe na ono što je bila osnovna vrednost ovog lekara.

„Govorio je da nam je dužnost da ostanemo ljudi, dok god nas je u ovozemaljskom životu, jer tako su ga učili njegova majka Nata i otac Dušan. Taj amanet je sledio do poslednjeg daha, ispunjavajući svoju ljudsku i lekarsku dužnost, boreći se, kao izuzetan kardiolog, za svaki otkucaj srca, pa i za onaj poslednji, SVOJ. Vodio je bitke za mnoge živote i uglavnom ih dobijao. Ovu poslednju za vlastiti, i pored ogromnih napora lekara – izgubio je“.

Ostaće velika rana na duši njegove porodice, kolega, prijatelja, pacijenata, i svih onih koji su ga poznavali kao čoveka koji je na lekarski poziv gledao kao na ličnu misiju.

„Žale za njim brojni raseljeni Srbi iz njegovog Prizrena, koji su bili posebno ponosni što je svesno zadržao dikciju i često koristio arhaizme njihovog kraja. Nedostajaće svojim brojnim drugarima koje je voleo da okuplja i sa kojima je uživao podsećajući se pesama i muzike svog detinjstva i mladosti“.

Naš veliki Miško Borzanović je govorio da ,,nema velike sreće, da je velika sreća samo zbir malih sreća, a na malim srećama treba stalno raditi“, a svojom pripadnošću Institutu je pružio veliku, veliku sreću i čast, oprostile su se kolege sa Dedinja od člana svog tima.

Institut će pronaći način da trajno sačuva njegovo ime i delo koje će biti podstrek i
nadahnuće budućim generacijama lekara i zdravstvenih radnika, poručili su na kraju

Miško Borzanović biće sahranjen u sredu 23. 12. 2020. godine u 11:45 min iz crkve na Bežanijskom groblju. Opelo počinje u 11:15 min.

Biografija

Profesor Borzanović rođen je 13. maja 1960. godine u Prizrenu, gde je završio osnovnu i srednju školu, a Medicinski fakultet sa skoro čistom desetkom, specijalističke, magistarske i doktorske studije – na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i Prištini.

Bio je načelnik Kardiološke službe Interne klinike Medicinskog fakulteta u Prištini, a potom i kardiolog i načelnik Službe za preoperativne pripreme IKVB Dedinje.

Svoj pedagoški rad započeo je od asistenta iz Interne medicine na Medicinskom fakultetu u Prištini, docenta na istom predmetu i fakultetu, potom i na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, do profesora.

Bio je član naučnih projekata Ministarstva za nauku i tehnologiju Republike Srbije i glavni istraživač u više naučnih studija.

Član je Lekarske komore Srbije, Kardiološke sekcije Srpskog lekarskog društva, Udruženja kardiologa Srbije, European Society of Cardiology i bio je dopisni član Akademije JUPIN (Jedinstveno Udruženje Pronalazača i Naučnika).

U stručnim i naučnim časopisima objavio je preko 200 radova iz oblasti kardiologije.

Imao je dodatno obrazovanje: Diplomu Jugoslovenske škole ultrazvuka iz oblasti kardiologije i angiologije, završio je Good Clinical Practice Course for Investigators, Research Physicians, site Nurses and other Research Professionals, u organizaciji ACRP Association of Clinical Research Professionals 

Dobitnik je više nagrada i priznanja. Bio je jedan od najomljenijih lekara ne samo zbog svoje stručnosti i posvećenosti pacijentu, već i zbog svojih ljudskih vrlina.

Posebno su ga poštovali pacijenti sa Kosova i Metohije i iz raškog okruga.

Iza sebe ostavio je suprugu, sina i ćerku. Svi oni su takođe lekari.

Preminuo profesor Borzanović