Na današnjem onlajn samitu u Sofiji u okviru „Berlinskog procesa“, premijeri zapadnobalkanske šestorke potpisali su Deklaraciju o zajedničkom regionalnom tržištu, kao i Deklaraciju o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan. Beograd je na sastanku predstavljala premijerka Srbije Ana Brnabić, a Prištinu, njen kolega, Avdulah Hoti.
Brnabić je u svom izlaganju poručila da Srbija želi da ubrza procese integracije u EU, kao i da snažno podržava pristupanje suseda Uniji, posebno Severne Makedonije i Albanije, jer je to, kako je navela, izuzetno važno za prosperitet i stabilnost čitavog regiona.
Takođe je, kako se navodi u saopštenju, govorila o ekonomskim izazovima koji je uzrokovala pandemija, te je izrazila želju za proširenjem veze Zelenog koridora izvan Zapadnog Balkana, proširujući domet i potencijal prema susednim državama članicama EU i široj EU.
Osim toga, premijerka je iskazala spremnost za priključivanje jedinstvenom području plaćanja u evrima (SEPA), inicijativi EU za pojednostavljivanjem bankovnih transfera, jer bi to, smatra, rezultiralo smanjenjem troškova regionalnih plaćanja i poslužilo kao dobar mehanizam za post-kovid oporavak.
U saopštenju se još dodaje da je Brnabić ponovila posvećenost Srbije sprovođenju svih pet stubova Zelene agende, u skladu sa regionalnom socijalno-ekonomskom stvarnošću, te da je zamolila partnere iz EU da razmotre načine koji bi nam omogućili da pristupimo dodatnim finansijskim sredstvima za njeno sprovođenje.
Hoti: Ukloniti sve prepreke slobodnom kretanju
Kosovski premijer, Avdulah Hoti, kazao je da veruje da su učesnici Berlinskog procesa, koji su, kako je izjavio „jednaki u pravima i odgovornostima“, preduzeli važan korak ka približavanju EU, te da je postignut značajan napredak od početka ovog procesa.
Kazao je da regionalna ekonomska saradnja podstiče rast, povećava konkurenciju i strane investicije u regionu, ubrzavajući približavanje Evropskoj uniji.
Poručio je i da bi učesnici treblo da uklone sve prepreke slobodnom kretanju robe, kapitala, usluga i ljudi.
Hoti međutim kaže da nedostatak normalizacije odnosa među učesnicima samita, a u prvom redu nepriznavanje Kosova od strane Srbije i BiH sprečava razvijanje potencijala regionalne ekonomske saradnje.
Dodao je i da očekuje da će se proces briselskog dijaloga uspešno završiti, kao i da je Priština posvećena rešavanju svih pitanja sa Beogradom u njegovom okviru.
Na kraju je naglasio da Regionalna ekonomska zona nije alternativa evropskim integracijama, te da bi ona trebalo da „ubrza punopravno i zajedničko članstvo balkanske šestorke u EU“.
Na samitu su učestvovali i premijeri Bugarske i Severne Makedonije Bojko Borisov i Zoran Zaev, u svojstvu koorganizatora, nemačka kancelarka Angela Merkel, francuski predsednik Emanuel Makron, kao i visoki zvaničnici EU.
Borelj: Zapadni Balkan u srcu Evrope, budućnost u EU
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku, Žozep Borelj, kazao je da je „Zapadni Balkan u srcu Evrope, te da je njegova budućnost u Evropskoj uniji“.
Upravo zbog toga navodi da je angažovanje EU „bilo i ostalo snažno“.
On je uoči današnjeg sastanka naglasio da je zajednički interes integracija Zapadnog Balkana i poboljšanje prosperiteta, pravde i sigurnosti na tom području.
Govoreći o pandemiju kao zajedničkom problemu, Borelj je istakao da je EU od početka pandemije podržala Zapadni Balkan.
Borelj smatra da potpisivanje Deklaracije o zajedničkom tržištu „otključava ekonomski potencijal regiona i čini region ekonomski sposobnim za pridruživanje Evropskoj uniji“.
„U svemu tome ne smemo zaboraviti da oporavak mora biti održiv i socijalno pravedan. A to znači težnja ka zelenom ekonomskom oporavku i digitalnoj transformaciji ekonomije i društva”, rekao je.
Borelj kaže da to znači da investicije moraju biti potkrepljene temeljnim reformama koje su potrebne na evropskom putu.
Makron: Dijalog Beograda i Prištine pitanje bezbednosti EU
Francuski predsednik Emanuel Makron koji je učestvovao da današanjem video samitu Berlinskog procesa, izjavio je da je dijalog Beograda i Prištine pitanje bezbednosti EU, te da je nastavak dijaloga nakon 20 meseci zastoja jedna od pozitivnih stvari koja se dogodila na Zapadnom Balkanu.
„Spor između Kosova i Srbije je stvar evropske bezbednosti, zbog čega je neophodno da Evropska unija predvodi posredovanje između dve strane kako bi se dobro završilo“, rekao je Makron.
Prema njegovim rečima, Francuska je doprinela „pozitivnim koracima na Balkanu“.
Takođe je izrazio nadu da će se ojačati međusobna saradnja zapadnobalkanskih država, ubrzati reforme po pitanju vladavine prava i ekonomiji.
Pročitajte još:
Na sastanku u sklopu „Berlinskog procesa“ Stubla o „zločinima Srbije“, Selaković o formiranju ZSO
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
