RSE: Veruje se da je više od 80 ljudi sa Kosova i dalje u ratnim zonama Sirije

Izvor: RSE (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Institut za bezbednost i integraciju u Prištini, koji se uglavnom bavi građanima Kosova koji se vraćaju iz Sirije, kaže da je manje od 100 ljudi sa Kosova, uključujući žene i decu, i dalje u različitim sirijskim kampovima.

Kosovske institucije u međuvremenu ne pružaju informacije o tome šta se radi pri povratku građana iz Sirije.

Prošle godine je Ministarstvo pravde bilo uključeno u povratak građana Kosova iz Sirije, a sada je odgovornost prešla na Ministarstvo unutrašnjih poslova.

„Ministarstvo unutrašnjih poslova nacionalni je koordinator protiv terorizma i radikalizacije. Mislim da imaju tačne brojeve i da možete da od njih dođete do detaljnijih informacija. Za akcije koje se preduzimaju ili su već preduzete mislim da je najkompententnija adresa Ministarstvo unutrašnjih poslova“, rekao je Seljim Seljimi (Selim Selimi) ministar pravde u kosovskoj vladi.

Ministarstvo unutrašnjih poslova, međutim, nije odgovorilo na pitanje Radija Slobodne Evrope u vezi sa ovim procesom.

Prema vlastima na Kosovu, od početka 2012. godine, oko 400 građana Kosova otišlo je u Siriju da bi se pridružilo militantnoj grupi Islamske države.

U istom periodu, od 2012. godine, navodi se da je više od 100 ljudi sa Kosova stradalo u sukobima.

19. aprila 2019., uz pomoć Sjedinjenih Država, Kosovo je uspelo da vrati iz Sirije 110 svojih državljana, uključujući 32 žene, 74 dece i četiri borca. Smatra se da je u Siriji i dalje još 87 ljudi – oko 30 boraca, 49 žena i osmoro dece.

Vlada Kosova, nakon povratka prve grupe nije potvrdila da li postoje planovi za novu operaciju povratka građana Kosova koji su ostali na teritoriji Sirije.

Vlada Kosova poseduje državnu strategiju protiv terorizma u cilju sprečavanja i borbe protiv terorizma.

Kroz akcije koje proizilaze iz ovog dokumenta, vlada ima za cilj da se suprotstavi ekstremističkim ili radikalnim ideologijama i bori se protiv njih, kao i da spreči terorističke aktivnosti.

U okviru ove strategije i programa za deradikalizaciju, Vlada Kosova je 2018. godine započela sa programom deradikalizacije u zatvorima, gde se uglavnom radi sa zatvorenicima koji su bili deo terorističkih organizacija, poput militantne grupe Islamske države u Siriji i Iraku.

Direktor odbora Instituta za bezbednost i integraciju iz Prištine, Arber Vokri (Vokrri), rekao je za Radio Slobodna Evropa da je teško znati koliko je stanovnika Kosova u Siriji.

„Prema našim podacima, ima manje od 100 ljudi, a može biti i između 60 i 80 ljudi. Statistika je zbunjujuća jer su u ovaj broj takođe uključena deca rođena u mešovitim brakovima (brakovi žena sa Kosova nakon smrti prvog muža). Jedan roditelj može biti Albanac, a drugi sa Kavkaza ili negde drugde, i tada ne može biti konačnih tačnih podataka“, rekao je Vokri.

Takođe kaže da je integracija povratnika i dalje izazov za kosovske institucije i da je najveći problem u tom pogledu nedovoljan budžet.

„Institucije su obaveštene, odnosno prikupile su dovoljno podataka o fenomenu, motivima građana da tamo odu, boravku i situaciji na terenu i sastavile strategiju za koju možemo reći da je dobra, ako se sprovede u potpunosti. To znači da je institucionalni odgovor dobar, ali problem je u nedovoljnom budžetu“, objašnjava Vokri.

Ramadan Skadar, predstavnik Islamske zajednice na Kosovu (IZK), kaže da IZK nema tačne podatke o tome koliko građana Kosova može biti u Siriji.

„Pomogli smo reintegraciji i deradikalizaciji, a zatim smo pomogli sa paketima hrane, socijalnom pomoći i savetima i na druge načine koji su bili deo nacionalne strategije za ovaj posao“, kaže Skadar.

Vokri kaže da je uprkos nedostatku sredstava u budžetu države, reintegracija povratnika iz Sirije na Kosovo ometana neadekvatnom intervencijom civilnog društva i pojedinih medija.

Nije pomenuo o kojim organizacijama i medijima je reč.

„(Oni) su u velikoj meri uvećali problem, uzrokujući strah i nesigurnost među rođacima ovih ljudi o kojima govorimo. Čak i nakon toga, to je rezultiralo svojevrsnim oklevanjem da sarađuju sa kosovskim institucijama. U bliskoj budućnosti mislim da bi fokus trebalo biti na ispravljanju uplitanja civilnog društva“, rekao je Vokri.

Američki Stejt department je 20. juna ove godine objavio godišnji izveštaj o terorizmu u svetu. Za Kosovo se kaže da je zemlja nastavila da se bori sa pretnjom terorizma u bliskoj saradnji sa Sjedinjenim Državama.

„Iako vlada ima Odeljenje za prevenciju i reintegraciju u Ministarstvu unutrašnjih poslova, resursi i ograničene mogućnosti ometaju sposobnost vlade da pruži potrebne usluge i pomoć“, navodi se u izveštaju.

Najzad, četvoro dece i žena vratili su se ove nedelje u Albaniju iz kampa „al-Hol“ iz Sirije, gde su boravili oko dve godine.

Kampom „al-Hol“ upravljaju Kurdi i u njemu se nalaze zatvorenici koji su nekada bili deo militantne grupe, Islamske države ili njihovih porodica.

Kosovo je član Globalne koalicije za borbu protiv ISIS-a.

RSE