Jedan od problema tokom identifikacije ljudskih ostataka je činjenica da nisu svi rođaci nestalih lica dali uzorke krvi za analizu DNK, izjavila je zamenica direktora kosovskog Instituta za sudsku medicinu i stručnjakinja EULEX-a, Tarja Formisto, povodom Međunarodnog dana nestalih lica, uputivši ujedno apel porodicama nestalih da se jave.
„Postoje porodice koje iz različitih razloga odbijaju da daju uzorke krvi. Neki veruju da su njihovi rođaci i dalje živi, dok drugi ne žele da daju uzorak krvi pre nego što počinioci budu izvedeni pred lice pravde“, kazala je Formisto, saopšteno je iz EULEX-a.
Procenjuje da bi do 20 nestalih lica moglo biti identifikovano pomoću DNK kada bi porodice nestalih pristale da daju uzorke krvi.
„Želim da apelujem na sve rođake nestalih lica da daju uzorak krvi, kako bismo mogli da privedemo kraju postupak identifikacije nekih od njih“, poručila je.
Objašnjavajući razloge zbog kojih se, kako je navela, 1.640 lica na Kosovu još uvek vode kao nestali, Formisto je rekla da nedostaju nove i verodostojne informacije o tačnoj lokaciji grobova, dodajući da se neki posmrtni ostaci nalaze u masovnim grobnicama, a neki u manjim, skrivenim grobovima, kao i na grobljima u različitim oblastima, što otežava postupak lociranja ostataka.
„Tu je i pitanje određenog broja pogrešnih identifikacija. Nakon sukoba, tela su identifikovana po kratkom postupku, na primer pomoću slika, odeće i ličnih stvari, što je rezultovalo greškama koje je danas teško pronaći i ispraviti“, kazala je
Iz ove misije EU poručuju da u saradnji sa kolegama sa Kosova nastavljaju da rade na Institutu za sudsku medicinu, pružajući im ekspertizu i savet u identifikaciji potencijalnih skrivenih grobova i ekshumaciji i identifikaciji žrtava sukoba na Kosovu.
Od početka mandata EULEX-a pa do danas, Misija je sprovela 656 terenskih operacija u cilju pronalaženja nestalih lica, uključujući 166 ekshumacija. Identifikovani su ostaci 456 pojedinaca, među kojima 316 nestalih lica, saopšteno je iz EULEX-a
Međunarodni dan nestalih obeležava se danas u Gračanici.
Udruženje kidnapovanih i nestalih lica Kosova i Metohije i članovi porodice nestalih položiće danas venac ispred umetničke instalacije „MISSING“ ispred Doma kulture u Gračanici, dok će potom biti organizovana izložba fotografija iz knjige „Oteta istina“
30. avgusta obeležava se Međunarodni dan nestalih lica. Prema podacima Komisije za nestale Republike Srbije, procenjuje se da je u oružanim sukobima na prostoru bivše Jugoslavije nestalo oko 40.000 lica. Međunarodnom komitetu Crvenog krsta prijavljeno je 34.984 slučajeva, a prema podacima ove organizacije iz jula 2017. godine, u regionu se još uvek kao nestalo vodi 10.416 lica, od ovog broja 1.658 na Kosovu i Metohiji, 2.057 u Republici Hrvatskoj i 6.701 u Bosni i Hercegovini.
Prema nalazima Fonda za humanitarno pravo (FHP) u sklopu projekta „Kosovska knjiga Pamćenja“ od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine 10.093 civila izgubilo je život i/ili nestalo na Kosovu, od kojih 8.645 Albanaca, 1.013 Srba, 262 Roma, Aškalija i Egipćana, 84 Bošnjaka i 203 osoba drugih nacionalnosti.
Pitanje nestalih na Kosovu ove godine po prvi put je pokrenuto i u okviru političkih pregovora između Beograda i Prištine u sklopu briselskog procesa. Kako su pregovarači najavili, pregovaralo se o mogućnosti otvaranja arhiva Vojske Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije ali i „OVK“. Detalji dogovora, kao ni to da li je on postignut, nisu saopšteni.
Zvanični Beograd navodi da je u Briselu zatraženo od prištinske delegacije da otvori arhive „OVK“, dok će Srbija uraditi isto. Međutim, kako su u više navrata ponovili predsednik Srbije, kao i direktor Kancelarije za KiM, Marko Đurić, Priština je odbila ovakav predlog.
Pročitajte još:
Uticaj na rešavanje pitanja nestalih osoba postoji, ali nije dovoljno efektan
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
