„Kultura, kada je najdragoceniji posed, nikada nije samo prošlost. Kao zbirka svedočenja naša monografija ima skromnu ambiciju. Ali njeni urednici i izdavači imaju čvrstu nadu da će današnji narodi na Kosovu i Metohiji biti kadri da iznova započnu svoje razgovore, naglašavajući pozitivno sve ono što je konstruktivno, oblasti u kojima je nekada, kakva-takva, srpsko-albanska etnička simbioza postojala“ – odgovor je episkopa losanđeleskog i zapadnoameričkog Maksima, urednika knjige na engleskom „Hrišćansko nasleđe Kosova i Metohije“, nakon talasa nezadovljstva Albanaca sa Kosova pojavljivanjem ove knjige na fotografiji koju je na Tviter profilu objavio zvaničnik EU.
Samo jedan detalj na fotografiji koju je komesar za proširenje, Oliver Varhelj, objavio na Tviteru sa sastanka sa Aleksandrom Vučićem u prostorijama Misije Srbije pri EU u Briselu bio je dovoljan da kod Abanaca pokrene talas nezadovoljstva i teških optužbi na račun postupka evropskih zvaničnika. Na stočiću sa strane, između dva zvaničnika video se naslov knjige na engleskom: „Hrišćansko nasleđe Kosova i Metohije“.
„Više od diplomatskog skandala, provokacije i pristrasnosti“, „šovinistička knjiga“ i „promocija fašizma“ u evropskim institucijama, bili su komentari u Prištini, među njima i kosovske ministarke za spoljne poslove. Dodavši i da je to „derivat projekcije etničkog čišćenja i teritorijalne pretenzije, koji uništava suverenu i nezavisnu zemlju”, ministarka Meljiza Haradinaj Stubla (Meliza Haradinaj Stublla) uputila je protestnu notu EK, navodeći da se time promoviše „etnička mržnja sa uvredljivim sadržajem i neprihvatljivim nazivom za Kosovo“.
O knjizi koju je 2015. godine objavila izdavačka kuća ”Sebastijan press” iz Los Anđelesa i na koju su sa druge strane, ponosne srpske kulturne institucije, govorio je za Serbia Americana urednik knjige i edicije, Episkop losanđeleski i zapadnoamerički Maksim.
U intervjuu za Sabornikpress kaže da se pomenuto izdanje oslanjalo na prvo izdanje iz 1987. koje je imalo preko 800 strana i koje je sada prošireno na 1008 stranica.
Na prvom izdanju knjige iz 1987. radilo je desetine vrhunskih stručnjaka, akademika, profesora, istoričara, umetnika, dekan i profesori Bogoslovskog fakulteta, a na čelu svih njih bio je tadašnji Episkop Raško-prizrenski i potom Patrijarh Pavle. Saradnja sa SANU nije izostala ni na proširenom izdanju: profesor Bataković, akademik Subotić, episkopi Amfilohije, Irinej, Grigorije, prof. Predrag Puzović, dekan Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta i prof. Šijaković.
Živeći i radeći u Americi, smatrao je da mu je dužnost da duhovni, istorijski i kulturni značaj nasleđa Srba na Kosovu i Metohiji predstavi u međunarodnim institucijama i u akademskoj zajednici, van politike, kaže o motivaciji da pripremi ovo izdanje.
„Nepravda NATO zemalja i Međunarodnog protektorata na Kosovu i Metohiji ogleda se u tome što njihova intervencija nije donela mir, pravdu i sigurnost srpskom narodu, srpskoj crkvi i svetinjama. Zbog toga sam želeo da sa mojim saradnicima – a ova knjiga je uzor sabornog dela – da izdanjem na engleskom jeziku ukažemo na sve aspekte našeg kosovskog nasleđa, njegove istorije i duhovne baštine. Prisustvo ovakve publikacije u akademiji naučne monografije u akademiji – svetskim bibliotekama uticaće na akademske rasprave i ne može biti ignorisano kod pisanja buduće istorije ove naše oblasti“, kaže Vladika Maksim.
Knjiga je nakon talasa nezadovljstva iz Prištine, u međuvremenu postala dostupna i u online izdanju, za svakog zainteresovanog korisnika, upravo zato da bi se, kako su objasnili u eparhiji, upoznali sa njenim sadržajem.
Vladika Maksim, koji važi za jednog od najobrazovanijih i najomiljenijih vladika u SPC, ali istovremeno je i jedan od najčešće kritikovanih vladika unutar same crkve zbog otvorenog iskazivanja svojih intelektualno-duhovnih stavova, kaže da knjiga Hrišćansko nasleđe Kosova i Metohije, „zagovarajući prednost duhovne kulture nad politikom“, zapravo pomaže čitaocima da „prevaziđu uski ideološki pristup, karakterističan za današnje vreme“, ali takođe i „nacionalistički narativ“ i „sve deobe u politički napetoj atmosferi jučerašnjeg i današnjeg Kosova“.
Smatra da su ocene iz Prištine na račun knjige „neobjektivne“, podsećajući na mirotvornu ulogu patrijarha Pavla o „služenju drugom“ a ne „vladanju nad drugim“ tokom 33 godine službovanja na čelu Eparhije Raško-prizrenske a potom i na čelu SPC, naglašavajući da je pod njegovim pokroviteljstvom pokrenuta edicija još krajem 80-ih.
Na pitanje Da li je knjiga antialbanskog karaktera?, vladika poručuje da ona „ne može i nema karakter likovanja“.
„Ona pokazuje i to da izazov pomirenja legitimnog srpskog suvereniteta sa željom kosovskih Albanaca za samoupravom nije nepremostiva prepreka. Na Kosovu se ne može ne uočiti bol osetljivih duša obe strane, dva naroda koji traže pomoć. A mi osećamo kako Bog još nije izrekao poslednju reč ili sud o Kosovu i Metohiji“, navodi.
On ovu knjigu vidi kao poziv svim stranama da svoje razlike sagledaju u svetlosti istorije i budućnosti.
Hristos nas je Svojim životom naučio da postojimo ne da bismo vladali nad drugima; ili tačnije: da možemo postati vladari samo ako služimo drugima, ako živimo ne poništavajući druge. Ne želimo da pobeđujemo tako što ćemo druge da potremo, već želimo da živimo radošću koja svakog podiže iz beznađa. To je poruka monografije!
S druge strane, iznosi ocenu da „nova revidirana albanska istorija i obrazovni sistem prištinskih vlasti idu ruku pod ruku kako bi nametnuli jedan pseudo-identitet nekim od najvećih svetilišta“ koja su od Kosova načinili srpski Jerusalim.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
