Za meštane sela Banje u opštini Srbica, izolacija nije ništa novo, oni su, ističu, u nekoj vrsti karantina već dve decenije, ali je ipak pandemija novost. Ekipa RTK2 ih je obišla i saznala da su uprkos svim ostalim poteškoćama, i ovu krizu shvatili ozbiljno.
Čist vazduh na nadmorskoj visini do 700 metara, priroda koje se probudila iz zimskog sna i ne krije svoje raskošno lice, prva je pomisao na putu do sela Banje.
Ovo je idealno mesto za život i rad vrednih domaćina, ali se sve menja već na ulazu u ovo brdovito selo.
Putna infrastruktura je izuzetno loša, a raspoloženje skromnih stanovnika ne uliva nadu.
Na pitanje kako se snalaze u izolaciji, odgovor nikog ne ostavlja ravnodušnim.
“Od 1999. smo u karantinu, možda i pre, ali živimo. Bojimo se malo kad krenemo za Mitrovicu da nema virusa, ali ovde ne, čist je vazduh, priroda”, ističe Milan Kovačević.
Miloš ističe šta bi mladima u ovom selu koliko-toliko promenilo dugogodišnju svakodnevicu.
“Da budem iskren, život mladih je ovde dosta težak, nemamo baš materijalne uslove, a nemamo ni gde da izađemo kao što imaju naši vršnjaci u gradu. Treba nam bar sportsko igralište, nedostaje nam i još mnogo toga za one koji se bave sportom i koji treniraju rekreativno. Takođe imamo i nedostatke u obrazovanju, učenju stranih jezika i ostalih širokih mogućnosti”, kaže Miloš Kovačević.
On je student na četvrtoj godini prava, živi sa majkom u maloj kućici, ali je odlučan da se, nakon što završi školovanje, na svom ognjištu bori za bolji život budućih generacija.
“Imam planove da radim u državnim institucijama, ako bude prilike ovde najradije bih ostao, tu najviše volim, tu sam rođen i želim da doprinesem svom selu u poboljšanju uslova, da sve bude kao što sam zamišljao još kad sam krenuo u školu”, dodaje Miloš.
Pokušavamo da se vratimo na temu zbog koje smo došli, zanima nas kakva je situacija sa novim virusom. Stanovnici ovog sela napominju da pozitivnih slučajeva nema, a Ljubinka nam jasno kaže da se ne plaši.
„Biće kako je Božja volja“, napominje Ljubinka Ilić i nastavlja o onom što je muči.
“Prvo, doktora nemamo, nisu došli dve nedelje. Ja sam žena operisana, imam i pritisak i šećer i nervozu, sve se to nabralo, a kutije sa lekovima su mi prazne. Niko da izađe u susret, da donese tablete”, uznemireno naglašava Ljubinka Ilić.
Članovi kriznog štaba u ovom i susednom selu Suvo Grlo, svakodnevno zasedaju i informišu meštane o situaciji, pokušavaju da pomognu koliko su u prilici.
“Pričamo sa ljudima, stariji od 65 godina se pridržavaju svih pravila koja su preporučena, deca malo izlaze, ali šta je tu je, vazduh je čist, sredina je čista, rađena je dezinfekcija nekoliko puta. Hvala Bogu do sada nismo imali zaraženih, samo neka tako ostane. Imamo jedno sanitetsko vozilo, sad smo se uverili koliko nam to znači, a doktor dolazi tri puta nedeljno. Stariji, hronični bolesnici znaju svoje terapije, zna i doktor, skupljaju se knjižice, svako zna svoj termin, podeljeni su od 1. do 15. i od 15. do 30. Mi pripadamo Domu zdravlja Zubin Potok, tamo se knjižice odnesu. Kad stignu lekovi, mi kao krizni štab to dostavimo kome treba, nema problema u zdravstvu”, tvrdi Rajko Tomašević, predsednik kriznog štaba ispred opštine Srbica za sela Banje i Suvo Grlo.
I opet krađa
Čak i u vreme pandemije dok je pažnja javnosti usmerena na virus korona, a kretanje ograničeno na čitavoj teritoriji Kosova, krađe nisu zaobišle ni ovo selo. Na meti, još uvek nepoznatih lopova krajem marta našla se kuća porodice Ivana Zdravkovića, majstora varioca kome su odnesene sve mašine neophodne za rad u struci, ali i poljoprivredi.
“Uopšte je teško, ali kad ti neko uzme 4, 5 hiljada evra, treba da se kupi to, ja sam varioc, godinama sam to radio, po terenu sam non stop, Italija, Malta i ne možeš da kupiš sad jednu sekiru ako ne radiš”, kaže Ivan.
Kako trud i mukotrpan rad ne bi bio uzaludan, a krađe ponovile, pojedinci su odlučili da tokom noći stražare. Milan, mladi stočar koji uspešno upravlja farmom krava, čak je postelju u štali napravio.
“Više od pola ljudi u selu stražari, malo se i menjamo, ali ja već 15 dana uopšte nisam noću spavao”, ističe Milan.
U selu Banje nalazi se crkva posvećena Svetom Nikoli čudotvorcu. Sveštenik iz Osojana dolazi na poziv za praznike. Jedno od pitanja koje meštane ovog sela poslednjih dana muči jeste proslava Đurđevdana, jer polovina od 50 domaćinstava proslavlja ovu krsnu slavu.
Uglavnom su ovi gostoljubivi ljudi dočekivali goste iz drugih mesta, ali svesni su da ove godine to neće biti slučaj. Takođe, napominju da će ove godine, u cilju sprečavanja širenja virusa, izostati i tradicionalna proslava Markovdana.
Podsetite se reportaže KoSSeva iz ovog sela pre nekoliko godina: Čudesno selo Banje: U srcu Drenice, Srbija u srcu
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
