U dva sata i šest minuta nakon ponoći, pre više od dve decenije, NATO je bombardovao zgradu Radio-televizije Srbije i tada usmrtio 16 radnika. Zbog njihove pogibije osuđen je samo tadašnji direktor Dragoljub Milanović, dok do danas nije okriveno zbog čega sedište RTS-a nije evakuisano tokom bombardovanja, ko je sve znao da će ova zgrada biti meta NATO-a kao i kako je uopšte moguće da jedna medijska kuća bude legitimni cilj bombardovanja.
Svake godine od 23. aprila 1999. ispred spomenika “Zašto?” posvećenom poginulima, u beogradskom Tašmajdanskom parku, kod zgrade RTS-a okupljaju se porodice, kolege i prijatelji odajući poštu i postavljajući pitanje zašto su oni poginuli.
Zbog trenutne epidemiološke situacije u Srbiji i zabrane kretanja nije bilo okupljanja na ovogodišnjoj komemoraciji, a u ime porodica stradalih, govorio je Miroslav Medić, brat jednog od stradalih radnika RTS-a Siniše Medića.
On je rekao da je 16 radnika RTS-a „na svirep način mučki ubijeno na svojim radnim mestima bez prava da se zaštite i da se sklone na sigurno bar u vreme vazdušne opasnosti“.
„Zašto niko od čelnika 19 NATO zemalja koje su izvršile agresiju na našu zemlju bez odobrenja Saveta bezbednosti UN nije odgovarao za taj zločin? Zašto niko od državnih vlasti tada nije preduzeo ništa da se spreči ova tragedija? Zašto niko u Saveznom ministarstvu odbrane nije reagovao na nepostupanje tadašnjeg generalnog direktora Dragoljuba Milanovića po naredbi Savezne vlade pod brojem 37 po kojoj je bio obavezan da izmesti ljude i tehniku na rezervno mesto rada u slučaju ratnog stanja“, rekao je Miroslav Medić.
„Zašto oni koji su to morali i čija je to obaveza bila ništa nisu učinili da se ljudi zaštite iako je bilo najava da je televizija moguća meta? Da li je nečiji interes bio da bude još više mrtvih? Zašto gotovo niko nije pomogao porodicama da se pribave dokazi i rasvetle sve okolnosti koje su prethodile ovom zločinu? “, zapitao se Medić.
On je rekao da 21 godinu ispred spomenika traže odgovore na ista pitanja. „Tražimo istinu. Žrtve i ovaj spomenik su opomena da se ovakav zločin više nikada ne ponovi i ne zaboravi zbog budućih generacija“, rekao je Miroslav Medić.
Na dvadesetogodišnjicu bombardovanja RTS-a svedok napada, kamerman Dragan Stanar, rekao je da niko nije očekivao da će se to dogoditi, iako je bilo predznaka. U trenutku bombardovanja bio je u zgradi.
„Zaista nisam to očekivao. Međutim, kada sa ove distance, svih ovih godina razmišljam, bilo je predznaka da su se sve kockice složile da RTS bude bombardovan. Te večeri, za razliku od svih ranijih, u zgradi nije bilo nijednog stranog novinara, nijedne ekipe. Na platou kod televizije bila je postavljena i kamera za Breta Sandlera, koji se svake večeri odatle uključivao. Te večeri nije dolazio da izveštava“, opisao je Stanar.
Nezvanično, već godinama se govori o tome da se znalo da će NATO bombardovati RTS. To je prema jednoj verziji bilo poznato još 1998. u oktobru, kada su i bile prve najave bombardovanja Srbije. Prema drugoj verziji, RTS je dodat na listu ciljeva neposredno pred početak bombardovanja 1999. godine.
Porodice godinama tvrde da su tadašnje vlasti Srbije, odnosno Miloševićev režim, znale da će RTS biti bombardovan i da ih je na to upozorio NATO.
Juče je, povodom godišnjice stradanja zaposlenih u RTS-u, organizacija Žene u crnom uputila zahtev vlastima Srbije da obeštete porodice žrtava i da priznaju svoju odgovornost za ovaj zločin.
Žene u crnom su podsetile da odgovornost za njihovu smrt, prema sudski utvrđenoj istini, „snosi bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović koji uprkos tome što je imao jasnih saznanja da će zgrada RTS-a biti bombardovana, nije o tome obavestio svoje zaposlene“.
„Dragoljub Milanović, kao i celokupni režim Slobodana Miloševića, u kojem je tada ministar informisanja bio Aleksandar Vučić, snose odgovornost za žrtvovanje nevinih ljudi“, navele su Žene u crnom.
Dragoljub Milanović odslužio kaznu, nepoznato ko je još znao da će zgrada biti bombardovana
Zbog pogibije radnika RTS-a 2002. osuđen je samo tadašnji direktor Dragoljub Milanović, i to na 10 godina zatvora zbog teškog krivičnog dela protiv opšte bezbednosti. Kako je sud utvrdio, on nije preduzeo sve mere da se zaposleni i oprema zaštite i evakuišu uprkos tome što je bio upoznat da će zgrada biti bombardovana.
Ko je osim njega još znao da će NATO bombardovati zgradu RTS-a, do danas nije utvrđeno. Upravo je ovo jedno od pitanja na kojem insistiraju medijska i novinarska udruženja.
UNS i Strukovni sindikat RTS: NATO mora da odgovara za ubistvo 16 radnika RTS-a
Udruženje novinara Srbije (UNS) i Strukovni sindikat Radio-televizije Srbije (RTS) saopštili su danas, povodom 21. godišnjice od ubistva 16 medijskih radnika u NATO bombardovanju RTS-a, da odgovorni za taj ratni zločin ne smeju ostati van domašaja pravde.
U saopštenju se navodi, da su sve značajne međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava osudile ubijanje civila u RTS-u, a da Amnesti internešenel nameran napad na zgradu RTS-a kao civilni objekat i ubijanje 16 medijskih radnika, smatra ratnim zločinom.
Oni su podsetili da je bombardovanjem RTS-a 1999. godine „NATO ustanovio praksu upotrebe vojne sile protiv medija u međunarodnim sukobima, a da niko iz te vojne organizacije nije pozvan na odgovornost zbog zločina nad novinarima“.
Oni su naveli da se američki istraživački novinar Džeremi Skejhil na prošlogodišnjoj međunarodnoj konferenciji „Kraj nekažnjivosti za zločine nad novinarima“, koju su organizovali UNS i RTS, izvinio u ime svoje države zbog toga što je, kako je rekao, tokom NATO bombardovanja ona hladnokrvno ubila 16 radnika RTS-a.
„Ono što su SAD uradile bio je ratni zločin, a nijedan čovek nikada nije izveden pred lice pravde. Molim se i nadam da će pravda biti zadovoljena“, rekao je tada Skejhil.
UNS i Strukovni sindikat RTS-a naveli su u saopštenju da je Evropska federacija novinara na svojoj skupštini u Beogradu 2011. godine pozvala članice da se pridruže obeležavanju 23. aprila, Dana sećanja na 16 medijskih radnika ubijenih u NATO bombardovanju RTS-a.
Oni su podsetili da je bivši generalni direktor RTS-a, Dragoljub Milanović, odslužio zatvorsku kaznu zbog toga što zaposlene nije izmestio iz zgrade u Aberdarevoj, ali da do sada naši državni organi nisu pokazali spremnost da utvrde odgovornost NATO-a za ubistvo naših kolega.
Naveli su da očekuju i da Komitet za zaštitu novinara iz Njujorka na svoju listu ubijenih novinara i medijskih radnika uvrsti 16 radnika RTS-a.
U napadu NATO-a, u noći između 22. i 23. aprila, poginuli su:
Jelica Munitlak (27), Ksenija Banković (27), Darko Stoimenovski (25), Nebojša Stojanović (26), Dragorad Dragojević (27), Dragan Tasić (29), Aleksandar Deletić (30), Slaviša Stevanović (32), Siniša Medić (32), Ivan Stukalo (33), Dejan Marković (39), Milan Joksimović (47), Branislav Jovanović (50), Milovan Janković (59), Tomislav Mitrović (61) i Slobodan Jontić (54).
Povezani članak:
NUNS: Pravda o žrtvovanim radnicima RTS – a mora biti zadovoljena
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
