EU Observer: EU ili SAD – ko je nadležan za pregovore Beograda i Prištine

NATO ostaje u potpunosti posvećen svojoj misiji na Kosovu (KFOR) koja nastavlja da obezbeđuje sigurno i bezbedo okruženje i slobodu kretanja za sve zajednice, rekao je za EU Observer neimenovani zvaničnik zapadne vojne alijanse povodom navoda o povlačenju američkih vojnika sa Kosova, prenosi Beta.

Kako navodi EU Observer, više od godinu dana pošto su održani poslednji pregovori pod vođstvom EU, SAD guraju Beograd i Prištinu ka postizanju mirovnog sporazuma.

U novom gambitu, visoki američki zvaničnici zapretili su povlačenjem američkih trupa s Kosova ako Kosovo ne učini ustupke, piše briselski portal i podseća na izjave dvojice republikanskih senatora, Dejvida Perdjua i Randa Pola, da bi SAD trebalo da preispitaju svoje prisustvo na Kosovu ako Kosovo nije spremno da ukine Srbiji takse.

EU Observer podseća i da su Perdjuove komentare retvitovali specijalni američki izaslanik za Zapadni Balkan Ričard Grenel i sin američkog predsednika, 42-godišnji biznismen, Donald Tramp Junior, koji je naveo da je vreme da se 650 američkih vojnika sa Kosova vrati kući.

Sa 650, od ukupno 3.526 vojnika u mirovnim snagama NATO na Kosovu, SAD su zemlja sa najvećim kontigentom, navodi se i dodaje da je pritisak SAD usledio pošto su pregovori Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa koji su vođeni pod okriljem EU u zastoju od novembra 2018.

Kosovski predsednik, Hašim Tači i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, povremeno su se susretali na međunarodnim skupovima poput Minhenske bezbednosne konferencije, ali formalni pregovori pod vođstvom EU nikada nisu nastavljeni iako je šef evropske diplomatije Žozep Borel i Beograd i Prištinu u januaru pozvao na to, piše EU Observer.

U isto vreme, Grenel je uspeo da organizuje razgovore Tačija i Vučića u Beloj kući 3. marta, dodaje EU Observer.

Tači je tada u Vašingtonu izjavio da je „Amerika konačno preuzela dijalog Kosova i Srbije (od EU)“ ali Grenel, koji je ujedno i američki ambasador u Nemačkoj i vršilac dužnosti direktora američke nacionalne obaveštajne službe, nije želeo za  EU Observer da komentariše da li je Tači u pravu.

Grenel je rekao i da to što je on retvitovao Perdjuov komentar ne bi trebalo shvatati kao pretnju povlačenjem američkih trupa s Kosova.

Takođe je kao neistinite demantovao nedavne izveštaje kosovskog lista Bota sot da nacrt američkog sporazuma uključuje mogućnost razmene teritorija.

Tačijeve tvrdnje da su SAD preuzele mirovni proces demantovali su i u Briselu, piše EU Observer.

„Naravno da nisu“, rekao je portparol službe spoljnih poslova EU, povodom Tačijevih navoda da su SAD preuzele mirovni proces.

EU je „pozdravila američki angažman. Ali EU je jedini međunarodno zadužen posrednik u dijalogu Beograda i Prištine… Niko drugi to ne organizuje“, dodao je portparol, navodeći da diplomatija EU ima mandat UN.

„Razgovori koje su lideri Srbije i Kosova mogli voditi u SAD nisu deo dijaloga pod okriljem EU“, rekao je portparol EU.

EU Observer prenosi i izjavu neimenovanog NATO zvaničnika da „NATO takođe u potpunosti podržava nastavak dijaloga Beograda i Prištine uz posredovanje EU“.

Neki izvori u EU verovali su da se Bela kuća zalaže za brzi dogovor Kosova i Srbije, čak i po cenu mandata UN. Ali ko god da je glavni, služba EU za spoljne poslove pokazala je nežniji pristup nego SAD.

„Ne možemo ih naterati (Tačija i Vučića) da sednu za isti sto ako to ne žele“, rekao je portparol EU.

Podsećajući na to da je razgovor o razmeni teritorija u prošlosti izazvao žestoke kritike Nemačke, koja je upozorila da bi promene granica samo 20 godina posle ratova na Zapadnom Balkanu mogle da destabilizuju region, EU Observer piše da je i nemačka kancelarka Angela Merkel sada pokušala da iskoristi inicijativu pozivajući čelnike Srbije i Kosova sledeće nedelje u Berlin.

U međuvremenu, diplomatska formula SAD da su dve strane, Beograd i Priština te koji odlučuju o teritorijima,  ostavlja otvorena vrata za opciju razmene teritorija.

Ko god da je zadužen, američka ili spoljnopolitička služba EU, ta se opcija u svakom slučaju pojavljuje na stolu.

Upitan da li je spoljnopolitička služba EU podržala tu ideju, portparol EU rekao je da je „cilj potpuna normalizacija odnosa kroz pravno obavezujući sporazum“.

„Sadržaj, opseg, priroda i obim takvog sporazuma treba da odrede dva glavna aktera (Beograd i Priština)“, dodao je.