Račak 21 godinu kasnije: Za Prištinu glavni događaj, u Beogradu tišina

Na Kosovu se obeležava 21 godina od Račka. Organizovano je više događaja, od jučerašnje konferencije u Prištini „Račak nije laž“, preko današnjeg okupljanja u Račku i Štimlju. Poslate su poruke da se pre 21 godinu tu dogodio masakr, da su srpski policajci ubili albanske civile, da bi trebalo da se oformi sud za zločine Srba na Albancima, ali i kritike prema EU da stoji mirno dok Srbija negira zločine. Iz Beograda i dalje bez komentara, osim nekoliko rečenica predsednika Vučića o Nikoli Sanduloviću u Prištini ovim povodom.

Događaj koji se zbio 15. januara 1999, i 21 godinu kasnije jedna je od najosetljivijih tema za srpsku i albansku javnost. Za kosovske Albance, veći deo regiona i zapadne vlade, radi se o „masakru civila“, za zvaničnu srpsku stranu, u pitanju je bio „oružani sukob između srpske policije i pobunjenih naoružanih i uniformisanih Albanaca“ tokom akcije policije u opštini Štimlje. Posebno osetljivo i bolno za srpsku javnost je sećanje na Račak kao povod za bombardovanje.

Današnji počasni građanin Kosova a nekada šef Verifikacione misije OEBS-a, Vilijam Voker je 15. januara 1999. okarakterisao Račak kao mesto masakra nad nedužnim civilima koje su izvršile jugoslovenske, odnosno sprske snage, što je poslužilo kao  neposredan i zvanični povod za 78-dnevno bombardovanje tadašnje SR Jugoslavije od strane NATO-a.

“Volela bih da se ljudi sećaju svega pre i posle Račka. Mnogo civila je poginulo na obe strane tokom sukoba na Kosovu. Sećam se da me je tokom suđenja u Haškom tribunalu Slobodan Milošević optužio da je manje-više zbog moje istrage u Račku počelo bombardovanje. Moram da podsetim da je NATO još u jesen 1998. aktivirao pripremu za bombardovanje i da se pripremalo mnogo pre toga. Želim da se ljudi toga sećaju” – ovo je 2017. godine u ekskluzivnom intervjuu za Insajder, rekla finska patologinja Helen Ranta koja je 1999, sa finskim forenzičkim timom sprovodila istragu u Račku, odnosno radila obdukciju 45 ubijenih Albanaca.

Ranta je potvrdila da nije bilo premeštanja i presvlačenja 45 žrtava u Račku kao i da su svi ubijeni iz blizine. Međutim, njen izveštaj nije do kraja potvrdio ni izjave tadašnjeg šefa Vilijama Vokera.

Takođe, potvrđuje da su na izveštaj tima finskih patologa pokušavali da utiču i Voker, ali i drugi diplomatski krugovi i predstavnici Srbije.

“Voker je želeo da se moji nalazi i nalazi mog tima više slažu s njegovim izveštajem, da imenujem krivca za Račak. To nisam mogla da uradim jer sam ja naučnik, ne političar, diplomata ili nešto drugo. Istina je da je želeo da potvrdim njegove nalaze, ali ja to nisam mogla da uradim”, navodi Ranta.

Vilijam Voker boravi na Kosovu. Ponovio je da se dogodio masakr, te da on predstavlja dokaz za sve ono što se dogodilo na čitavom Kosovu.

„Drago mi je što svake godine sve više ljudi dolazi ovde da vidi šta se desilo u ovoj zemlji, jer to predstavlja ono što se dešavalo širom Kosova“.

„Masakri koji su se dogodili doveli su do slobode i nezavisnog Kosova. Ali svaki put kada dođem ovde sećam se 15. januara 1999. godine i sećanja su mi loša“, poručio je Voker za medije. Sa druge strane, izrazio je zadovoljstvo zbog “načina na koji ga ljudi dočekuju”.

„Žrtve Račka su pečat oslobođenja i izgradnje Kosova“, kazao je lider LDK Isa Mustafa.

Za predsednika kosovske skupštine, Kadrija Veseljija, u pitanju je „najgori masakr srpske države“, čiju istorijsku odgovornost toleriše EU, ali da zločini protiv čovečnosti ne zastarevaju.

„Danas se sećamo masakra u Račku, jednog od najgorih srpske države nad nevinim civilima na Kosovu. Ostalih dana u godini, sa tugom ćemo se takođe sećati naših nacionalnih rana u Prekazu, Studimlju, Obriju, selu Meja, Vrbovcu i širom Kosova, kao rezultat drugih masovnih zločina koji su bili deo projekta srpske države za istrebljenje albanskog naroda“.

Ponovio je da je neizbežno i potrebno uspostavljanje Međunarodnog suda za kažnjavanje srpskih zločina nad Albancima kako bi se ostvario trajni mir i stabilnost na Balkanu.

Mir se ne može graditi na nepravdi, kazao je.

Poricanje zločina u Račku je „trajni zločin protiv naroda i države Kosovo“, smatra predsednik Samoopredeljenja, Aljbin Kurti, koji je takođe prisustvovao skupu.

„Vest o masakru u Račku šokirala je i prestravila Kosovo, ali ga je učinila svesnim i alarmirala demokratski svet i međunarodnu diplomatiju. Masakr u Račku bio je presudan za NATO bombardovanje Miloševićeve Jugoslavije“, poručio je Kurti.

Dodao je da i 21 godinu kasnije „i dalje nema pravde za žrtve i porodice“, te da je „obaveza lokalnih institucija i međunarodnih partnera da ih privedu pravdi i izvrše pritisak na Srbiju tako da svi zločinci koji su pogubili i oni koji su naredili masakr u Račku, budu izvedeni pred sud i budu osuđeni“.

Tači ponavlja da su Račak i ostali zločini – „genocid koji je država Srbija počinila nad narodom Kosova“, takođe izrazivši nezadovoljstvo međunarodnom zajednicom na njihovom rasvetljavanju.

Kosovsko MSP: Vučićevo negiranje Račka pogoršalo odnose Beograda i Prištine

Danas se takođe oglasilo i kosovsko ministarstvo spoljnih poslova koje je pozvalo međunarodnu zajednicu da izvrši pritisak na Srbiju da „privede pravdi one koji su ubili i masakrirali 45 nevinih albanskih civila“.

Osim da je reč o jednom od „najgorih zločina protiv čovečnosti“, ovo ministarstvo poručuje da je nedavno negiranje onoga što se dogodilo u Račku od strane Aleksandra Vučića, pogoršalo odnose između Beograda i Prištine.

Tači se takođe pridružio drugim prištinskim zvaničnicima, uporedivši predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, sa Slobodanom Miloševićem, a zbog negiranja Račka.

U društvu kosovskog predsednika u Račku je danas bio i njegov kolega iz Albanije, Iljir Meta koji je događaje u Račku 1999. definisao sa tri reči „zločin protiv čovečnosti“, prenose kosovski mediji.

„Bio je to čin koji je šokirao ceo svet, ali je pokrenuo zapadni svet, zatim NATO intervenciju na Kosovu“, dodao je.

Sa druge strane, „svaki pokušaj negiranja masakra“, po Meti stvara rizik od „recikliranja nasilja“.

21 godišnjica od događaja u Račku obeležiće se večeras i u Švajcarskoj, skupom koji organizuje Centar „Genocid na Kosovu – Otvorena rana“, prenose kosovski mediji.

U Beogradu – bez reakcija. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, juče i danas, u dva navrata je samo kratko prokomentarisao – prvo Vokerove napore, kako vidi – na formiranju kosovske vlade, a danas prisustvo Nikole Sandulovića na konferenciji o Račku.

„Koliki je značaj Vilijama Vokera govori i njegovo društvo. Ako vam je društvo Nikola Sandulović, poznati narko diler, onaj čovek koji je predviđao i tražio Đinđićevu smrt svojevremeno i jedan, kako bih rekao, pa ne znam… Ako je to njihova snaga, čestitam i Vilijamu Vokeru, a ako je istinoljubivost u pitanju to je jedan od najvećih lažova uz Milovana Brkića i neke od političkih protivnika koje sad neću da pominjem“, kazao je danas u Bečeju.

„Taj stručnjak je došao da formira vladu“, jer sada kada misli da je „stvorio nezavisno Kosovo, želi da stvori Veliku Albaniju“, kazao je za Vokera juče, ali mu i poručio: „Mani se ćorava posla, Vilijame. Nije Srbija više šaka zobi koju možete da pozobate“.

„Račak“ je tokom 2019. aktuelizovan na srpskoj i kosovskoj političkoj sceni nakon što je poslanik u sedmom sazivu kosovske skupštine i član Srpske liste, Ivan Todosijević, događaj iz 1999, okarakterisao „izmišljenim“, da bi potom bio smenjen i pokrenuto suđenje. Osuđen je na dve godine zatvora, u čiju zaštitu su stali Srpska lista i srpski državni vrh.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je tada da je Voker „falsifikovao“ Račak, a Vokera nedavno opisao kao „belosvetskog prevaranta, lopužu, hohštaplera i prevaranta“.

Zbog ove izjave usledila je osuda prištinskih zvaničnika i krivična prijava protiv Vučića od strane nekadašnjeg advokata porodica žrtava u slučaju Račak, Toma Gašija.

U reakciji koja je potom usledila, sam Voker je poručio da ovo nije prvi put u poslednjih dvadeset godina „da me zvaničnici u Beogradu nazivaju različitim imenima i izmišljaju šta se dogodilo u Račku.

Slučaj „Račak“, ostao je do danas kontraverzan u delu javnosti. Osim suprotstavljenih stavova dve strane, kontroverznosti doprinose i tadašnji, kako je predstavljeno kroz medije, različiti zaključci sa obdukcije 45 tela ubijenih Albanaca, kao i same političke posledice nastale nakon ovog slučaja – pre svega bombardovanje, potom i povlačenje bezbednosnih snaga federalne države, uspostavljanje međunarodne misije, u okviru koje je Kosovo devet godina kasnije jednostrano, ali uz podršku ključnih zapadnih zemalja, proglasilo i nezavisnost.

Kontraverzi nema, međutim, za međunarodne misije.

Kvinta je u jučerašnjem saopštenju iz Prištine potvrdila još jednom da se radi o „masakru“, koji je „na kraju podstakao saveznike NATO-a da intervenišu i okončaju humanitarnu katastrofu“.

„Čuvajmo sećanje na one koji su stradali u Račku i svih drugih pokolja na Kosovu pre dve decenije, radeći zajedno na izgradnji budućnosti mira, pravde i blagostanja za buduće generacije. Vlade Kosova i Srbije moraju da osiguraju da žrtve i njihove porodice imaju potpuni pristup pravdi i informacijama o sudbini njihovih najmilijih“, poručili su u saopštenju za javnost.

A potom su i dodali: „Građani svih nacionalnosti bi trebalo da se osećaju kao kod svoje kuće i da slobodno žive i rade u miru sa svojim komšijama. Kao što se u Deklaraciji o nezavisnosti ove zemlje kaže, Kosovo je ‘zemlja posvećena tome da se suoči sa bolnom zaostavštinom nedavne prošlosti u duhu pomirenja i oproštenja. Posvećena zaštiti, promovisanju i poštovanju različitosti naših naroda’. Naš zajednički cilj je da neprekidno podržavamo Kosovo na tom putu“.

Danas se oglasio i OEBS: „15. januara 1999, 45 kosovskih Albanaca masakrirano je u Račku. Pridružujemo se odavanju počasti nedužno oduzetim životima u Račku, kao i širom Kosova u ovom periodu. Izražavamo svoje najdublje saučešće porodicama žrtava i ostajemo posvećeni principima vladavine prava, javne bezbednosti i mirne budućnosti za sve“.

Račak zvanično istražuje kosovsko Specijalno tužilaštvo

Tužiteljka Specijalno tužilaštva Kosova, Drita Hajdari, koja je inače predmetni tužilac u slučaju Račka, za Kallxo je govorila o toku istrage.

„Istragu o masakru u Račku otvorila sam prošle godine, nakon što smo dobili predmete ratnih zločina od Kancelarije tužioca EULEX-a“, rekla je danas Hajdari koja slučaj istražuje u saradnji sa Istražnom jedinicom za ratne zločine Kosovske policije.

„Do sada smo prikupili izveštaje sa autopsije i ispitani su svedoci, oni koji su preživeli, ali i drugi svedoci događaja“, rekla je Hajdari za Kallxo, dodajući da se nastavlja sa prikupljanjem svedočenja, drugih dokaza i informacija, među njima i spisa iz haškog tribunala.

Kako Hajdari navodi, istražuje se i komandna odgovornost za ovaj slučaj.