Potraga za poslom je spojila Srbe i Albance u Gračanici. Ni nacionalna pripadnost ni jezička barijera ne sprečavaju vredne ljude da obavljaju svoj posao i da se pri tom odlično slažu.
U Gračanici posluje nekoliko trgovinskih objekata čiji su vlasnici Albanci, a u njima rade i Srbi. Godinama unazad multietničnost je ovde itekako izražena i može poslužiti kao primer kako pripadnici različitih zajednica mogu funkcionisati zajedno.
„Ovde radi oko 30 radnika, 50% je srpske nacionalnosti, nemamo poteškoća, veoma dobro funkcionišemo kao kolektiv. I ne samo tokom radnog vremena, družimo se i van radnog vremena. Pre sedam godina kada sam počeo da radim nisam znao srpski, a ni Srbi nisu znali albanski jezik, vremenom smo počeli da učimo jezike jedni drugih, pa se sada lakše razumemo. Ovde ne gledamo ko je Srbin, a ko Albanac, svi imaju isti tretman“, istakao je Arber Gaši, menadžer trgovinskog objekta.
Srbi i Albanci su zadovoljni uslovima rada, kažu danas se teško dolazi do posla i ističu da se odlično slažu i polako savladavaju i jezičku barijeru kako bi pospešili međusobnu komunikaciju. Tu su da bi radili i opstali pa i ne razmišljaju o predrasudama koje koče većinu pripadnika ovih zajednica da jedni na druge gledaju kao na ljude.
„Pre 5 godina kada sam počeo da radim ovde bilo mi je malo teško. Nisam znao jezik, pa nisam razumeo mušterije, posle nekog vremena uspeo sam da naučim osnovne reči na srpskom jeziku, sada razumem pitanja i potrebe mušterija. Sa kolegama se slažemo veoma dobro, nemamo nikakvih problema. Kolektiv je veoma dobar, ne pravimo nikakve razlike ko je Albanac, a ko Srbin. Početak je bio težak jer sam i drugačije razmišljao ali sada nije problem. Sada izlazimo zajedno, pijemo kafu, ne postoji nikakav problem“, izjavio je Egzon Grbeši.
„Nisam imao posao, ovde sam konkurisao i počeo da radim. Veoma lepo se slažemo sa kolegama, nema nikakvih problema, komuniciramo na srpskom i albanskom jeziku. Pomažemo jedni drugima, družimo se. Nismo imali nikakvih predrasuda kada smo došli ovde, ovde se ne odvajamo po nacionalnoj osnovi. Družimo se i van posla, zajednički rad uspeo je dosta da nas zbliži“, naveo je Marko Denić iz Gračanice.
Trgovinski objekti su mesta u kojima se susreću pripadnici svih zajednica na Kosovu.
„Za mene su svi isti, jako su ljubazni, nemam reči. Uvek ovde dolazim u trgovinu, govorim srpski i albanski tako da mi komunikacija ne predstavlja problem“.
„I ovde se dešava da se na kasi baš dobro ne razumemo, zbog jezičke barijere ali opet se na kraju sve sredi“, kažu oni koji su došli da pazare.
Da je suživot moguć, svedoči i primer ovih radnih ljudi, neopterećenih nacionalnom različitošću. Oni su svesni da je upravo to ono što ih svakodnevno zbližava, jer u različitosti je i lepota življenja.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
