Danas se u Evropi obeležavaju dva značajna datuma – Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope, koji se vezuju za kraj Drugog svetskog rata i početak evropske integracije. Dan pobede se takođe obeležava u Ruskoj Federaciji a nepremostivi jaz dve strane čini ruska agresija na Ukrajinu. Srbija ga premošćuje tako što je predsednik u Moskvi a njegov šef diplomatije kod Evropljana.
Dan pobede nad fašizmom, koji se u većem delu Evrope obeležava i 8. maja, podseća na bezuslovnu kapitulaciju nacističke Nemačke 1945. godine i okončanje Drugog svetskog rata u Evropi. U Rusiji i zemljama pod njenim uticajem, uključujući Srbiju, ovaj dan se slavi 9. maja, jer je kapitulacija stupila na snagu po moskovskom vremenu upravo tog datuma.
Centralni događaj u Moskvi je tradicionalna vojna parada na Crvenom trgu, na kojoj će ove godine prisustvovati više svetskih lidera, uključujući kineskog predsednika Si Đinpinga i predsednika Brazila Luiza Injasija Lule da Silvu. Ipak, zbog aktuelnih političkih tenzija, većina lidera EU bojkotuje ovu proslavu, dok bi iz regiona, vojnoj paradi, trebalo da prisustvuju predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.
Na početku događaja obratio se ruski predsednik, Vladimir Putin. Nakon minuta tišine za sve pale ruske ratnike u ratovima kroz istoriju, započelo se i sa tradicionalnom vojnom paradom.
Istog dana, 9. maja, u zemljama Evropske unije i drugim evropskim državama obeležava se Dan Evrope, u znak sećanja na Šumanovu deklaraciju iz 1950. godine, koja je predstavljala prvi korak ka stvaranju današnje Evropske unije. Ove godine se obeležava 80 godina od završetka Drugog svetskog rata i 75 godina od početka evropske integracije.
Dan Evrope simbolizuje prekretnicu u odnosima evropskih zemalja i otvara put ka zajedničkoj saradnji i miru na kontinentu. Manifestacije povodom Dana Evrope biće organizovane i u Beogradu, gde će se proslava održavati od 8. do 9. maja.
U 8.00 sati, na spomenik „Neznanom junaku na Avali“ venac polaže novi premijer Đuro Macut, u 10.00 časova, ispred Groblja oslobodilaca Beograda, delegacija Zeleno-levog fronta položiće cveće, u 11.00 na Groblju oslobodilaca Beograda, državna ceremonija obeležavanja Dana pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu, javlja Beta.
Vence na spomenik „Večna vatra“ i na spomenik Crvenoarmejcu položiće predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević. Potom će u 17.30 u Palati umetnosti „Madlena“ biti održana svečanost gde će se obratiti šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žofre. U 19.00 u Narodnom pozorištu biće održana svečana akademija povodom Dana pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu.
Ove godine, zbog sukoba u Ukrajini, proslava je podeljena: dok EU i zapadne zemlje naglašavaju značaj evropskog jedinstva i mira kroz Dan Evrope, Rusija ističe svoju ulogu u pobedi nad fašizmom i održava vojnu paradu kao izraz nacionalnog ponosa i sećanja na velike žrtve Sovjetskog Saveza u Drugom svetskom ratu. Predsednik Rusije Vladimir Putin u svojim govorima ističe da svet nije izvukao pouke iz rata i kritikuje zapadne zemlje zbog politike koju vidi kao neprijateljsku prema Rusiji.
Iskreni podržavaoci mira danas su u Ukrajini, ne u Moskvi, poručuje šefica evropske diplomatije Kaja Kalas.
Iako današnji dan predstavlja važan istorijski trenutak, sa evropskim i ruskim pozicijama čvrsto ušančenim jedna nasuprot drugoj, oba datuma – i Dan Evrope i Dan pobede, u istorijskom kontekstu podsećaju na težnju ka miru i stabilnosti u Evropi nakon najmračnijeg perioda njenog 20. veka.
„Čiji je Vučić“
Visoka predstavnica EU Kaja Kalas je u aprilu zvanično upozorila na to da bi prisustvo regionalnih lidera na paradi u Moskvi 9. maja u negativnom kontekstu „bilo ozbiljno shvaćeno u EU“, što je potom pojačala i Evropska komisija, saopštivši krajem aprila, nakon najave srpskog predsednika da će otići u Moskvu za Dan pobede, da bi takvo prisustvo bilo doživljeno kao podrška ruskoj propagandi u kontekstu invazije na Ukrajinu.
Uprkos protivljenju i nekoliko drama – od naglog prekida posete Floridi usled, kako je zvanično objašnjeno, skoka krvnog pritiska, do problema u avio saobraćaju na putu ka Moskvi, predsednik Srbije je ipak otišao u Moskvu.
Juče je Ordenom Republike Srbije odlikovao patrijarha Kirila, koji je pre par nedelja ugostio srpskog patrijarha, koji je, pak, ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, potvrdio Vučićevu najavu da će doći u Moskvu.
Vučić ordenom Prvog stepena odlikovao Patrijarha Ruske pravoslavne crkve
Da će na ovaj put Vučić otići, uprkos snažnom protivljenju EU, moglo se očekivati i kada je samo rusko ministarstvo pre tri dana najavilo Vučićev dolazak. Vučić je iz Moskve poručio da očekuje reakcije na njegov dolazak u rusku prestonicu.
„Ako EU hoće nekoga da kažnjava, neka kažnjava mene“, kazao je novinarima koji ga prate.
Kaja Kalas se juče na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova u Varšavi, u odgovoru na novinarsko pitanje kakva je njena poruka Vučiću zbog njegovog boravka kod Putina, i šta je kazala srpskom ministru spoljnih poslova koji je bio u Varšavi – Marku Đuriću, osvrnula sa „pozitivnije“ strane:
„S pozitivne strane, srpska vojska ne učestvuje na paradi. To bi zaista bio korak na potpuno novom nivou. Ali, naravno, to ostaje na savesti svih tih ljudi koji stoje rame uz rame sa Putinom, koji trenutno vodi rat – ne u prošlosti, već sada – najveći rat u Evropi od Drugog svetskog rata“.
Nije imala konkretniji odgovor ni u nastavku odgovora: „Kao što sam već rekla, države članice ovo ne shvataju olako, i kada razgovaramo o narednim koracima, države članice imaju mnogo pitanja: ko vam je prijatelj, s kim zaista imate posla?“
Istorija koja se ponavlja
Ukupan broj poginulih u Drugom svetskom ratu procenjuje se na najmanje 55 miliona, a prema nekim procenama i do 85 miliona ljudi, što ga čini najkrvavijim sukobom u istoriji čovečanstva
Što se tiče Evropljana, najveći broj žrtava bio je u Sovjetskom Savezu, gde je ukupno stradalo između 20 i 27 miliona ljudi, uključujući oko 8,6 miliona vojnika i 16 miliona civila. U Poljskoj je stradalo oko 6 miliona ljudi, od čega je 5,7 miliona civila i 300.000 vojnika. U drugim evropskim zemljama, poput nekadašnje Jugoslavije, broj žrtava je oko 1,5 miliona, dok su u Nemačkoj ukupne žrtve između 6,9 i 7,4 miliona.
Danas je broj žrtava u rusko-ukrajinskom sukobu već premašio milion.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
