60. rođendan EU – podsticaj za evropsko Kosovo

To read the article in English, please click HERE


(Ekskluzivna kolumna ambasadorke Natalije Apostolove, šefice Kancelarije EU na Kosovu i specijalne predstavnice EU povodom 60. godišnjice Rimskih ugovora)

Evropska unija 25. marta obeležava 60 godina od potpisivanja Rimskih ugovora. To je bio prvi korak ka stvaranju ujedinjene Evrope. Od nastanka Evropskih zajednica, 1957. godine, građani naših država članica, bez presedana, uživaju šest decenija mira, prosperiteta i bezbednosti. Kontrast prvoj polovini 20. veka je ogroman. U dva katastrofalna rata u Evropi, između 1914. i 1945. godine, milioni su stradali. Kontinent je bio razrušen, podeljen i slab. Za one zemlje koje su dugo ratovale, evropska integracija bila je najuspešniji mirovni projekat u našoj istoriji.

Međutim, živimo u nepredvidivim vremenima i 60. godišnjica Rimskih ugovora je prilika –  ne samo da potvrdimo našu posvećenost vrednostima i ciljevima na kojima je utemeljen evropski projekat, već i da napravimo pragmatične i ambiciozne iskorake.

Na ovu, za Evropsku uniju i šire – važnu godišnjicu, politika EU prema Kosovu ostaje čvrsta: Kosovo ima jasnu evropsku perspektivu. To je nedavno potvrđeno Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) između EU i Kosova, čiju ćemo prvu godišnjicu obeležiti sledeće nedelje. Evropski put podrazumeva bolju vladavinu prava, jače mehanizme odbrane ljudskih prava, ekonomski razvoj i stvaranje novih radnih mesta. Evropska budućnost Kosova, koja se potvrđuje SSP-om, dobra je prilika da se oko evropske agende započne izgradnja jedinstva. EU će Kosovu i dalje biti glavni partner; njen najveći investitor, trgovinski partner i donator. Uz pomoć EU stvorene su hiljade radnih mesta; ona građanima Kosova poboljšava život, doprinoseći, na taj način, napretku i izgradnji stabilnog, odgovornog i prosperitetnog društva. EU želi da vidi napredno evropsko Kosovo u kojem će njegovi ljudi i njihova deca imati dobru budućnost.

Svet prolazi kroz period velike nesigurnosti: globalna ravnoteža moći se pomera, a temelji međunarodnog poretka, zasnovanog na pravilima, suviše se često dovode u pitanje. Evropska unija će sve više biti sila od vitalnog značaja, kako bi očuvala i ojačala svetski poredak.

EU je druga najveća svetska ekonomija. Mi smo najveće globalno tržište i vodeći strani investitor u većini delova sveta. EU je zauzela jak položaj, tako što je na svetskoj sceni nastupala jednoglasno; tako što je igrala ključnu ulogu u uklanjanju trgovinskih prepreka, ali i tako što je zaključila bilateralne trgovinske ugovore sa mnogim važnim partnerima širom sveta.

Ulažemo u razvojnu saradnju i humanitarnu pomoć više nego ostatak sveta. EU je sve aktivnija u obezbeđivanju globalne bezbednosti.

Evropska unija jeste i nastaviće da bude jaka i pouzdana sila, otvorena za saradnju. Naši partneri znaju za šta se mi zalažemo.

Mi se zalažemo za multikulturalizam, ljudska prava, međunarodnu saradnju.

Mi se zalažemo za održivi razvoj, inkluzivna društva, borbu protiv svake nejednakosti – u obrazovanju, demokratiji i ljudskim pravima. To za nas nije humanitarna pomoć – to je pametno ulaganje u našu sopstvenu bezbednost i naš napredak.

Evropska unija je najveći svetski donator razvojne pomoći. Pomogli smo u planiranju Održivih razvojnih ciljeva UN i već ih sprovodimo, ali i radimo na ažuriranju evropskog konsenzusa o politici razvoja. Razvojna pomoć Evropske unije šalje se u više od 150 zemalja širom planete i sve se više usmerava ka najsiromašnijim mestima u svetu. U periodu od 2014. do 2020. godine, približno 75% podrške Evropske unije biće namenjeno zemljama koje su veoma često pogođene prirodnim katastrofama ili sukobima, nečim što njihove građane čini veoma ranjivim. EU je jedini donator na svetu koji pruža podršku svim zemljama koje su nestabilne, ili u kojima se odvijaju sukobi.

Zalažemo se za bolja svetska pravila, pravila koja štite ljude od zloupotreba, pravila kojima se proširuju prava i podižu standardi. U svetu gde se obnavljaju politike moći, Evropska unija igraće čak i značajniju ulogu. 

Osetljivije međunarodno okruženje zahteva veći stepen angažovanja, a ne ukopavanje. Evropska unija je takođe snažan i aktivan partner Ujedinjenim nacijama i regionalnim organizacijama, poput Afričke unije, Asocijacije nacija jugoistočnih azijskih nacija i Arktičkog saveta.

Evropska unija je takođe spremna da pomogne onima koje su pogodile prirodne katastrofe, ali i one koje je čovek sam uzrokovao. Broj humanitarnih kriza na međunarodnom nivou i dalje je visok i Evropska unija je, za 120 miliona ljudi, iz preko 80 zemalja, 2016. godine odvojila pomoć u iznosu od preko milijardu i po evra – za hranu, smeštaj, zaštitu i zdravstvenu zaštitu.

EU  je od samog početka sukoba u Siriji, 2011. godine, najveći pojedinačni donator humanitarne pomoći i to za milione raseljenih muškaraca, žena i dece usled sukoba. Svaka zemlja može da zatraži pomoć od Mehanizma za civilnu zaštitu EU. Od njegovog pokretanja, 2001. godine, ovaj mehanizam je intervenisao u nekim od najrazornijih katastrofa sa kojima se svet suočio, poput zemljotresa na Haitiju (2010), trostruke katastrofe u Japanu (2011), poplava u Srbiji i Bosni i Hercegovini (2014), epidemije ebole (2014), sukoba u Ukrajini (2014), zemljotresa u Nepalu (2015), izbegličke krize u Evropi i uragana Metju na Haitiju (2016).

Šta god da se bude desilo u budućnosti, jedno je sigurno: EU će u centru svoje spoljne i bezbednosne politike imati promovisanje međunarodnog mira i bezbednosti, razvoj saradnje, ljudskih prava i odgovor na humanitarne krize.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.