50 nijansi neozbiljnosti

Imala sam tu “privilegiju” da budem u Beogradu u periodu kada se održala srpska premijera filma “50 nijansi: Siva”. Taman što sam se mentalno oporavila od talasa histerije koji je nastao onda kada je na srpski jezik prevedena knjiga po kojoj je snimljen ovaj film, morala sam da se suočim sa erupcijom oduševljenja i ushićenosti povodom ekranizacije ovog romana – revolucije u svetskoj književnosti i kinematografiji. Iako bi trebalo da se držim parole Nisam čitala/gledala i ne mogu da komentarišem, ipak postoji ozbiljan razlog zbog kojeg moram da prokomentarišem sjaj i bedu Srbolivuda.

Dakle, šta nam donosi ovaj film koji je najavljen kao najiščekivaniji film godine? Klasičnu, holivudsku ljubavnu priču, sa manje-više atraktivnim glumačkim parom. I da, donosi novog opasnog momka o kojem će devojčice u jednom vremenskom periodu maštati – Kristijana Greja. Revolucionarno, zaista, ništa ne vidim (a verujte mi, podrobno sam se raspitala i o knjizi i o filmu). Postojao je erotski roman i pre ovog, mada, sem Erike Jong, trenutno ne mogu da se setim ni jednog drugog autora, čije bi mi ime sada poslužilo da potkrepim gorenavedenu tvrdnju (ja sam odrasla na romanima sestara Bronte, a rano sam počela da čitam meni omiljenog Igoa, zatim Kafku, Sartra, Dostojevskog…ideja erotskog romana mi prosto nije bila zanimljiva – do tad).

Razlog zbog kojeg sam se ipak latila pisanja o ovoj temi jeste i premijera našeg, domaćeg, višestruko nagrađivanog filma (kad kažem nagrađivanog,  mislim na velike filmske festivale i nagrade koje dodeljuju eminentni filmski stručnjanci, a ne na ocenu 4+ na filmskim sajtovima i komentar „vrh je film“ nekog ko se na portalu postpisuje kao Vudi Alen) – „Ničije dete“ u Beogradu. Naravno, jasno vam je zašto je ovaj film značajan i za naš grad – zbog mladog, izvanrednog glumca Denisa Murića, našeg sugrađanina, kojem je u ovom filmu pripala glavna uloga (a zamislite, nije „nečije dete“). Zbog njega, u svetu, a i u Srbiji, promeniće se slika o Kosovskoj Mitrovici.

Nećemo više biti samo podeljen grad, grad koji se može videti samo u crnim hronikama u novinama i udarnim vestima, informativnim emisijama. Postajemo grad koji daje velike talente (mada, verujem da je uspeh ovog dečaka samo njegova, lična zasluga i rezultat izvanrednog talenta, ali dobili smo odličnog lokalnog, a i globalnog ambasadora i hvala mu neizmerno na tome).

Raduje  me vest da su karte za beogradsku premijeru rasprodate. Iskreno se nadam ću uskoro i sama biti u prilici da pogledam ovaj film. Ono što mi ostaje potpuno nejasno i ostavlja mi blag ukus gorčine je pitanje zašto OVAJ film nije u našim bioskopima i na našim televizijama najavljen kao „najiščekivaniji film godine“?! Zašto ne mogu da se otmem utisku da ipak nije zastupljen u medijima onoliko koliko bi trebalo?

Priča koja prati film su, pre svega, mladi ljudi koji su radili na njemu; sa malim budžetom, relativno nepriznati i nepoznati, upustili su se u avanturu da holivudskog Moglija iz džungle ožive kroz istinitu, surovu životnu, dakle, nimalo srećnu priču o izgubljenom dečaku iz Bosne i Hercegovine i vihoru rata. Oni svi jesu uradili nešto revolucionarno, makar na ovom području, a u drugom, mnogo razvijenijem, sa višim standardima – pobrali nagrade.

Kada ćemo, konačno, prestati da budemo površni? I zašto nam je u mentalitetu da teško praštamo uspeh? Ili da se neprekidno priklanjamo pre modernom, nego istinski vrednom (srećom, postoje primeri u kojima ova dva nisu uvek u odnosu da jedno isključuje drugo)?

Od srca čestitam Denisu Muriću i nadam se da će ga i u Srbiji posle premijere zapljusnuti talas slave i da će mu rad i ovde biti priznat i vrednovan. I verujem da će ostati normalan dečak, jer, iako ga lično ne poznajem – deluje mi tako, a i ne prate ga neke čaršijske priče (premda i onda kada one postoje, ne uzimam ih kao validne, rekoh, ne znam i ne mogu da komentarišem mi je česta parola-vodilja).

Želim da posle premijere ovog filma bude još mnogo uspešnih domaćih filmova, reditelja, glumaca, filmova godine; kada nam već književnost zbog raznih voditeljki-bestselerki nije na zavidnom nivou.

A vama, što ne možete da iščekate 50 NIJANSI: Mračnije… Oženiće se Kristijan Anastasijom, ne brinite. Uz puno pozdrava, ostavljam vas do sledeće teme kojom se budem bavila, jer mi počinje najiščekivanija serija dana: Mala nevesta (Homo sum: humani nihil a me alienum puto).



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.