26 godina od štrajka rudara Trepče; Déjà vu?

Danas je tačno 26 godina od "Štrajka rudara u Trepči" koji se u međunarodnoj istoriji Balkana sada već utvrdio kao vesnik početka raspada Jugoslavije; za domaću javnost, bilo je to, međutim, još jedno grupisanje kosovskih Albanaca u višegodišnjem pokušaju da izvojevuju status sedme republike u tadašnjoj SFRJ, odnosno, vremenom steknu nezavisnost, a u čemu ih je tada javno najviše podržavala najsevernija i najrazvijenija jugoslovenska republika – Slovenija, koja će se prva i izdvojiti iz jugoslovenske federacije 1991. godine. U međuvremenu je u Jugoslaviji, pored raspada, došlo do krvavih građanskih ratova, masovnog raseljavanja stanovništva, ekonomskog i društvenog propadanja, izolacije, tzv. tranzicionog procesa koji u većini bivših republika još uvek traje. 

Kosovo je od 1999. godine de fakto van suvereniteta Srbije, da bi 2008, jednostrano proglasilo nezavisnost. Kosovski Albanci su i dalje nezadovoljni; oni traže izgovore za tó što na Kosovu, ni posle 2008. godine, sada daleko od Srbije, nisu potekli med i mleko kako je deo kosovske javnosti očekivao. Dok sa Srbijom pregovara u Briselu, Kosovo se suočava sa ozbiljnim problemom siromaštva i korupcije, nestabilnim političkim sistemom i institucijama, novim rušilačkim demonstracijama, ali i sa najnovijim egzodusom – masovnim odlivom Albanaca u zemlje zapadne Evrope, i to preko Srbije, a uz Briselski sporazum o slobodi kretanja.

Dvadeset šest godina kasnije, rudari Trepče ponovo štrajkuju, ovog puta na podeljenom Severu i Jugu. U pokušaju da sačuvaju vlasništvo nad ovim nekadašnjim industrijskim gigantom, Srbi traže hitan razgovor o statusu Trepče u Briselu; Albanci da Trepču uvedu pod kontrolu centralnih vlasti iz Prištine.

Ako je "Štrajk rudara u Trepči" 1989. godine bio vesnik gorkih događaja, ostaje da još jedno proleće pokaže da li su najnoviji događaji na Kosovu splet slučajnosti, ili još jedan uvod u novi istorijski proces.

Vremeplov

Štrajk je zvanično počeo u znak podrške smenjenom rukovodstvu Saveza komunista Kosova – Azemu Vlasiju i Kaćuši Jašari, a bio usmeren protiv novopostavljenog rukovodstva – Rahmana Morine i Ali Šukrije.

U jesen 1988. godine, Vlasi je, kao član CK SKK, zajedno sa predsednicom kosovskih komunista, Kaćušom Jašari, došao u sukob sa tadašnjim rukovodstvom Srbije. Oni su se suprotstavili ustavnim i političkim promenama koje su podrazumevale ograničavanje pokrajinske autonomije. Azem Vlasi i Kaćuša Jašari ubrzo su smenjeni.

Bivši Titov omiljeni omladinac u to vreme uživao je široku podršku kosovskih Albanaca i počele su demonstracije širom Kosova. Kulminirale su upravo štrajkom rudara u Starom trgu. Rudari su se 20. februara 1989, zabarikadirali u rudarska okna, započevši štrajk glađu, zatraživši da Beograd odustane od promena u političkom sistemu na Kosovu.

Kosovski mediji danas: Rudari Trepče štrajkom privukli pažnju sveta i nastala je istorija

Svi kosovski mediji danas podsećaju na 26 godina od štrajka rudara Trepče.

"Kako bi zaštitili postojanje Kosova kojem su pretili apetiti Miloševićevog režima, preko 1.300 rudara se odlučilo  na štrajk glađu, koji je privukao pažnju sveta i nastala je istorija," piše danas Koha.

"Korak žrtvovanja rudara koji je trajao osam dana održali su pažnju i domaće i svetske javnosti i naučili druge o načinu otpora. Iako su pali u zamku prevare koja je zakuvala politika Beograda, njihovi politički zahtevi su preživeli i prevladali i nakon rata," navode gotovo svi kosovski mediji danas.

Četiri dana od početka generalnog štrajka, rudare su 24. februara posetili član predsedništva SFRJ Stipe Šuvar i tadašnji lider CK SKS Slobodan Milošević i sa njima razgovarali u jami. Sa rudarima je kasnije razgovarao i Azem Vlasi.

Dan kasnije, Predsedništvo SFRJ odlučuje da pošalje dodatne snage reda na Kosovo, a na proširenoj sednici Predsedništva države, 26. i 27. februara, doneta je odluka da se na Kosovu uvede vanredno stanje.

U Cankarjevom domu u Ljubljani organizovan je, takođe, 27. februara, skup podrške albanskim rudarima na kojem je bio prisutan i slovenački predsednik Milan Kučan, koji se posebno istakao u pružanju podrške rudarima sa Kosova, uključujući i njegove posete terenu.

Rudari obustavljaju štrajk nakon što je Rahman Morina dao privremenu ostavku. Brojne domaće i međunarodne medijske ekipe sjatile su se u rudnik. U javnosti će ostati zabeležene slike rudara kako napuštaju jamu, uz mnoštvo belih mantila koji ih pridržavaju da se rudari ne bi srušili od iscrpljenosti usled gladovanja i boravka pod zemljom. Rudarima se drže povezi preko očiju kako ne bi oslepeli nakon sedam dana boravka u tami, smeštaju se u domove zdravlja, a sa Kosova šalju izveštaji o teškom stanju u kojem se rudari nalaze. Međutim, zabeleženo je i to da se na snimcima vidi više svežih rudara sa obrijanim licima. U  javnost je izašao i krišom snimljen snimak na kojem se vidi kako rudari jedu banane, a u lokalnoj javnosti počela su da kruže svedočenja iz rudnika o tome da su se rudari smenjivali, izlazeći na alternativni izlaz iz jame, kako bi se kod svojih kuća i odmorili, te da su rudarima u jami krišom dostavljani hrana i voda. U svet su, međutim, već otišle slike iscrpljenih rudara Starog trga.

Dan kasnije, 28. februara, više od milion pristalica Slobodana Miloševića, na mitingu u Beogradu, zatražilo je hapšenje Vlasija. Ostaće upamćene rečenice iz mase – "Uhapsite Vlasija!", i Miloševićevi odgovori: "Ne čujem dobro! … "Biće uhapšeni!"

Federalna milicija je ugušila proteste na Kosovu, a Azem Vlasi, Aziz Abraši i direktor rudnika "Stari trg", Burhan Kavaja, uhapšeni su početkom marta zbog "kontrarevolucionarne aktivnosti". Vlasi je iz zatvora izašao u aprilu sledeće godine.

Skupština Kosova će pod pritiskom 23. marta usvojiti amandmane na Ustav SR Srbije, kojim je sužena autonomija Pokrajine. To je bio povod za nove nemire. Počinje serija demonstracija i dolazi do pucnjave u skoro svim gradovima na Kosovu. U Prištini ginu dva federalna policajca, a u Uroševcu se otvara i vatra na vojnike. 

Na Kosovu se 27. marta uvodi policijski čas, a dan kasnije, Skupština SR Srbije donosi amandmane na republički Ustav kojima je smanjena autonomija SAP Kosovo i SAP Vojvodina. Policijski čas se ukida tek 22. maja, nakon velikih nereda, čistke u kosovskim institucijama i izbora Miloševića za predsednika predsedništva SR Srbije na čuvenoj 8. sednici.

Neredi se u više mesta na Kosovu i Metohiji nastavljaju, sa mrtvim i ranjenim na obe strane. Potpredsednik tadašnjeg SIV-a, Aleksandar Mitrović, tvrdi da su Albanci iz snajpera pucali na svoje sunarodnike, optuživši Albaniju da pruža pomoć albanskim nacionalistima.

Početkom aprila na Kosovu se smenjuju stotine političara, radnika u institucijama i profesora zbog "ohrabrivanja nacionalizma", a ubrzo će uslediti i hapšenja.

Konačno, 28. juna 1989, na Gazimestanu se odigrava istorijska proslava 600 godina od Kosovske bitke, tokom koje Slobodan Milošević drži govor pred oko 2.000.000 ljudi, koliko je procenjeno da se u bukvalnom smislu reči slilo na Kosovo Polje iz srpskih zemalja iz čitave Jugoslavije, ali i srpske dijaspore, dok su neke zapadne agencije izvestile o broju od 600.000. Istovremeno su, putem ka Gazimestanu, Albanci, u dubokoj tišini, sedeli zatvoreni iza kapija svojih kuća. 

Krunisanje Miloševića za velikog srpskog vođu odigralo se uz srpske srednjevekovne simbole – Kneževu večeru Milića od Mačve, liturgiju u Gračanici, parastos kosovskim junacima u Samodreži, putovanje moštiju svetog cara Lazara, takođe uz zasađivanje 600 topola, dok je na Kosovo polje, Milošević sleteo helikopterom.

"Sticajem društvenih okolnosti, ovaj veliki jubilej Kosovske bitke dogodio se u godini u kojoj je Srbija, posle mnogo decenija, povratila svoj državni, nacionalni i duhovni integritet. Nije nam, prema tome, danas teško da odgovorimo na ono staro pitanje: 'Sa čim ćemo pred Miloša'," jedna je od dve najcitiranije rečenice iz ovog Miloševićevog govora na Gazimestanu. 

Albanski rudari će, potom, ponovo stupiti u štrajk početkom avgusta, zvanično zbog kašnjenja plata, za kojim će uslediti ponovo nove demonstracije, a sve pred suđenje tadašnjem najvećem albanskom lideru Vlasiju i još petnaestorici uhapšenih i u kojima je bilo žrtava.

U oktobru 1989. godine, kada bude počelo suđenje Vlasiju, u Srbiji će poslednji put biti dočekan "Voz bratstva i jedinstva" iz Slovenije. 

Tatjana Lazarević, urednica portala "KoSSev"

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.