Danas se navršava 18 godina od bombaškog napada na autobus Niš ekspresa, u mestu Livadice kod Podujeva. U napadu je poginulo 12, a povređeno 43 Srba. Najmlađa žrtva bio je dvogodišnji Danilo Cokić. Putnici Niš ekspresa su iz centralne Srbije, gde su kao raseljena lica sa Kosova i Metohije bili smešteni, putovali na zadušnice u Gračanicu. Zločin je do danas ostao nerasvetljen, a četvorica osumnjičenih za ovaj napad su sudski oslobođeni.
Aktiviranjem nagazne mine na magistralnom putu Niš – Priština, 16. februara 2001. godine, u selu Livadice kod Podujeva, dignut je u vazduh prvi iz konvoja od sedam autobusa, u kojima su raseljeni Srbi sa Kosova i Metohije u pratnji švedskih i britanskih jedinica KFOR-a putovali na zadušnice.
U napadu je na licu mesta poginulo desetoro ljudi, dok je kasnije još dvoje podleglo povredama. U napadu su, pored porodice Cokić – Nebojše, Snežane i malog Danila, poginuli i Sunčica Pejčić, Živana Tokić, Slobodan Stojanović, Nenad Stojanović, Mirjana Dragović, Veljko Stakić, Milinko Kragović, Lazar Milkić i Dragan Vukotić.
Nešto više od mesec dana nakon napada, 19. marta 2001, uhapšena su četvorica Albanaca, osumnjičena za napad – trojica pripadnika tadašnjeg Kosovskog zaštitnog korpusa, pukovnik Celj Gaši, oficir Avdi Behljulji i Jusuf Veli, i kasnije glavnoosumnjičeni Fljorim Ejupi koji nije bio pripadnik KZK, ali je imao kriminalni dosije u Nemačkoj. Sva četvorica su sudski oslobođena.
Tokom godina istragu su, umesto rezultata, obeležile afere. Jedna od afera je bila i beg Fljorima Ejupija iz američke baze Bondstil 2001. godine, a potom i sudsko oslobađanje ostale trojice uhapšenih, koji su nakon oslobađanja dočekani kao heroji u tadašnjem KZK-u i neki od njih su nastavili karijeru.
Nakon prvostepene presude na 40 godina zatvora, Vrhovni sud Kosova je usled nedostatka dokaza 2009. oslobodio Fljorima Ejupija optužbe za ovaj zločin.
Ejupi je doveden u vezu sa ovim zločinom na osnovu materijalnih dokaza pronađenih na licu mesta, a među kojima je bio i opušak od cigarete, kao i delovi ambalaže upotrebljenog eksploziva sa tragovima Ejupijeve DNK, kasnije potvrđene u Nemačkoj.
Tokom godina broj istražitelja se smanjivao, a istraga je slabila. EULEX je potom pokrenuo novu istragu kojom je jedino utvrđeno da iza onog što se dogodilo u Livadicama nije mogla stajati samo jedna osoba.
Osamnaest godina kasnije, nema rezultata istrage. Tokom godina, međunarodni predstavnici ponavljali su da je „veoma važno da počinioci budu privedeni pravdi i da porodice žrtava saznaju istinu“. Na 12. godišnjicu od ovog zločina, kada je istraga već bila obustavljena, tadašnja portparolka EULEX-a Irina Gudeljević izjavila je da je EULEX „spreman“ da obnovi istragu, ukoliko „bude novih dokaza“.
Kancelarija za KiM: Procesuiranje zločina preduslov za srpsko-albansko pomirenje
Povodom današnje godišnjice saopštenjem se obratila Kancelarija za KiM. Oni navode da „činjenica da počinioci do danas nisu kažnjeni svedoči o potpunoj nesposobnosti privremenih institucija samouprave u Prištini da se suoče sa zlodelima počinjenim u ime takozvanog nezavisnog Kosova“.
Takođe zahtevaju od međunarodne zajednica i Prištine „da ponovo otvore istrage svih zločina nad srpskim narodom i drugim nealbancima na Kosovu i Metohiji“.
SNF: Pozivamo Srbe da ne zaboravljaju ovaj i druge zločine nad Srbima
Saopštenje medijima je uputio i Srpski nacionalni forum. U saopštenju konstatuju da za ovaj zločin niko nije odgovarao iako se desio „pred očima i pod punim suverenitetom međunarodne zajednice“, a dodaju i da se „teror nad Srbima nastavlja, nastavljaju se hapšenja pod lažnim optužbama, uzurpacija imovine, opstrukcija povratka, ukidanje osnovnih ljudskih prava“.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
