„Vučićeva odgovornost“

Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Piše: Demuš Šaša (Demush Shasha)

Kreiranje Radoičića u „borca za slobodu“, uzdizanje terorista iz Banjske kao „čuvara otadžbine“ i proglašavanje Kosova „pod totalnom okupacijom“ bila je otvorena pozivnica za miniranje kanala Ibar-Lepenc. To je razlog zbog kojeg, iako danas ne znamo ko je autor napada na Ibar-Lepenc, Vučić snosi potpunu odgovornost za stvorenu atmosferu.

Filip Riker, bivši visoki zvaničnik Stejt Departmenta, rekao je ove sedmice da Balkan više nije prioritet i da je već potrošeno previše vremena na naš region. Na taj način, Riker je javno izneo ono što zapadni diplomati privatno govore.

Izjava Rikera nije iznenađenje za naš region. Posledice nedostatka zapadne pažnje za Balkan počele su da se pojavljuju već neko vreme. Ceo naš region je zapao u zastoj u procesu integracije ka EU, dok je Zapad zamenio pozive za reformama i napretkom sa zahtevima za mirom i stabilnošću. Lideri regiona su ovo videli kao poklon da prisvoje vlast. Nigde ovo nije jasnije nego u slučaju najveće zemlje regiona: Srbije. U Srbiji je Vučić uništio opoziciju, stavio pod kontrolu svaku državnu instituciju, s posebnim naglaskom na sektor bezbednosti, monopolizovao gotovo celu medijsku scenu i pretvorio celokupni državni budžet u portfelj svoje stranke.

Nedostatak zapadne pažnje doveo je do posledica i u dijalogu Kosovo-Srbija. Deset godina kasnije, dijalog nije uspeo da normalizuje odnose između dve zemlje. Ovaj nenormalni odnos se ponovo pojavio u svom dramatičnom obliku ove sedmice sa eksplozijom na kanalu Ibar-Lepenac. I iako je celokupni događaj još uvek pun nepoznanica, jedno je jasno: ovo je bio teroristički napad. Prema definiciji EU, svaki akt koji „stvara ozbiljan uznemirenje među građanima ili ozbiljno destabilizuje ili uništi političke, ustavne, ekonomske ili socijalne temelje zemlje“ smatra se terorističkim napadom.

U ovom kontekstu, napad na Ibar-Lepenac ispunjava kriterijume „terorističkog čina“. Njegov kalkulisani odabir kao mete imao je za cilj da prekine snabdevanje vodom i strujom u velikom delu Kosova, čime bi izazvao „ozbiljnu destabilizaciju ekonomskih ili socijalnih temelja“ Kosova i „stvorio ozbiljnu zabrinutost“ među građanima. Zbog toga je EU brzo odlučila da tretira napad kao „teroristički napad“.

Sada ostaje da shvatimo drugi deo enigme: Ko je to uradio? I bojim se da nikada nećemo saznati. Akte poput ovog dizajniraju i sprovode s velikom pažnjom i veštinom, što otežava njihovo otkrivanje. Ali, osim imena autora napada, jedno je jasno: Vučić je stvorio političko i bezbednosno okruženje koje podstiče i podržava ovakve akcije. On je uzdigao Radoičića kao „borca za slobodu“, a teroriste iz Banjske kao „čuvara otadžbine“.

Proglasio je Kosovo „pod totalnom okupacijom“, diskreditovao kosovske zvaničnike u „gaulajtere naciste“, uporedio Kurtija sa Hitlerom i upozorio da „stvari nikada ne završe dobro za okupatora“. Štaviše, pozvao je na „otpornost“, upozorio Zapad da „ćemo čekati najbolji trenutak i iskoristiti našu priliku“, pretio Zapadu „posledicama koje još niste videli“ i najavio da „će biti još više konflikta“.

Dodajte tome čvrste veze sa Rusijom i njenim bezbednosnim aparatom, i slika Vučićeve odgovornosti za ono što se desilo na Ibru-Lepencu je kompletirana. On je lično sprovodio neprijateljsku politiku prema Kosovu, u okviru koje su nedavno oteta tri kosovska policajaca, napadnut je KFOR, napadnuta je Banjska, ubijen je Afrim Bunjaku, a nekoliko lokacija na severu zemlje bilo je napadnuto ručnim bombama. Dakle, sa svojim nacionalističkim diskursom, neprijateljskim akcijama i malicioznim odnosima sa Rusijom, Vučić je stvorio opasno bezbednosno okruženje na severu zemlje. To je razlog zašto, iako ne znamo ko je izvršio napad na Ibar-Lepenac, Vučić snosi potpunu odgovornost za stvoreno okruženje.