Stazom koja od Ekonomskog fakulteta, kroz univerzitetski park, vodi do stanice kod čuvena „Tri šešira“, gde se čekala petica koja je prevozila putnike do Gračanice i Kišnice, prolazila je svakodnevno. Tada nije ni slutila da prolazi pored zgrade koja će biti njeno buduće radno mesto. Po završetku studija Jasmina Stojković je počela da radi u srpskoj redakciji Radija Priština. Tu se, kaže, zaljubila u novinarstvo, a ta ljubav još uvek traje.
„Bilo je to drugačije vreme,“ priseća se Jasmina svojih novinarskih početaka.
Radio Priština je u to vreme program na srpskom emitovao u trajanju od dva sata. Godine 1989. i početkom 1990., grupa srpskih novinara počela je borbu za pokretanje celodnevnog programa na srpskom jeziku, Jasmina, tada mlada novinarka – pripravnica, bila je među njima.
„Taj period je meni posebno ostao upečatljiv zbog zajedništva. Mi smo se za celodnevni program izborili tako što smo obustavili svoj rad, ali smo vesti i sve emisije koje su bile predviđene da tog dana budu na programu uredno pripremali. Košuljice su bile spremne, ali se mi u programu nismo oglašavali, vesti se nisu čitale,“ priseća se Stojkovićeva.
Višemesečni štrajk, borba i nadmudrivanje sa tadašnjim čelnicima RTP-a trajali su mesecima i na kraju urodili plodom. Srpski novinari i tehničari su istrajali u svojim zahtevima. Radio Priština je pokrenuo celodnevno emitovanje programa na srpskom jeziku:
„To je bio rezultat naše borbe, a program koji smo svakodnevno pripremali je tada mnogo značio svim Srbima na čitavoj teritoriji Kosova i Metohije.“
Kafana „Tri šešira“ bila je naša druga redakcija
Zgrada Radija Priština, jedinstvenog izgleda i arhitektonskog rešenja, nekada je bila zaštitni znak grada.
Višespratnica koja dominira ovim delom grada u osnovi ima pravougli trougao. U sredini je bio lift, dok je kancelarijski prostor bio raspoređen okolo, tako da se sa svih strana, kao na dlanu, videla panorama grada. Informativna i privredna redakcija, u kojoj je Jasmina pekla zanat, bile su smeštene na trećem srpatu.
Jasmina ne krije da su godine koje je provela u radiju nešto najlepše što je doživela od kada se bavi ovim poslom.
„U to vreme je naš program bio toliko slušan da su nas ljudi po boji glasa prepoznavali u javnom prevozu, prodavnici, na pijaci, i to mi je tada više imponovalo nego kada mi sada neko priđe i kaže – Vi radite na televiziji!? “ – priča Jasmina.
Čuvena kafana Tri šešira nalazila se preko puta zgrade Radija i bila je omiljeno sastajalište, ne samo starih Prištinaca, već i novinara Radio Prištine. Kao što su lovci u društvu prepričavali svoje lovačke priče, tako su i novinari, uz čaj, kafu, čašicu rakije i neizostavnu cigaretu ovde vodili svoje razgovore, prepričavali anegdote i ponekad ogovarali političare.
„U stvari, mi smo imali tri redakcije,“ priseća se Jasmina i nastavlja:
„Jedna je bila na trećem spratu u Radiju, druga u kafani Tri šešira, a treća, malo niže niz ulicu, zvala se ćevabdžinica Mediteran. Sve je to imalo svojih draži, jer smo tu razgovarali, ne samo o poslu i zaduženjima za narendi dan, već i o ličnim problemima i nedoumicama. Tu smo se međusobno zbližili.“
Rat koji je usledio učinio je svoje. Život je mnoge naterao da se raziđu koje kude, ali se kontakti među kolegama nikada nisu prekidali, niti veze pokidale.
„I danas se često čujemo, raspitujemo jedni za druge,“ otkriva Jasmina
Jasmina, jesmo li se mi to oslobodili?!
| Ova reportaža je deo projekta Mesto uspomena, koje je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije. |
Svi srpski novinari su 10. juna 1999. godine napustili zgradu Radija Priština. Bilo je to vreme ludila, i otvorenog lova na Srbe, priseća se Jasmina.
Na insistiranje predstavnika za medije misije OEBS-a i UNMIK-a, Radio Priština je ponovo pokrenuo program na albanskom, srpskom i turskom jeziku. Jasmina je, sa četvoricom kolega sa tadašnje Televizije Priština, pristala da se opet vrati poslu. Od avgusta do oktobra 1999. godine, proizvodili su program na srpskom jeziku koji je trajao sat vremena.
„Koliko me je lepih uspomena vezivalo za ovu zgradu pre 1999. godine, toliko su mi ta tri meseca provedena tu – ostala u najružnijem sećanju. Džipom OEBS-a dovozili su nas do samog stepeništa ispred ulaza u zgradu, a mi smo utrčavali unutra. Bilo nam je zabranjeno da napuštamo zgradu,“ nastavlja priču Jasmina i priseća se jedne anegdote.
„Koleginica koja je radila u marketingu ostala je sa suprugom zatvorena u stanu negde na Sunčanom bregu. Kako dva meseca nisu izlazili iz stana, ona je u jednom trenutku uhvatila signal Radio Prištine i čula moj glas dok čitam vesti. Pošto je znala sve brojeve telefona svih redakcija, ona je pozvala, ja sam se javila i tada je usledio njen vrisak sa druge strane žice:
„Jasmina, jesmo li se mi to oslobodili?!.“
Posle rata za Radio me vežu samo ružne uspomene
U zgradu gde je nekada provela najdraže novinarske trenutke, nema želju da uđe.
„Nema više tih ljudi, nema duha onog vremena, nema zajedništva. Za ovo mesto me sada ništa ne veže,“ govori Jasmina dok silazimo stepeništem kraj bivšeg Rektorata prema glavnoj ulici.
Pri odlasku nije želela ni da se osvrne ka mestu gde je nekada rado odlazila na posao. Tu se i dalje emituje program na srpskom jeziku. To je sada RTK, kosovski javni servis.
„Ponovo smo se vratili na početak priče,“ nastavlja razgovor Jasmina.
„Ponovo se odavde emituje dva sata programa na srpskom jeziku, ko zna kako se sve okreće, sigruno će se ponovo sve okrenuti, i daće Bog da će se iz ove zgrade opet emitovati celodnevni program na srpskom. Neke buduće generacije će to sigurno doživeti…“
Jasmina Stojković je rođena 1961. godine. Osnovnu školu je završila u Gračanici, a gimnaziju „Ivo Lola Ribar“ u Prištini, gde je 1988. diplomirala na Ekonomskom fakultetu. Za novinarski rad nagrađena je godišnjnom nagradom RTS-a 2000. godine, a 2016. joj je pripala nagrada Mirko Čupić koju dodeljuje list Jedinstvo. Iste godine je njena televizijska priča Na putu za povratak osvojila prvu nagradu na Grafestu. Majka je troje dece, živi i radi u Gračanici.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
