Piše: Miodrag Marinković
Juče, 19. decembra 2025. godine, predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Trump potpisao je Zakon o autorizaciji nacionalne bezbednosti za 2026. godinu, poznat kao NDAA, koji je prethodno usvojen u američkom Kongresu. Ovaj zakon predstavlja jedan od ključnih instrumenata američke politike u oblasti odbrane i nacionalne bezbednosti, a njegova suštinska važnost leži u tome što političke prioritete Vašingtona pretvara u obavezujuću politiku izvršne vlasti.
Kroz ovaj zakon definišu se i konkretni programi, kao i odnos Sjedinjenih Država prema različitim spoljnopolitičkim interesnim zonama. Drugim rečima, reč je o aktu kojim se oblikuje američka politika sa posledicama koje daleko prevazilaze granice same Amerike. Zato se ovaj zakon pažljivo čita širom sveta, jer u njegovim odredbama svako pokušava da prepozna ono što se tiče njegovih interesa.
U Evropskoj uniji ovaj zakon se posmatra sa izvesnim olakšanjem. Uprkos strepnjama koje su postojale zbog nepredvidivosti Donalda Trumpa, NDAA potvrđuje snažno vojno angažovanje Sjedinjenih Američkih Država u Evropi i duž njenih istočnih granica. Zakon ne samo da zadržava postojeći nivo bezbednosne posvećenosti, već predviđa i povećanje vojne pomoći Ukrajini i baltičkim državama.
Nasuprot Evropskoj uniji, vlast u Srbiji nema razloga za olakšanje, jer ovaj zakon postavlja obavezujući okvir za ono što se već neko vreme naslućuje, dalje distanciranje Sjedinjenih Američkih Država od autokratskog načina vladanja Aleksandra Vučića.
U delu zakona kojim se SAD određuju prema Zapadnom Balkanu, kroz Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana, Srbija se spominje eksplicitno. Ukazuje se na nepravedne izborne uslove, a u širem kontekstu i na korupciju, kontrolu medija i širenje dezinformacija. Čini se da donošenje ovog zakona baca dodatno svetlo i na povlačenje prvog zeta SAD iz ugovora o Generalštabu.
Verujem da su i drugi širom sveta u ovom zakonu imali šta da pročitaju i iz njega izvedu sopstvene zaključke. Ipak, čini mi se da se malo ko ozbiljnije bavio time šta ovaj zakon znači za Kosovo i, pre svega, za odnose Kosova i Srbije. Možda je zato korisno da se time pozabavimo ovde, upravo zato što zakon sadrži nekoliko strateški izuzetno značajnih diplomatskih smernica i zaključaka koji se iz njih mogu izvesti. Šta, dakle, ovaj zakon kaže o odnosima Srbije i Kosova?
U početnim klauzulama zakon ocenjuje da je Sporazum EU o putu ka normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije iz 2023. godine pozitivan korak i zahteva od obe strane hitan napredak u primeni Ohridskog aneksa. Štaviše, ponovno uspostavljanje strateškog dijaloga, kao i jačanje investicija i ekonomskih veza, direktno se uslovljavaju tim napretkom.
Zakon ide i korak dalje u podršci evropskom planu za Kosovo, time što praktično poništava njegovu jedinu alternativu, ideju podele. Administracija Sjedinjenih Američkih Država se ovim zakonom eksplicitno obavezuje da ne može nastaviti da zastupa koncept razmene teritorija, podele ili bilo koji drugi oblik redefinisanja granica po etničkim linijama.
Na kraju, u relativno široko postavljenoj definiciji, koja može izazvati zabrinutost i u Prištini i u Beogradu, zakon predviđa i kaznene mere, uključujući sankcije protiv pojedinaca ili vlada koje podrivaju demokratiju ili su umešane u korupciju.
Iz ovako postavljenih odredbi proističu važni politički zaključci.
Prvi je da ovaj zakon konačno i nepovratno ubija ideju o „podeli Kosova“, ili kako se zvanično nazivala, razmeni teritorija. Sedam godina nakon njenog obznanjivanja, ovaj akt stavlja poslednji ekser u kovčeg te kontroverzne ideje. Iako se poslednjih godina često tvrdilo da ona više nije bila realna diplomatska opcija, nikada nije bila formalno odbačena, jer su njeni zagovornici u Srbiji i na Kosovu čekali jasno i nedvosmisleno određivanje Sjedinjenih Američkih Država.
Podsetimo, ideja razmene teritorija nastala je upravo tokom prethodnog mandata Donalda Trumpa, uz vidljivo usaglašavanje između tadašnje američke administracije, Aleksandra Vučića i Hašima Tačija. To je ostavilo prostor za prikrivenu nadu da bi se ona mogla vratiti za pregovarački sto povratkom Donalda Trumpa u Belu kuću.
Nakon jučerašnjeg potpisivanja NDAA, ta ideja je i zvanično politički okončana. Za vlast u Srbiji ovo je izrazito loša vest, jer je ideja podele do sada predstavljala jedinu jasnu i definisanu poziciju režima Aleksandra Vučića prema Kosovu.
U tom okviru mogu se razumeti i brojni štetni potezi prema srpskoj zajednici na Kosovu poslednjih godina, od bojkota izbora i izlaska iz institucija do događaja u Banjskoj, kao pokušaji stvaranja faktičkog stanja podele na terenu koje bi kasnije bilo samo potvrđeno na diplomatskom nivou. Danas je, međutim, jasno da se oslanjanje isključivo na ovu ideju pokazalo kao hazarderski potez koji je srpskoj zajednici na Kosovu naneo nenadoknadivu štetu.
Drugi značajan zaključak jeste konačno razrešenje dugotrajne dileme i odgovor na pitanje kakav će stav Sjedinjene Američke Države zauzeti prema evropskom planu za Kosovo. Iako je tokom prethodnog Trampovog mandata bilo izvesnih samostalnih “avantura” u vezi sa Kosovom, na zaprepašćenje evropskih saveznika, pre svega kroz Vašingtonski sporazum, ovaj put zakon ne ostavlja prostor za takav pristup. Evropska unija može da odahne.
Zakon jasno afirmiše evropski plan za normalizaciju odnosa i pruža punu političku podršku Evropskoj uniji u njegovoj implementaciji. Štaviše, zakon predviđa i aktivnu podršku sprovođenju tog plana, jer saradnju sa Kosovom i Srbijom direktno uslovljava napretkom u procesu evropskih integracija. Takva pomoć je upravo najpotrebnija za Evropsku uniju, koja se do sada pokazala kao nedovoljno koherentna i često nemoćna da obezbedi funkcionalan pritisak na pregovaračke strane kako bi sprovele ono što su već dogovorile.
Sada, Zakon o autorizaciji nacionalne bezbednosti predviđa konkretnije mere i pritiske prema stranama koje ne sarađuju u procesu. To može značiti i nove sankcije, uključujući i one usmerene protiv pojedinaca ili vlada u Beogradu i Pristini.
Treći zaključak je ujedno i najvažniji, jer se direktno tiče nas. Ovaj zakon potencijalno može imati presudan uticaj na položaj srpske zajednice na Kosovu, naročito ako se sagleda u odnosu na njenu sadašnju, verovatno najgoru poziciju do sada.
Njegova suština je u tome što će američka diplomatija, sada uz jasan zakonski mandat i u okviru evropskog Plana za normalizaciju, insistirati na doslednoj primeni tog sporazuma. To podrazumeva i insistiranje na uspostavljanju samoupravnog okvira za srpsku zajednicu kao integralnog dela tog plana.
Mi to nazivamo Zajednica srpskih opština, ali ime nije važno. Važno je da će, bez obzira na to kako će se taj mehanizam zvati, takav samoupravni okvir i dosledna primena EU plana moći srpskoj zajednici na Kosovu da obezbede ključne instrumente zaštite, očuvaju zdravstveni i obrazovni sistem i značajno smanje političke i institucionalne pritiske kojima je izložena, danas i ubuduće.
U poslednjih nekoliko godina, malo je poteza koji su, poput ovog zakona, predstavljali tako konkretan korak ka konačnom uspostavljanju preko potrebnog samoupravnog okvira za srpsku zajednicu na Kosovu.
Da li je ovo izvesno? Ne. Iako je ovim zakonom put „utaban“, potrebno je da neko tim putem i krene. Diplomatija SAD u regionu nalazi se u neuobičajeno pasivnoj poziciji. Ambasadora godinama nema ni u Prištini ni u Beogradu, a Zapadni Balkan nije ni blizu vrha liste američkih spoljnopolitičkih prioriteta.
Ono što zakon ne definiše jeste proaktivna akcija u pravcu njegove pune primene. Za to će, pored samog zakona, biti neophodna i politička volja. Kada će se ona akumulirati, teško je predvideti. Ono što je, međutim, izvesno jeste da će u trenutku kada se to desi, gore opisani okvir predstavljati jedini pravac kojim će Sjedinjene Američke Države krenuti.
Autor je izvršni direktor NVO „Centar za afirmativne društvene akcije“ – CASA
Svi navodi iznešeni u ovom tekstu su lični stav autora i ne odražavaju nužno stavove redakcije. KoSSev nije autor teksta.
Pročitajte još:
Novi zakon usvojen u SAD: Stanje demokratije u Srbiji zabrinjavajuće, izborni uslovi nepravedni
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
