Članovi Resursnog centra za nestala lica i Udruženja porodica nestalih „Kosovski stradalnici“ iz Beograda uputili su uoči obeležavanja Međunarodnog dana ljudskih prava apel nadležnim vlastima u Beogradu i Prištini da intenziviraju svoj rad na rasvetljavanju sudbine nestalih lica, bez obzira na njihovu nacionalnu ili versku pripadnost.
Bajram Ćerkinaj ispred Resursnog centra za nestala lica je rekao da je proces rasvetljavanja sudbine nestalih stao zbog politike, te da zahtevaju da se radne grupe Beograda i Prištine (za nestale) sastanu što pre.
„Znam da politika usporava ovde, mada su svi članovi porodica protivnici zaustavljanja ovog procesa od strane politike. Međutim, naišli su na gluvo uho i slepe oči. Mi na ovoj konferenciji za štampu apelujemo još jednom na domaće strukture, na vladu, kako u Prištini, tako i Beogradu, pa i u Briselu, da se bez odlaganja održavaju susreti Radnih grupa“, rekao je on.
Članovi porodica kidnapovanih i nestalih i dalje tragaju za 1.630 osoba, kojima se gubi trag tokom i nakon ratnih sukoba.
Nataša Šćepnović iz Udruženja „Kosovski stradalnici“ iz Beograda kazala je da je nestalim licima oduzeto osnovno ljudsko pravo na život i slobodu. Ona je u ime porodica nestalih uputila apel relevantnim domaćim i međunarodnim predstavnicima i organizacijama.
„Ne postoji istinska i prava želja i volja da se pronađu nestala lica. Vaša je obaveza da nam pomognete, jer mi na to imamo pravo i zato što sakrivanje inforamcija o prislino otetim licima predstavlja grubo kršenje ljudskih prava. Opet se pitamo dokle ćete ih kršiti i osporavati. Tu su se desili zločini za koje svi počinioci moraju snositi odgovornost, u skladu sa međunarodnim normama i važećim domaćim zakonima“, rekla je ona.
Ščepanovićeva je dodala da mora da postoji politička volja da njihovi zahtevi ne budu samo mrtvo slovo na papiru, da porodice očekuju rezulate i ubrzanje procesa pronalaženja nestalih.
„Tražimo da se procesuiraju svi ratni zločini, otvaranje svih arhiva, jer svi imaju svoje arhive. Imamo pravo i da tražimo da se formira specijalni fond koji bi omogućio da ostvarimo pravo na reparaciju za duševnu bol. Voleli bismo da se reši status lica koja leže u mrtvačnici u Prištini i da porodice koje su sahranile klasičnom metodom svoje najmilije odmah posle rata, da ponovo daju krv, kako bi te porodice imale pravi mir i spokoj, da znaju koga su sahranile“, rekla je ona.
Gordana Đukanović, novinarka iz Prištine i članica Udruženja „Kosovski stradalici“ kazala je da je njihov zajednički cilj da nateraju odgovorne da ubrzaju proces pronalaženja nestalih.
„Svih ovih godina, koliko porodice tragaju, oni i dalje nas sluđuju i ponižavaju time što nam bacaju prašinu u oči. Kada se ugase kamere, oni se vraćaju na svoje pozicije, a njihove pozicije su trenutno nemanje političke volje da se zajedno radi na razrešavaju što većeg broja slučajeva nestalih. Samo zajedno mogu nešto da urade, jer niti Beograd može ovde, niti Priština može tamo, i zato postoje radne grupe koje bi trebalo što pre da počnu da rade“, rekla je Đukanovićeva.
Koordinator Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih Srba sa Kosova Negovan Mavrić ocenio je da je ostavka Veljka Odalovića, koju su predstavnici Prištine zatražili u Briselu, pokušaj zaustavljanja procesa pronalaženja nestalih.
„Plašimo se da je naš problem stao i zadnjih pet meseci ne vrše se iskopavanja pojedinačnih i masovnih grobnica, a dobro znamo da ih ima i na Kosovu i u Srbiji. Kao čovek koji se bavi ovim teškim pitanjem, pitam se zašto je u Briselu tražena ostavka Veljka Odalovića i da li je pitanje nestalih teško da se rešava, pa smo nešto tražili da se to zaustavi. Ako se nastave pregovori u Briselu, gde se rešava o tablicama i struji i ne smeta nijedna osoba ni sa jedne, niti sa druge strane, već se traži ostavka osobe koja se bavi humanim pitanjem“, zaključio je Mavrić.
Članovi Resursnog centra za nestala lica i Udruženja porodica nestalih „Kosovski stradalnici“ najavili su zajedničku konferenciju za medije u ponedeljak, 6. decembra u Beogradu.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
