Na Kosovu se danas, četvrtu godinu zaredom, obeležava Dan sećanja na žrtve seksualnog nasilja tokom ratnog sukoba 1999. godine.
Kosovska vlada je 2023. godine, na predlog bivše kosovske predsednice Vjose Osmani, 14. april proglasila Danom sećanja na žrtve seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu.
Ovaj dan Osmani je odabrala zbog, kako je tada saopštila, silovanja maloletne devojčice u Babinom Mostu 1999. godine.
Na spomeniku „Heroina“ počast su danas odali najviši prištinski zvaničnici, a prvi su to učinili v. d. kosovske predsednice Aljbuljena Hadžiju, kosovski premijer Aljbin Kurti i drugi ministri, kao i, kako javlja Koha – preživele osobe seksualnog nasilja.
Hadžiju: Podignuto 12 optužnica
Tokom obeležavanja, v.d kosovske predsednice, Aljbuljena Hadžiju, rekla je da je podignuto 12 optužnica za seksualno nasilje tokom rata na Kosovu.
„Tokom poslednjeg perioda podignuto je još 12 optužnica za seksualno nasilje tokom poslednjeg rata na Kosovu. Imamo i tri sudske odluke, osuđujuće presude za slučajeve seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu, gde su dve donete u Osnovnom sudu, dok je jedna postala pravosnažna“, rekla je ona.
Ona je potom pozvala „međunarodne partnere“ da, kako je kazala, „izvrše pritisak“ na Srbiju da „preda zločince“.
„Zato danas još jednom pozivam naše međunarodne partnere da izvrše pritisak na Srbiju da izruči zločince pred institucije Republike Kosovo, jer kao što znate, Srbija je postala utočište za ratne zločince, ali i za one teroriste koji čine zločine u vreme mira. Važno je da pravosudne institucije sprovode suđenja u odsustvu, jer kao posledica toga što Srbija ne izručuje ratne zločince, mi smo prinuđeni da omogućimo suđenja u odsustvu, kako bismo makar donekle ublažili bol porodica, ali i preživelih“, rekla je Hadžiju.
Kosovska skupština održaće danas svečanu sednicu povodom „Dana sećanja na žrtve seksualnog nasilja u ratu“. Sednica se održava pod motom „Vratite mi svetlost“. Očekuje se da će početi u 17.00 časova.
Komisija kosovske vlade za priznavanje i proveru statusa žrtava seksualnog nasilja tokom rata zvanično je počela sa radom u februaru 2018. godine. Rok za podnošenje zahteva za priznavanje i proveru ovog statusa je pet godina od početka rada Komisije, koji je istekao 2023. godine, a potom je produžen za još dve godine (do 2025), odnosno do 2027. godine.
Fisnik Mehmeti, advokat u Kosovskom centru za rehabilitaciju preživelih torture, rekao je da se od 2018. godine, kada je ovaj proces započet, za ovaj status prijavilo preko 2.200 ljudi.
Ukupan broj prijavljenih predmeta je, prema njegovim rečima, preko 2.200, od kojih je oko 1.726 onih kojima je dodeljen status, dok je 344 broj onih kojima je status odbijen.
Prošle godine otvoren je i Muzej posvećen žrtvama seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu, u centru Prištine. Muzej je tada otvorio kosovski premijer, Aljbin Kurti.
Godinama unazad, prištinski zvaničnici iznose brojku od više od 20,000 žrtava seksualnog nasilja tokom rata 1999. godine i to isključivo u kontekstu albanskih žrtava ovog zločina.
Pozivajući se na izveštaje UN-a, Beograd je ove cifre odbacivao.
Otkud brojka od 20.000 silovanih od strane „Miloševićevog režima“?
Broj od 20.000 žena koje su preživele silovanje dolazi iz nekoliko izvora.
Kako je još 2017. godine pisao BIRN, u izveštaju Svetske zdravstvene organizacije o situaciji u zdravstvenom sektoru na Kosovu, objavljenom 2000. godine, kaže se: “Lokalne organizacije procenjuju da je od 10.000 do 20.000 žena silovano između februara 1998. i juna 1999. godine.”
Lokalna nevladina organizacija, Centar za zaštitu žena i dece, takođe procenjuje da je silovano najmanje 20.000 žena i devojaka, bez preciziranja o njihovoj nacionalnosti.
Međutim, ovaj broj nikada nije potvrđen, pa je samim tim i dalje sporan, pisao je ovaj medij.
Atifete Jahjaga, predsednica Kosova u periodu 2011–2016, naznačila je da se do tog broja došlo na osnovu istraživanja koja su sprovele „specijalizovane organizacije i stručnjaci“.
S druge strane, Šivon (Siobhan) Hobs, koja je 2016. predvodila tim UN koji je sačinio izveštaj o položaju žrtve seksualnog nasilja na Kosovu, dovela je to u pitanje.
“Procena da broj iznosi 20.000 bazira se na pogrešnoj primeni formule, ali to je učinjeno u dobroj nameri i sa ograničenim podacima koji su bili na raspolaganju. Nije u pitanju namerna greška. Činjenica je da niko ne zna sa sigurnošću”, kazala je Hobs tada takođe za BIRN.
U izveštaju organizacije „Human Rights Watch“ iz 2000. godine dokumentovano je 96 slučajeva seksualnog nasilja kosovskih Albanki, koji su se, prema ovom izveštaju, dogodili tokom bombardovanja, i navedeno da je broj ovakvih slučajeva „verovatno bio znatno veći“, te da je „moguće da su neki od ovih slučajeva duplirani od strane lokalnih i međunarodnih organizacija.“
Nasilje su, navedeno je u izveštaju ove organizacije, „u većini dokazano počinile paramilitarne jedinice, koje su nosile različite uniforme,“ te to nisu bili izolovani slučajevi, počinjeni od strane pojedinaca, već pre namerni akti, kao „instrument terorisanja civila, iznuđivanja novca od porodica i namere da se ljudi isele iz svojih kuća.“
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
