Povređena noga jedne male devojčice dovela je do toga da porodica Vasiljević iz Raške dobije još jednog člana porodice – Bilija, zlatnog retrivera. Nakon teškog perioda za ovu porodicu, maloj Dani koja se opravljala od operacije, društvo je pravio njen novi krznen prijatelj. Novo poglavlje koje je započelo srećno, nakon više od godinu dana, menja svoj pravac i postaje veliko breme za Vasiljeviće, od trenutka kada je Bili iznenada nestao. U potrazi za njim koja traje već mesec dana zakucali su na mnoga vrata, a put ih je sinoć odveo i do Kosovske Mitrovice. Međutim, Bilijeva sudbina i dalje ostaje nepoznanica.
Pre tačno mesec dana, Vasiljevići su porodično otišli na godišnji odmor, dok je Bili ostao da čuva kuću. Jednoga dana, osoba koja je pazila Bilija, zatekla je praznu kućicu.
Branko Vasiljević iz Raške, koji je vlasnik ovog psa, u razgovoru za KoSSev kaže da su ubrzo pri povratku sa odmora dobili informaciju da se njihov ljubimac nalazi u lokalnom azilu za pse.
„Otišli smo da uzmemo psa, ali nisu hteli da nam ga daju odmah, navodno, čekaju se neki papiri i rekli su nam dođite sutra. Sutra ujutru rekli su nam (u Komunalnom preduzeću) nema potrebe ni za kakvim papirima, idite uzmite psa. Sa velikom srećom i radošću smo to prihvatili, celu noć nismo ni spavali, da dočekamo svog psa.“
Međutim, kada su došli do azila, Bili više nije bilo tu.
„Ubeđen sam da su nam kuče prodali“
Branko kaže da je odmah prijavio nestanak ljubimca nadležnim organima, ali i da je čuo mnogo verzija o tome kako je do nestanka njegovog psa došlo i veruje da postoji organizovana krađa psa.
„Kružile su razne priče – navodno da je preskočio ogradu, laganje i laganje koje je trajalo danima. Smatram da nam to veče nisu dozvolili da ga uzmemo da bi ga oni prodali, sto odsto sam ubeđen da je to kuče prodato“.
Jedna od verzija koju je kasnije čuo je da je te noći izbio požar u blizini azila, na smetlištu, te da je „kuče pobeglo radniku koji to nije prijavio jer navodno hoće da ga isteraju sa posla“. Te noći, kako im je rečeno, po rečima Vasiljevića, Bili je bio jedini pas koji je pobegao, iako nije bio jedini pas u boksu u kojem je bio smešten.
Tvrdi da su mu iz Komunalnog preduzeća u ovom gradu ponudili 400 evra kao kompenzaciju – iznos koji je platio kada ga je kao štene kupio, ali da on na to navodno nije hteo da pristane.
Takođe tvrdi i da im je iz Azila i Komunalnog preduzeća u Raški nuđen pas – maltezer, a koji vredi 2.000 evra, „kao kompenzacija“.
Kaže i da su se obraćali mnogim udruženjima za zaštitu životinja, ali i da Bilija nikako nisu mogli da pronađu.
„Tako da bih ovim putem molio sve – ko god može da nam pomogne – ko god bude pronašao mog psa – uslediće velika nagrada pronalazaču – koliko pas vredi, 400 evra“, navodi Vasiljević.
Dolazak u Kosovsku Mitrovicu: „Taj pas je prelep, ali nije naš“
U petak uveče na Fejsbuk stranici našeg portala objavili smo fotografiju sa informacijom jednog od naših čitalaca da je na ulicama Kosovske Mitrovice primećen zlatni retriver, i da je veoma uplašen.
U potragu za retriverom uključili su se i drugi savesni građani koji su slali fotografije na kojima se lociralo kretanje psa, a bilo je i bezmalo i negativnih komentara onih čitalaca, koji su se odnosili na problem pasa lutalica i neudomljenih ljubimaca.
Pored Vasiljevića, prethodno se na našoj stranici oglasila i čitateljka iz Štrpca, sa informacijama da su izgubili svoje ljubimce. Udruženje „Šapa“ iz našeg grada je odmah stupilo u akciju. Nakon potrage za retriverom, uspeli su da ga lociraju na južnoj strani od Ibarskog mosta, da ga „otkupe“ i da ga udome privremeno.
U nedelju, u večernjim satima, desetogodišnja Dana sa bratom, majkom i ocem, uputila se iz Raške ka Kosovskoj Mitrovici. Željno su iščekivali da ponovo vide Bilija i nadali su se da će sa druge strane vrata biti baš on.
Kada su se vrata kuće u koju je pronađeni ljubimac privremeno bio udomljen otvorila, odmah su znali da to nije Bili. Te momente zabeležio je i naš portal.
Sa velikim iščekivanjem smo došli iz Raške da vidimo da li je to naš pas, taj pas je prelep, ali na žalost moju i moje porodice, nije naš
Dozivali su ga, međutim, pas je samo pokazao blagu znatiželju zbog toga što vidi nove ljude.
Kako bismo oraspoložili desetogodišnju Danu, zamolili smo je da nam pročita pesmicu koju je napisala o svom Biliju, međutim, stidljivo je odbila i povukla se sa strane. Ali nam je zato njena majka pročitala stihove koji nikoga nisu ostavili ravnodušnim.
Sada je razočaranje zamenilo sreću, ali izgleda da još uvek imaju nade i čvrsto veruju da će kroz sledeća vrata koja budu otvorili projuriti upravo „Bili“.
Ako neko od naših čitalaca primeti ili čuje išta o izgubljenom psu, molimo vas da javite.
A retriver koji je ostao u Šapi, sada čeka svog vlasnika.
U petak uveče javila nam se i čitateljka iz Štrpca koja je bila upravo prva koja je zamolila da neko pričuva psa dok ne stigne i uveri se da je to njen nestali ljubimac.
Ostaje nada da će ovaj susret biti uspešniji!
Neodgovorno ponašanje prema životinjama, napušteni psi kao i psi lutalice, problem koji muče gotovo sve lokalne samouprave, rešen je u Raški početkom prošle godine otvaranjem prihvatilišta za pse.
Kontaktirali smo prihvatilište kako bismo dobili komentar na navode o tome šta se desilo sa Bilijem.
Marina Leštanin iz prihvatilišta za pse u Raški, u razgovoru za KoSSev, poručila je da nema ovlašćenja da daje informacije o radu azila, te nas je uputila da se obratimo komunalnom preduzeću u Raški pismeno.
Probali smo da dobijemo informacije i od komunalne službe. Na više pokušaja da dobijemo informacije u telefonskom razgovoru, usled, kako su naveli obaveza na terenu, zakazan nam je razgovor sa direktorom za sutra ujutru.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
