Letnje računanje vremena završava se u nedelju, 26. oktobra, u tri sata ujutru, kada će kazaljke biti pomerene za jedan čas unazad – sa 3.00 na 2.00. Time počinje zimsko računanje vremena, koje će važiti sve do poslednjeg vikenda u martu naredne godine.
Letnje računanje vremena ove godine počelo je 31. marta.
Promena od samo jednog sata, iako naizgled mala, može da utiče na naš biološki ritam i svakodnevno funkcionisanje. Psihijatar i klinički farmakolog iz Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“, dr Meri Vukša, za RTS je izjavila da adaptacija organizma na ovu promenu traje najmanje dve nedelje.
„Iako se radi o maloj korekciji, naš unutrašnji sat reaguje. Duže ćemo spavati, ali će zato mrak padati ranije“, navela je ona.
Većina evropskih zemalja i dalje pomera sat, dok su mnoge druge to ukinule
Krajem oktobra većina evropskih zemalja prelazi na zimsko računanje vremena, dok su mnoge zemlje sveta ovu praksu već ukinule.
Prema pisanju portala Fenix magazin, danas samo oko 70 država u svetu još uvek koristi letnje računanje vremena, dok se većina odlučila da trajno ostane na standardnom, zimskom vremenu.
O ukidanju pomeranja sata u Evropi se raspravlja već godinama – zemlje članice EU još nisu postigle dogovor o tome da li bi trajno trebalo zadržati letnje ili zimsko računanje vremena.
Stručnjaci za biološke ritmove uglavnom se zalažu za letnje računanje vremena, jer, kako navode, ono bolje odgovara prirodnim ciklusima svetlosti i budnosti. Ipak, mnogi predlažu kompromisno, „srednje rešenje“, budući da prelazak na letnje računanje vremena, u martu, izaziva veće i dugotrajnije posledice po organizam od prelaska na zimsko.
U praksi to znači da će se građanima u noći između subote i nedelje, 25. i 26. oktobra, kazaljke pomeriti unazad – sa tri sata ujutru na dva – i time „dobiti“ jedan sat više sna.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
