U crkvi Svetog Nikole u Prištini danas je proslavljena slava ovog hrama, liturgijom i rezanjem slavskog kolača.
Svetu arhijerejsku liturgiju služili su prištinski paroh Staniša Arsić i Zoran Gođevac.
Njoj je prisustvovalo oko pedesetak vernika, pristiglih iz više delova Kosova.
Ove godine domaćica je bila Jelena Đorđević, a sledeće će kolačar biti Stefan Jovanović.
Đorđević je čestitala slavu svima koji Svetoga Nikolu danas slave. Njena je danas jedina želja, kao ovogodišnjeg domaćina hramovne slave – da se Sveti Nikola i svi ostali sveci proslavljaju u miru, zdravlju i veselju.
Međutim, poručila je da žali zbog toga što je, kako je kazala, na obeležavanju slave bilo manje ljudi.
„Nažalost i danas nas nije bilo puno na liturgiji, pa bih sa ovog mesta poručila da svim vernicima kad god imaju priliku, kad god mogu što više posvećuju hramove i budu na službi“.
Na isto se osvrnuo i prištinski paroh Staniša Arsić. Podsetio je da je Priština pre poslednjeg rata na Kosovu imala oko 47.000 ljudi, a da je danas u hramu oko 47.
„Sramota je za sve nas, a većina naših ljudi živi u ovim okolnim mestima oko Prištine. Nisu svi otišli u centralnu Srbiju, na stotine i stotine ih imamo tu oko Prištine. Kažite, govorite im neka obiđu svoje svetinje, neka dođu u crkvu u kojoj su se krstili, venčali, svoju decu krstili, ne dolaze radi nijednog sveštenika nego dolaze radi sebe u ovaj sveti hram“, poručio je.
Izrazio je zahvalnost Bogu za ono „što nam Gospod podari tokom čitavog kruga godine u kojoj živimo“.
Zahvalio se i ovogodišnjoj domaćici – Jeleni koja je pripremila slavski kolač u slavu hrama Svetog Nikole u Prištini, kao i njenoj porodici.
Okupljenim vernicima je poručio da sve što čine – čine radi sebe: „Nikako radi drugih i uvek treba da se prisećamo toga“.
I vernici pozivaju da se u ovaj hram dolazi češće.
„Osećaj je stvarno fantastičan. Treba dolaziti što češće ovde, a pogotovo kad su veliki praznici, kad je Sveti Nikola danas. Inače živeo sam u Prištini do 1999. godine. Šta da vam kažem, osećaj je neopisiv, treba dolaziti, treba ispoštovati praznik i ovaj sveti hram naravno“, uticsi su Aleksandra Milića.
Veruje da je ranije obeležavanje hramovne slave u Prištini bilo mnogo lepše i brojnije, ali kaže i da je, uprkos malom broju vernika – veoma važno slavu obeležiti i tako ispoštovati praznik.
Nemanja Jovanović, koji je danas prisustvovao liturgiji i rezanju kolača, kaže da je tužan jer pamti periode kada nije moglo da se priđe ovoj crvi od mase ljudi.
„Cela ova ulica je bila puna, otac me je dovodio na sankama. Sada nažalost vidite koliko je malo ljudi ostalo. Kao što je rekao otac Staniša, Priština je nekada imala preko 40.000 ljudi, sad nas nema ni 40. To je žalosno, ali sa druge strane sam srećan što vidim da i pored toga što nas je ostalo samo 40 u Prištini, vidim da ljudi dolaze ovde i stvarno bih se pridružio pozivu oca Staniše da što više ljudi koji su iz Prištine, iz okoline i ljudi koji su sada u rasejanju, da kada god mogu svrate, obiđu svoju crkvu“.
Jovanović ističe da nikad neće zaboraviti period kada je ovde proslavljan i Božić i Sveti Nikola, kada je sve bilo puno od naroda.
„To su neke slike koje će mi uvek ostati u pamćenju. A sada ja samo opet apelujem na ljude da ne zaboravimo ni ko smo, ni šta smo, crkva nas je održala i u turskom periodu, crkva nas je održala i posle ’99. i crkva nas održava sada. Samo ne treba da zaboravimo ko smo, šta smo i odakle smo“, istakao je on.
Budući kolačar, sveže oženjeni Stefan Jovanović, kaže da mu je posebno zadovoljstvo što će, sa svojom suprugom, sledeće godine proslaviti i svoju prvu slavu i biti domaćin u hramu Svetog Nikole.
„Rado sam prihvatio ovu ulogu domaćina ove naše svetinje. Ove godine smo u malo manjem broju nego inače, što mi je jako žao. Nadam se da će sledeće godine biti veći broj vernika. Eto, da ispoštujemo i našu svetinju ovde koja je prošla kroz mnogo šta“, poručio je on.
Obeležavanju slave Sveti Nikola u istoimenoj crkvi u Prištini prisustvovala je i gradonačelnica Gračanice, Ljiljana Šubarić, kao i predsednik Privremenog organa iste opštine, Novak Živić.
Hram Svetog Nikole postradao je tokom martovskog pogroma 2004. godine, ali je posle nekoliko godina obnovljen.
Ova crkva je i pre rata bila mesto okupljanja vernika iz ovog grada, ali i okoline. S obzirom da ima veliki značaj za Srbe sa centralnog Kosova, oni svakog praznika dolaze ovde da se pomole Bogu i Svetom Nikoli.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
