Izvor: Tesheshi (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)
Piše: Mensur Krasnići (Mensur Krasniqi)
U selu Brest Skopske Crne Gore, nekada herojsko, sada je napušteno selo, zaboravljeno od strane vlasti. U ovoj provinciji nema uslova za život, iako neki stanovnici još uvek nastavljaju tu da dišu. Bez puta, nema ambulante, niti prodavnice, samo ostavljeno na milost i nemilost Bogu. I onih pet šest porodica koje su ostale da žive u selu, nisu prestale da vole ovo mesto zbog čega nisu otišle u Skoplje. Oni su u potpunosti odvojeni od civilizacije a jedini izvor egzistencije im je poljoprivreda i stočarstvo. Najveći problemi sa kojima se ovi seljani suočavaju nastaju tokom zime: "Ne daj Bože da se teško razboliš, po ovakvom putu s rupama, čak je i za traktor teško da prođe i gotov si," rekao je jedan zabrinuti seljanin.
Ali, za razliku od današnje sumorne stvarnosti, Breza – poznata kao zemlja hrabrih ljudi, ima herojsku prošlost. To se naročito odnosi na period od 1912, kada su Albanci pružili otpor srpskoj vladavini u tadašnjoj Jugoslaviji. A u centru ove epohe, centralna figura je Kadri Abazi, koji se smatra hrabrijim od hrabrih, koji je sačuvao čast jednoj albanskoj sestri od srpskog oficira kome je odrubio glavu.
Za ovaj čin, Kadriju Abaziju naši narodni pevači ispevali su i pesmu.
Seljanin iz Bresta priča o onome što se dogodilo te daleke godine, i o znaku koji čini osnovu ovog sela koje se identifikuje kao selo hrabrih.
"U periodu od 1912. do 1913, Srbi su Albancima stvarali velike probleme. Albanci nisu nikad mogli slobodno da se kreću. Kao što je i u pesmi opevano s ćeftelijom, albanski muškarci i žene koji bi se vraćali s rada, zatvarani bi bili od strane srpske policije. I tako, jedan srpski oficir je odabrao najlepšu devojku da siluje. Ali Kadri Abazi, koji je čuo glas albanske sestre kako doziva 'ima li nekog Albanca da mi pomogne?', uze sekiru i poseče Srbina. A nakon ovog hrabrog čina, spasio je sestru i druge, a on sam nikad nije dopao policijskih šaka. Bežao je skoro 30 godina po planinanma Skopske Crne Gore," objasnio je ovaj seljanin.
U čast ovog čina Kadrija Abazija, seljani su odlučili da naprave nešto originalno. Nad njegovim grobom u blizini seoske džamije, postavili su instalaciju – sekiru sa srpskom krvlju.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
