Popis stanovništva iz 2023. godine pokazao je da muslimani više ne čine većinu građana Albanije – prvi put u više od dva veka, piše hrvatski portal Index.
Prema tom poslednjem popisu, muslimana je sada 45,7 odsto, čime su prvi put u dugoj istoriji pali ispod polovine ukupne populacije. Broj muslimana, u poređenju sa popisom iz 2011. godine, pao je za više od 30 odsto.
Treba spomenuti da je prema popisu iz 2023. bektašija – muslimana iz posebnog sufijskog reda – 4,8 odsto, ali se oni vode kao posebna verska grupa.
Bektaši su pripadnici heterodoksnog islamskog reda sufijskog porekla, koji potiče iz 13. veka, a u Albaniji se smatraju posebnom verskom zajednicom, iako se istorijski oslanjaju na šiitsku islamsku tradiciju.
Hrišćana na popisu ima 15,6 odsto – od toga 8,4 odsto katolika i 7,2 odsto pravoslavnih. Vernika bez denominacije je 13,8 odsto, a ateista 3,6 odsto.
Ova značajna demografska promena predstavlja istorijski trenutak za versku strukturu zemlje, koja je decenijama bila nestabilna.
Rojters: U Albaniji će biti osnovana jedna od najmanjih država na svetu
Demografske promene zbog iseljavanja
Prema izveštaju Turkiye Today, prenosi dalje ovaj portal, Albanija je u poslednjih deset godina izgubila oko 15 odsto stanovništva, uglavnom zbog masovnog iseljavanja i pada nataliteta.
Analitičari to povezuju sa nedostatkom perspektive za mlade, koji sve češće odlaze u inostranstvo u potrazi za poslom.
Istorijski gledano, Albanija je u svojim počecima bila katolička zemlja, nakon rimskih osvajanja. Status muslimanske zemlje dobila je tek u 15. veku, dolaskom Osmanskog carstva.
Međutim, zbog geografske blizine i jakih veza sa Grčkom, gde mnogi Albanci rade i govore grčki, pravoslavno hrišćanstvo je poslednjih decenija ponovo u porastu.
Uticaj političke istorije na versku strukturu
Veliku ulogu u današnjoj verskoj strukturi ima i istorija 20. veka. Nakon Drugog svetskog rata, Albanija je postala komunistička država u kojoj je praktikovanje vere bilo zabranjeno gotovo 50 godina – sve do povratka demokratije posle izbora 1992. godine.
Nakon NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine, kako piše portal Index, oko pola miliona etničkih Albanaca izbeglo je sa Kosova, što je dodatno opteretilo ionako slabu albansku privredu.
Iako je zemlja naredne decenije beležila privredni rast, i dalje spada među najsiromašnije u Evropi van bivšeg Sovjetskog Saveza. Glavni razlozi su visoka nezaposlenost i korupcija u infrastrukturi, koja odbija strane investitore.
Uprkos izazovima, Albanija je poslednjih godina postala sve atraktivnija turistička destinacija, zahvaljujući niskim cenama i prirodnim lepotama.
Snimci na TikToku koji prikazuju nacionalne parkove i vodopade prikupili su milione pregleda, a zemlja je prozvana i „evropskim Maldivima“.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
