Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)
Piše: Demuš Šaša (Demush Shasha)
Pooštravanje mehanizma za suspenziju bezviznog režima nije usmereno isključivo na naš region, ali jeste i na naš region. Iako novim mehanizmom Evropska unija ne upućuje eksplicitnu pretnju liderima Zapadnog Balkana, sama njegova prisutnost predstavlja upozorenje koje ne bi trebalo ignorisati.
Sloboda kretanja je temeljni kamen na kojem je izgrađena ideja Evropske unije. Nakon što je evropski kontinent vekovima bio zahvaćen ratovima i sukobima, ideja iza EU bila je da bi stvaranje evropskog identiteta u zajedničkom prostoru učinilo rat nezamislivim.
Kako je govorio Robert Šuman, cilj evropske integracije jeste da rat postane „ne samo nezamisliv, već i materijalno nemoguć“. Glavno sredstvo za ostvarenje tog cilja bila je sloboda kretanja između država i sve veća uzajamna integracija. Države bi se toliko povezale da bi sukobi i podele postali nemogući. U tom duhu, Žan Mone je rekao: „Ne gradimo savez država, već savez naroda.“
I to se zaista dogodilo. Od osnivanja EU, Evropa je doživela najduži period mira i prosperiteta u svojoj istoriji. Danas građani Unije slobodu kretanja vide kao jedno od najvrednijih dostignuća. Prema podacima Eurobarometra, 89% građana EU smatra da je sloboda kretanja dobra stvar, dok se 87% identifikuje i kao evropski građani. Prema istraživanju Univerziteta Oksford, 78% njih veruje da EU ne bi vredela bez slobode kretanja.
U tom kontekstu, EU je uspeh slobode kretanja prenela i u svoju spoljnu politiku. Liberalizacija viznog režima i slobodna trgovina postali su najuspešnije politike EU u našem regionu. Kada su građani 2024. godine upitani koji su najvažniji benefiti evropskih integracija, naveli su: ekonomski prosperitet, mogućnost studiranja i rada u EU, te slobodu putovanja.
Uprkos tim uspesima, sloboda kretanja se poslednjih godina suočava sa ozbiljnim izazovima. Postala je sinonim za migracije, a pojam migracija postao je „politički zapaljiv“ – razlog za pad i uspon mnogih vlada. Evropske populističke partije odlučile su da za sve političke i ekonomske probleme okrive „strance“ i migrante. Taj narativ stekao je široku podršku širom Evrope, što je navelo i tradicionalne stranke da zauzmu oštriji stav prema migracijama.
Samo u ovoj godini, jedanaest država članica EU ponovo je uvelo granične kontrole kako bi ograničile slobodu kretanja – Austrija, Danska, Francuska, Nemačka, Italija, Holandija, Norveška, Poljska, Slovenija, Švedska i Slovačka. Nova nemačka vlada pooštrila je migracione politike: Ukinula je ubrzanu proceduru za dobijanje državljanstva i suspendovala pravo na spajanje porodice za određene kategorije građana. Francuska je usvojila sličan zakon prošle godine. Gotovo sve ostale države članice su sledile isti primer.
Naš region nije ostao imun na te promene. Već godinama uživa u bezviznom režimu i pravu na slobodno kretanje ka EU.
To pravo je ozbiljno bilo dovedeno u pitanje tokom migrantske krize 2015–2016, kada je naš region postao glavni kopneni koridor za izbeglice sa Bliskog istoka ka EU. Od tada su zemlje regiona i EU preduzele mere kako bi se stanje normalizovalo, i od tada je bilo nekoliko izolovanih kriznih momenata u vezi sa viznom politikom – kao što je bio slučaj sa neusaglašavanjem vizne politike Srbije sa onom EU.
Međutim, u duhu pooštravanja migracione politike i ograničenja slobode kretanja, EU sada preispituje i režim vizne liberalizacije. U tom pravcu, evropske institucije rade na reviziji mehanizma za suspenziju bezviznog režima za treće zemlje.
Postojeći mehanizam predviđa da se bezvizni režim može suspendovati ako država prekrši jedan od četiri kriterijuma: Nagli porast neregularne migracije, porast broja tražilaca azila, odbijanje saradnje oko readmisije, pretnja javnoj bezbednosti.
Do sada je ovaj mehanizam aktiviran dva puta: jednom kada je Holandija bez uspeha zatražila suspenziju bezviznog režima za Albaniju, i drugi put kada je ukinut bezvizni režim za Vanuatu zbog takozvane šeme „zlatnih pasoša“.
Sada će novi mehanizam proširiti broj razloga zbog kojih EU može suspendovati bezvizni režim. Pre mesec dana, Savet EU i Evropski parlament postigli su dogovor o dodatna četiri kriterijuma: kršenje međunarodnog prava ili odbijanje sprovođenja odluka međunarodnih sudova, hibridni napadi, poput instrumentalizacije migranata i njihovog slanja ka granicama EU, uspostavljanje šema za investitore, poznatih kao „zlatni pasoši“, neusaglašavanje sa viznom politikom EU.
EU je ažurirala ovaj mehanizam na osnovu dosadašnjih iskustava. Albanija je 2022. godine pokušala da uspostavi šemu „zlatnih pasoša“, ali je odustala pod pritiskom EU. Srbija je počela da usklađuje viznu politiku sa EU tek nakon sličnog pritiska.
Sada će te situacije biti formalno kodifikovane u novom zakonodavstvu EU. Ne tvrdim da je pooštravanje mehanizma posebno usmereno na naš region – ali jeste i na naš region. I zato, iako nova pravila ne predstavljaju direktnu pretnju liderima Zapadnog Balkana, njihovo postojanje jeste tiha pretnja koja se ne sme zanemariti.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
