Sutra je Vaskrs

Hrišćanski vernici, koji poštuju Julijanski kalendar, sutra proslavljaju Vaskrs. Prema odlukama Nikejskog sabora koje do danas poštuju sve pravoslavne crkve, Vaskrs treba slaviti u prvu nedelju punog meseca posle proleće ravnodnevnice, ali obavezno posle jevrejske Pashe. Po novom kalendaru, Vaskrs može najranije da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja.​ Ovaj najveći hrišćaski praznik kojim se proslavlja Isusov povratak u život – Vaskrsenje, biće proslavljen širom Kosova i Metohije. Na Severu Kosova biće obeležen liturgijama, a na centralnom Kosovu i Metohiji ove godine stiže i Blagodatni oganj, plamen sa Hristovog groba u Jerusalimu. Vaskršnje praznike čestitali su lokalni politički predstavnici, institucije i stranke, direktor Kancelarije za KiM, Marko Đurić, kao i kosovska predsednica Atifete Jahjaga.​ Srpski Patrijarh Irinej uputio je poslanicu u kojoj se u većem delu citiraju delovi Svetog pisma, a narod poziva na mir, praštanje, ljubav, veru i hrišćanski život. U poslanici se pominju i pravoslavni vernici sa Kosova i Metohije.

"Hristos vaskrse – veru, nadu, ljubav i večni život donese, tugu i smrt odnese! Ovim pozdravom, obradujmo našu braću i sestre na Kosovu i Metohiji koji danas sa nama slave pobedu Dobra nad zlom, Života nad smrću, Hrista Vaskrsloga nad silama tame," navodi se u poslanici.

Ponoćna liturgija za Vaskrs u hramu Svetog Dimitrija u Severnoj Mitrovici počinje u 00.00 i ujutru u 8 časova. 

I ove godine organizovan je i obilazak hrama Svetog save u Južnom delu Kosovske Mitrovice. Vernici će organizovano poći od Tehničke škole u nedelju, 10 časova, gde će se takođe pevati deo Vaskršnje liturgije. 

Ponoćnoj vaskršnjoj liturgiji u hramu Svetog Dimitrija u subotu na nedelju  prisustvovaće i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić. On će zatim u vaskršnji ponedeljak, 13. aprila, u 9 časova ujutru prisustvovati liturgiji u manastiru Gračanica, koju će služiti episkop raško – prizrenski i kosovsko – metohijski Teodosije.

Istog dana u 11 časova, Đurić će sa vladikom Teodosijem dočekati Blagodatni oganj, koji će pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, dr Dušan Jovović, u pratnji predstavnika Srpske pravoslane crkve, doneti iz Jerusalima i na Kosovo i Metohiju, posle čega će prisustvovati nastavku liturgije.

I pravoslavni vernici iz Kosovske Mitorvice idu na doček Blagodatnog ognja u Gračanicu u ponedeljak ujutru.

Blagodatni oganj, plamen sa Hristovog groba u Jerusalimu, stiže u tri manastira na Kosovu i Metohiji, nakon što na Veliku Subotu stigne u Srbiju, praćen zvaničnom državno-crkvenom delegacijom. Pored Gračanice, Blagodatni oganj stiže u Visoke Dečane i Pećku Patrijaršiju, a treći dan Vaskrsa i u manastir Sopoćani, koji je takođe deo postojeće Raško-prizrenske eparhije. Blagodatni oganj se istovremeno šalje i u Banja Luku, Cetinje, Podgoricu i Pakrac, i Crkva je za ovaj poduhvat istakla podršku Jerusalimske i Ruske patrijaršije, kao i više ličnosti iz Srbije i Ruske Federacije. 

Pošto u ponedeljak 13. aprila u 9 časova stigne u Gračanicu, Blagodatni oganj će potom, u popodnevnim satima stići i u manastir Pećka Patrijaršija, da bi konačno, na večernjoj službi, bio i manastiru Visoki Dečani.

Pravoslavni vernici od noćas se pozdravljaju pozdravom "Hristos voskrese!" i "Vaistinu voskrese" sve do Spasovdana, koji pada 40 dana posle Vaskrsa, i uvek pada u četvrtak šeste nedelje posle Vaskrsa.

KoSSev čestita Vaskrs svim čitaocima koji proslavljaju. 

Poslanica Patrijarha Irineja:

Ovu pesmu besmrtnosti, draga naša deco duhovna, pevamo neućutno u ove dane u kojima proslavljamo Hristovo Vaskrsenje, koje se dogodilo, kako svedoče drevni tajnovidci Božji, u isti onaj dan u koji je Bog u početku, ni iz čega, stvorio nebo i zemlju.

U isti taj dan, saglasno istim tajnoznalcima, izbavio je Gospod Svoj izabrani narod iz egipatskog ropstva; zato se on i zove Pasha – to jest prelaz iz ropstva u slobodu u Gospodu kroz Crveno more.

Punoća Božjeg prisustva u Njegovoj tvorevini otkriva se upravo u tajni Hristovog Vaskrsenja, ovoga svetoga dana u koji Mu pojemo: U grobu telesno, u adu s dušom kao Bog, u raju s razbojnikom, i na Prestolu bio si, Hriste, sa Ocem i Duhom, sve ispunjavajući, Neograničeni.

Očevidno je, da se Vaskrsenje Hristovo javlja i pokazuje ne samo kao pobeda nad smrću i prolaznošću, nego i kao otkrivenje punoće Božanskog promisla o svetu i čoveku.

Najdublja čežnja čovekova jeste čežnja i vapaj za slobodom i besmrtnim životom. No, istinska sloboda čovekova je samo ona sloboda koja ga oslobađa od tiranije prolaznosti i smrti – svaka druga i drugačija sloboda predstavlja čežnju za njom ili prosto privid slobode.

Sila, pak, Hristovog Vaskrsenja jeste upravo kvasac jedine istinske slobode, kao kvasac i zalog besmrtnosti i večnog života. Tom silom i božanskom svetlošću se objedinjuje Bog i čovek, obasjava nebo i zemlja, anđeli i ljudi, vreme i večnost. Svetlošću Vaskrslog Hrista i Ljubavlju Božjom, prožeti i zagrljeni, postaju jedno u Hristu Vaskrslome preci i potomci, sva ljudska pokoljenja, i sva tvorevina sabrana u Crkvi kao Njegovom Bogočovečanskom telu.

Mi Hrišćani smo po tome Hrišćani što smo svedoci i nosioci tog večnog i neprolaznog ljudskog dostojanstva, postavši, po blagodati, „sinovi Svetlosti i Dana“.

Otuda je praznovanje Hristovog Vaskrsenja – praznovanje Života večnog i neprolaznog. Zemaljski život je samo seme za taj večni život. To seme se začinje u materinoj utrobi, silom i dejstvom jednog za svagda delotvornog Božanskog blagoslova: Rađajte se i množite se, i napunite zemlju. (v. 1. Moj 1,28).

U svetlosti Hristovog Vaskrsenja – svako začeće, rođenje, i svako ljudsko biće ima večni smisao, predstavlja rađanje za večnost, kao i našu večnu ljudsku odgovornost za njega.

Vaskrsli Hristos, „Koji je smrću smrt uništio i onima u grobovima život večni darovao,“ osnova je čovekove probuđenosti za odgovornost za svako ljudsko biće, ne samo u vremenu nego i pred večnošću. Ispovedajući Vaskrsenje Hristovo i verujući u opšte Vaskrsenje mrtvih, mi ispovedamo i postajemo svesni svoje neprolazne odgovornosti za svetinju svakog ljudskog bića i svakog stvorenja, i praznujemo neuništivost vere i ljudske nade u večni smisao života, u Hristu, Bogu ljubavi, Žrtvovanom „za život sveta“.

Danas, kao i oduvek, samoljublje i samoživost prete da unište značaj ove i ovakve nesebične samožrtvene Hristove ljubavi, na čijem plamenu se greju sva bića i sva stvorenja. Samo vera u čovekovu besmrtnost i večnu odgovornost za svoj život i dela sažiže svojim plamenom samoživost kao lažno načelo života, otkrivajući, da je u samožrtvenoj ljubavi prema Bogu i bližnjem, našem večnom bratu i sabratu, izlaz i spas iz svih čovekovih zabluda, mraka i bezizlaza. Samo duše obasjane i obnovljene svetlošću Vaskrsenja Hristovog i nadom u opšte Vaskrsenje mrtvih oslobađaju se sebičnosti i nepoštenja, straha i gramzivosti; zadobijajući stid i dobrotu, nalaze pravu meru svega što je prolazno i ravnotežu između svetinje opšteg i zajedničkog dobra i ličnih potreba; uče se bratskom deljenju dobara i srdaca u tajni lomljenja hleba života, to jest, u Tajni Pričešća Telom i Krvlju Hristovom.

Slaveći Vaskrsenje Hristovo, „u Kome živimo, krećemo se i jesmo” (Dap 17,28), rukovođeni pastirskom brigom, pozivamo vas, braćo i sestre, da ispovedate i čuvate svoju veru pravoslavnu, i to, ne rečima, već životom – delatno i istrajno. Čuvajmo se svih onih koji „dolaze u odelu ovčijem, a iznutra su vuci grabljivi” (Mt 7,15). U miru i ljubavi pohađajmo svoje hramove i svoje svetinje, učestvujući u bogosluženju i pričešćujući se Božanskim Tajnama Hristovim.

Znamo dobro šta znači držati se zdravog učenja o pobožnosti, a šta, pak, znači i kuda vodi zaludno prepiranje, „od čega nastaje zavist, svađa, huljenja, lukava podozrenja, prazna nadmudrivanja ljudi izopačenog uma i lišenih istine, koji misle da je pobožnost izvor dobitka” (1. Tim 6,4-5). Zato, u zajedničkoj molitvi, „sami sebe, jedni druge i sav život svoj Hristu Bogu predajmo!” Jednim ustima i jednim srcem peva se molitva jedinstva vere i zajedništva Duha Svetoga, na slavu Svete Trojice i očuvanje pravoslavne crkveno-narodne sabornosti.

Pomolimo se Gospodu Vaskrslome da se mir vrati svuda odakle je proteran, na prvom mestu u naša srca i u naše domove. Čuvajmo svetinju hrišćanskoga braka, jer je ona osnov uzvišene, zdrave i čestite hrišćanske porodice.

Veliki ruski starac, Sveti Serafim Sarovski, sve svoje posetioce je uvek pozdravljao rečima: „Hristos vaskrse, radosti moja,!” pokazujući time da Crkva Hristova i njeni svetitelji žive u realnosti Vaskrsenja. Daj Bože da i mi budemo svedoci te istine, i da u našim dušama i na našim licima neprestano blista radost Vaskrsenja.

Pozdravljajući vas, braćo i sestre, najradosnijim Vaskršnjim pozdravom, pozivamo vas da živite u ljubavi prema Bogu i bližnjima, hodeći tako putem koji vodi u večni život, jer ćemo samo tako postati i biti sinovi i kćeri Vaskrsenja. Stoga, čuvajte u ljubavi tajnu života koju je ustanovio i osvetio Sâm Bog. Ovo radi blagostanja i ugleda našega, radi naše dece – najvećega blaga, zbog kojih živimo i radimo. Iskrena vernost i uzajamno praštanje da ne izostane.

Kad znamo da je Gospod sa nama i u nama, treba Njemu i da se obratimo, Njemu svoju tugu i muku da ispovedimo. On će nas utešiti, ojačati i kroz ovozemaljski život voditi. Čuvajmo taj Božji dar u sebi, i čuvajmo se da Gospoda ne uvredimo svojim gresima. Kad nas neprijatelj napadne, zavapimo poput Apostola Petra: „Gospode, spasi me!“ (Mt 14,30).

U životu ćemo doživeti mnoge nevolje, nepravde i žalosti, ali znajmo da Gospod – ukoliko smo sa Njim – i najveću žalost pretvara u radost, i da je Svojim učenicima i Apostolima, a preko njih i svima nama rekao: „U svetu ćete imati žalost; ali ne bojte se, Ja sam pobedio svet“ (Jn 16,33).

Na ovaj Praznik nad praznicima, obradovani radošću Vaskrsenja Hristovog, pozdravljamo sve: majku koja čuva čedo pod srcem i nagnutu nad kolevkom svoga bolesnog deteta; pozdravljamo one koji stradaju i pate, prognane pravde Božje radi; pozdravljamo sve prezrene i ponižene, i sužnje u tamnici; pozdravljamo trudbenike i radnike, putnike po suhom, moru i vazduhu; pozdravljamo učene i neuke i sve one koji tragaju za večnim smislom i tajnom života; pozdravljamo sve bolesne i napaćene; pozdravljamo sve ljude pozdravom večne pobede: Hristos vaskrse – veru, nadu, ljubav i večni život donese, tugu i smrt odnese!

Ovim pozdravom, obradujmo našu braću i sestre na Kosovu i Metohiji koji danas sa nama slave pobedu Dobra nad zlom, Života nad smrću, Hrista Vaskrsloga nad silama tame.

Obraćamo se svim našim sinovima i kćerima, duhovnoj deci naše Crkve koja žive na svim kontinentima, ali sa kojima smo u molitvi sjedinjeni, da se sa nama raduju Vaskrsenju Hristovom, koje nas poziva da čuvamo jedinstvo Svete Crkve Hristove, da u ljubavi i slozi jedni sa drugima čuvamo „jedinstvo Duha svezom mira” (Ef 4,3), i da nikada svoje zemaljske interese ne stavljamo iznad interesa Crkve i sveopšteg dobra našeg naroda.

Neka muka i teskoba naših dana uzmakne pred svetlošću i radošću Vaskrsenja Hristovog! I nikada ne zaboravimo da Vaskrs znači početak, sigurni zalog i temelj našega Vaskrsenja.

U radosti Vaskrsenja Hristovog zagrlimo jedni druge i sva stvorenja, i zapevajmo svetu pesmu večnog života i Svetlosti:

Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt pobedivši i onima u grobovima život darovavši.